Srpska lepota

Evo sada, posle godinu dana, konacno mogu da kazem: " Ovi Irci su divni ljudi i meni je cast sto zivim bas ovde medju njima".

Oni su toliko ponosan i castan narod da me je ponekad sramota kad se setim nekih nasih srpskih manira i ponasanja.

Prvo mi je beskrajno drago sto su oni jako posteni.

Nesto sto kod nas ne postoji, i ako je postojalo u stara vremena, sada se izgubilo i postalo predmet sprdnje.

Posten u Srbiji = budala, naivac, kreten...

Oni su katolici, ali u najpozitivnijem i najtoplijem svetlu te reci. Pre se u mojoj glavi rec katolik vezivala za blasfemiju i dvolicnistvo, jer samo je nasa vera prava, najcistija i najbliza Bogu. Kakva greska...

Ovi ljudi zive hriscanski zivot, vere se nikad i nizasta nisu odrekli i to im je sastavni deo zivota.

Drugacija poimanja zivota I smrti. Kod njih je sve od Boga dato. Nema nikakve mistifikacije zivota i smrti, sve je vrlo jednostavno i bez suvisnih rituala. Na sahranama nema kuknjave, nema narikaca, ali su zato prisutne i trudne zene i mala deca koja od malih nogu uce da je smrt sastavni deo zivota.

Rodjenja ne proslavljaju tako bucno ali i decu ne tretiraju tako visoko. Samo u Srbiji deca vladaju roditeljima i postavljena su na neki pijedastal na kome im mesto nije. Oni se uopste ne mlate da udovolje svojim malim andjelima i stvore od njih egocentricne  razmazotine, vec se trude da decu iskoluju i osamostale za zivot.

I da, njihovih andjela ima itekako. Za dete je najbolji dar da je rodjeno. Ne zanose se oni puno da im deca izgledaju besprekorno, da su obucena po poslednjoj modi, ali zato ih svi imaju, po dvoje, troje, cetvoro, i njima je to najvece bogatstvo.

Dobra dela. Ako sam ih i videla u Srbiji, bilo ih je tako malo, i tako retko. Ali sam zato u Srbiji videla toliko zlobe, vidljive, na dohvat ruke, bezrazlozne, na svakom koraku,  zlobe tek tako, a ovde je ili ima malo ili je dobro sakrivena .

I znate sta? Oni veruju ljudima. Znate ono: covek coveku veruje. Tek tako. A moja srpske glava istrenirana, zajebace te sigurno, kad tad, trebalo mi je godinu dana da se opustim.

A onda najlepse: gledaju te u oci I smatraju te ravnim. Najtoplija i najpozitivnija stvar u Irskoj je sto te prihvataju kakav god da si: debeo, ruzan, invalid, drugaciji...

Svi imaju isti odnos i niko se nikom ne podsmeva i ne gleda sa visine. Oni prihvataju razlicitosti I postuju iste. Zbog zabrane abortusa imaju puno ljudi sa deformitetima kojima je omoguceno da rade i zive i niko ih ne kriju ko zmija noge, i ne zaboravlja, i ne stidi ih se.

I onda kazu da su oni ruzan narod. Da, nisu lepi, niko nije lep kao mi.

Ali ja na zalost jos uvek pamtim one uobrazene poglede onih prelepih prodavacica u beogradskim firmiranim radnjama, koje te odmere od glave do pete, procene tvoju kupovnu moc pa odluce da li ce ti reci "Dobar dan".

Zbog takve srpske lepote, uvek se pre odlucim za ove Irsku ruznocu.