ne pamtim da je neko ovoliko moćno opleo po razbojnicima...

Bivša supruga Danila Kiša zabranila vlastima da zloupotrebe njegovo ime

ELITA I MASA

Nasuprot tome, još od Miloševićevih mitinga na Ušću (1988.) i Gazimestanu (1989.), dakle 30 godina

1. DAN - PUT ZA SANTJAGO

(Irun - Pasaia)

Mark se smestio na krevet iznad mog i počeo da hrče još pre nego što su svetla u sobi pogašena zbog povečerja. Najpre sam se prebacila na jedini prazan ležaj do vrata, što dalje od njega, ali u tri ujutru sam izgubila svaku nadu da će se on okrenuti na stranu na kojoj je nečujan, ili da ću ja uspeti da se priviknem na zvuk njegovog testerisanja. Sedam godina kampovanja učinilo je da mi se sluh toliko izoštrio da se budim i na najmanji šušanj. Ne pomažu ni čepići, ni umor.

Ujutru me naš domaćin pita

a

Nema mnogo filozofije  - ovi momci i devojke rade sjajan i divan ''posao''. 

Ima ona stara - ko ne voli životinje, ne voli ni ljude. 

Oduvek sam više bio bliži životinjama. 

Sa psima se bolje razumem nego sa ljudima a i ljubav je veća, uzajamna. 

Ali nebitan sam ja, bitan je Levijatan. 

Spasili su  mnogo maltretiranih i napuštenih životinja širom Srbije i meni je,  kao čoveku koji živim uz pse ceo život  -hvala roditeljima koji su uvek pse tretirali kao najbolje prijatelje i što sam odrastao uvek uz 2 psa u stanu - Levijatan udruženje

Od 9. maja do 27. juna pešačila sam na Camino de Santiago, najpoznatijoj evropskoj hajking ruti. Najpre sam hodala Severnim putem, duž obale Kantabrijskog mora, potom sam prešla na Primitivo put do Santjaga. Odatle sam nastavila do Mušije i zatim Fistere ili Kraja sveta na Atlantskom okeanu. Ukupno 992 km za 44 dana.

Svakodnevno sam pisala objave o

Moram izraziti ovde ljubomoru na jednog ovdašnjeg blogera što će dobiti dete, komata treće. Ja sam treće dete i nema većeg zakona na svetu od bivanja trećim detetom! Želeo sam i ja treće, al' jebat' ga, kasno krenuli sa kintom i nismo mogli ili hteli dalje - zašlo se u petu deceniju života već. Jedino da mi žena blagoslovi neku mladu Judejku ili beduinku Palestinku, kao Sara Avraamu što je, pa još par komata.

Raskrsnica. Verovatno je oko 35 stepeni Celzijusa. U hladu. A ovde na trotoaru već..! Koračam planirajući svaki korak. Omamljuju vrućina, izduvni gasovi saobraćajnog Perpetuum-mobille-a, asfalt naparfemisan raskuvanom smolom, pa i diskretan udar znoja koji dotiče ispod pazuha nekih prolaznika u sintetičkim košuljama... Gledam da se s nekim ne sudarim, jer svi žure instinktivno bežeći od vreline. Automobili odasvud pritiču, koče, bučno dodaju gas...

Sve kao

POSVETA Borki

kakav uspeh, srušiti takvu tvrđavu!" (Stih iz pesme Danila Kiša)

Borka Pavićević je bila balkanska svetionica.

Ljudska mera hrabrosti, pokreta otpora, gradjanske emancipacije...

Jedna od retkih čuvara obraza Srbije, Beograda, kulturne dekontaminacije...

Misleća i avagardna

Zamislite da živite u svetu u kome se večni grad ne zove „Roma" već „Rema". Mislim, jedno slovo, jaka stvar. Što, opet, uopšte i nije toliko nemoguće, posebno ako se uzme u obzir da je grad dobio ime po jednom od osnivača, Romulu, koji je, sa druge strane, imao i brata blizanca Rema, takođe kandidata za mesto prvog rimskog kralja. Sad, da je umesto Romula na istorijskoj sceni prevagnuo Rem Rim bi se zvao Rem, zar ne, Rimsko carstvo Remsko carstvo, dok bi sveti rimski carevi bili sveti remski carevi. A, opet, pitanje je da li bi i onda živeli u istom, ili u nekom sasvim drugačijem svetu.

Iz uvoda u Memoare jednog pokojnika (Pariz, 14.april. 1846; prerađeno izdanje 28. jula):

Kako nisam u mogućnosti da predvidim trenutak svoje smrti, a pošto je u mojim godinama svaki dan više čista blagodet, ili pre patnja, osećam se obaveznim da ponudim nekoliko reči objašnjenja.

Četvrtog septembra, imaću sedamdeset osam godina (1846 godine). Krajnje mi je vreme da napustim ovaj svet koji sve brže napušta mene, i učinuću to bez žaljenja.

François-René de Chateaubriand

Pozajmio od Pol Ostera iz knjige Knjiga

Sudijka Prvog osnovnog suda u Beogradu Zorica Avramović, koja vodi postupak protiv Aleksandra Mitrovića (25), optuženog da je 18. jula 2013. godine izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je nastradala učenica Andrea Bojanić (17), jutros je u 9,40h saopštila prvostepenu presudu, nakon skoro 4 godine sudjenja!

Prema optužnici, Aleksandar Mitrović se teretio za dva krivična dela: teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav. 4. u vezi člana