Duša pita: “Nana, a jel’ bi ti više volela da ideš u shopping u Athens? Mama stalno hoće da gleda neke kamenčiće.”

https://www.youtube.com/watch?v=3Az2HZZKOqo

Poštovana gospodjo Mihajlović,

kao gradjanin i kao korisnik usluga Akcionarskog društva za železnički prevoz putnika "Srbija Voz" obraćam Vam se povodom nedavnog obrušavanja (7. avgusta 2016, u 14:50) tunela broj 130 ("Petrovac") na pruzi Beograd - Bar, izmedju stanica Prijepolje-teretna i Lučice. Sticajem okolnosti bio sam u vozu koji

Nije prikladno za starije od 17 godina.   

Piše: Rodoljub Šabić
Pre šest godina Vlada Srbije usvojila je Strategiju zaštite podataka o ličnosti.
Red je da kao poverenik za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti podsetim na to. Radi se, na kraju krajeva, o dokumentu od kapitalnog značaja za stanje u oblasti u kojoj radim. Odnosno morao bi biti od takvog značaja. Ali, ipak nije, uopšte nije.
Kako je to moguće? E pa lako. Onako kako je kod nas nažalost skoro uobičajeno. Evo kako.
Svaka Strategija, kao opšti, programski dokument, za realizaciju zahteva jedan pragmatičan, praktičan

gost autor: dr zurin otac

Kada neko jednom te istom cestom prolazi punih pedeset i više godina,
onda, s vremenom, primjećuje samo to koliko se sama cesta izmijenila - i to nabolje! A on sam, nažalost, ne samo suprotno od toga, već se našao i na kraju svega: svenuo, pogurio se, a volja i mašta posustale i skoro netragom nestale...

Na današnji dan pre 25 godina, Tim Berners-Lee je omogućio javni pristup prvom World Wide Web (WWW) serveru i načinio Internet dostupan i ljudima koji nisu računarski stručnjaci. Iz tog razloga neki ovaj datum slave kao Dan Internauta (Internet - "astronauta").

Naravno da Web nije nastao u jednom danu i da je bilo potrebno još neko vreme da WWW tehnologija postane besplatno dostupna svima no ja bih se ovde bavio jednom drugom pričom ... Kako i kada je Web došao na ove prostore.

WWW nije isto što i Internet. Web je samo jedan od Internet servisa te da bi ova tehnologija mogla da se "uvede" i kod nas bilo je potrebno da imamo Internet. Ali avaj, SR Jugoslavija je u to vreme bila pod sankcijama UN i zvanično smo bili "isečeni" od ostatka informatičkog "globalnog sela". To nas naravno nije sprečilo da "švercujemo" razne Internet sadržaje uz pomoć naših ljudi širom belog sveta. Kako se ovo radilo pogledajte u sjajnom dokumentarcu "1 Internet, 3 domena, 4 države" koji je nedavno emitovan povodom 20 godina zvanične istorije Interneta u Srbiji.

                        КАПИЈЕ ВРЕМЕНА

            Претурајући по старим текстовима нашао сам запис који је отворио капије времена. Оних која су прохујала много пре мене. А и она која су била на дохват сећања и личног искуства нестајала су као тренутни одблесци неког другог, безмало туђег живота.

            Ево тог записа:

            „Имао је 20 година и одједном схватио да су сви ови људи око њега – и старица на углу, и продавачица у бакалници, и комшија кога је срео – отац његовог друга, и непознати који се осмехивао са посмртне листе на дрвету – сви су они, једном, имали 20 година. Осетио је да тај тренутак мора сачувати у себи, да не сме дозволити да једноставно и равнодушно прође; да је неопходно, апсолутно потребно да заустави време.

            Стао је и загледао се у познату улицу, да би увек могао да је репродукује у себи: људе, ограде, два аутомобила, бљесак сунца на окнима, треперење пролећа на младим листовима у ограђеним баштама. Зграде су биле сиво-крупнозрансте и обнажене, са тамним ранама опалог малтера и тамним грбавим крововима, све много старије од њега. Постојале су пре свих његових времена, и пре времена људи које види; уместо неких других кућа и уџерица, као део града, старијег од свих споменика и спомена о њему.

            А људи, њихова сећања и спомен на њих? Где су, шта је остало од одјека њихових гласова, повика, плача, смеха? Нешто мало у записима урезаним у камен и преписаним на ретке пергаменте, највише у хуку ледене кошаве и шапатима млаких ноћи зрелог лета.

            Осећао је немир у грудима, жељу да се увери у делић историје у овој улици. Знао је да се иза уличне зграде пред њим налазе рушевине куће страдале у бомбардовању 1944. године. Зашао је иза и изненадио се: видео је велико двориште, рашчићено и изравнато, само се по црвеним мрљама раздробљене цигле наслућивало да су ту некад били зидови иза којих се живело. Велика празнина и мук, провалија историје у коју су потонули сви ти безбројни гласови који вековима хује Београдом.“

Kako je sve počelo i kako se razvijalo

Moj prvi bicikl za putovanje bio je poklon od prijatelja, Aleksandra Erskog, koji u Šapcu ima svoju malu prodavnicu i servis dvotočkaša. Poklonu se u zube ne gleda, ali iz raznih razloga valja napomenuti da je to bio jedan prastari (“86-o godište) brdski bicikl, dobrog proizvođača – italijanske Botecchie – izdržljiv kao kljusina. Što je i dokazao, prešavši 33000 km, izvukavši me na himalajski vrh Thorung La, na 5416 mnv, i prekotrljavši se kroz 1000 km dugačku

Inicijativa mladih terorista obećala je, povodom izjave predsednika Srbije Tomislava Nikolića da spomenik Slobodanu Miloševiću ne bi opstao "jer bi se verovatno samozvane demokrate služile vandalizmom", da taj spomenik u Beogradu ne bi opstao nijedan dan i da bi to bila odbrana demokratske i evropske Srbije, a ne vandalizam.

"Mi, predstavnici izgubljene generacije, rođeni devedesetih godina, u najgoroj deceniji moderne srpske istorije, obećavamo da spomenik Slobodanu Miloševiću neće opstati nijedan dan u našem gradu", navela je inicijativa u proglasu.

Dragi moji izgubljeni, koja je razlika između vas i huligana koji se služe istim metodama? Nema apsolutno nikakve. Spomenik Slobodanu Miloševiću bi bio nezapamćen skandal, ali je meni još veći skandal da oni koji zagovaraju ljudska prava javno prete da će protivzakonito rušiti po Srbiji. Da nećete možda noćom, sa fantomkama na glavi?

Glede aktuelne javne rasprave o inicijativi za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću i njegovoj vladavini - konstruktivno podsećam da spomenik Slobodanu Miloševiću već postoji!

Na istorijski opravdan i umetnički relevantan način, umetničkom akcijom FaluSerbia 29.aprila 1996.godine već su podigli Nune Popović i Grupa Magnet - i zaista ne vidim nijedan razlog zašto bi (mu) ga dizali ponovo!?! 

А суштина се своди на то да се олимпијско злато не осваја тако што се 2016. године у Бразил пошаље 13 ватерполиста тежине од 85 до 105 килограма (дигресија: у једном тренутку сам био претежак за ватерполисту) већ тако што се омогући квалитетна инфраструктура (која није већим делом финансирана од родитеља) а која подразумева, базене

Srbija - SAD

20.45, poslednji meč na Olimpijskim igrama u Brazilu, meč kojim se zatvaraju Igre 31. Olimpijade, finale muške košarke.

Ko drugi nego SAD - Srbija.