Dečak Milija, Dikens i državni vrh Srbije

Verovatno malo ko do sada nije čuo za dečaka Miliju. Ima 14 godina, živi u jednom selu kod Mionice, ima mlađu sestru i bolesnog oca. Milija već 4 godine izdržava svoju porodicu - kuva, brine o stoci, muze krave, obrađuje zemlju. Sve to obavlja pre i posle škole. Sinoć se pojavio i na Svetosavskoj akademiji održanoj u Centru Sava pred celokupnim državnim vrhom Srbije. Država pomaže dečaku Miliji koliko može - dobio je traktorsku prikolicu da više ne mora da je pozajmljuje od komšija kada vozi traktor.

A da neka devojčica Milijana prehranjuje porodicu šijući od jutra do mraka, država bi joj valjda obezbedila dobru šivaću mašinu?

Ne mogu da shvatim kako se ovaj problem uporno provlači nedetektovan u srpskoj javnosti. Da li zato što se rad na selu ne smatra radom ili  što dečak obrađuje zemlju koja pripada njegovoj porodici, tek država iz nekog razloga smatra da je dečji rad u ovom slučaju prihvatljiv, čak možda i pohvalan. Sticajem okolnosti, ova porodica živi na selu; da žive u gradu dečak ne bi obrađivao zemlju, da li bi onda bilo podjednako prihvatljivo da radi u fabrici? Možda kad bi fabrika pripadala njegovoj porodici? Šta bi onda država uradila, kupila mu HTZ opremu i rekla "samo napred, dečače"?

Ne znam čime da zaključim ovaj tekst. Naizgled potpuna zakonitost dečjeg rada u ovoj državi je zastrašujuća.