Piše: Zorica Miladinović, izvor: DANAS, Foto: Ivana Lužanin

Nišvil je nikao devedesetih. Imenu ovog mitskog grada kumovalo ja više ljudi, malo i ja, pa malo i književnik Zoran Čirić (alijas Magični Ćira), koji je ‘94. izdao i knjigu pod tim naslovom. Razlika je u tome što je Magični tada video ulični Nišvil, a ja Nišvil u kojem se finim ljudima nudi lepo življenje. Bilo kako bilo, Nišvil postoji. Sve je veći broj stranaca koji u njega dolaze, i sve je više svetski priznatih imena koji veruju da je to grad, pa često pitaju, ima li Nišvil aerodrom, gde je u Nišvilu železnička stanica, kakvi su u Nišvilu hoteli. Oni znaju za Nišvil, a ne za Niš.

U prethodnim blogovima "KRAĐA I PARAKRAĐA"

Da li vi koji pisete razmisljate o tome da to sto pisete mora biti interesantno (po vasem misljenju) citaocima? Ja vala ne. 

(Na kraju teksta, nalazi se i video sa najboljim trenucima ove ture. Možete ga pogledati pre čitanja, ili po završetku, da proverite slike koje ste zamislili sa stvarnim. Uživajte!)

1.
Buđenje u hladovini, na prijatnoj temperaturi. Sunce je ovih dana ubistveno i ovo sada predstavlja retku blagodet. Čak mi ni tokom noći nije bilo vruće, verovatno zbog blizine reke.

Danas nemam planova. Vozikaću se okolo, ubijajući vreme. Sutra je subota, a vikendom je dozvoljeno staviti bicikle u brzi voz i metro. To mi je plan za povratak u Seul.

Radim sve natenane:

prvo me je zvao b92, a ja nisam reagovao jer nisam b92

ondak me je zvao Princi, a ja nisam reagovao jer nisam mario za njega (Princi je iz porodice stradalih u Holokaustu)

 

ondak me je zvala Komisija za Staro Sajmište, a ja nisam mario jer nisam u komisiji

ondak me je zvao drugar, vladika, a ja nisam mario za njega jer je on hrišćanin a ja jevrejin

______

 

 gost autor: gavros

 

Aprila ove godine napustio nas je veliki reditelj Miloš Forman (1932-2018) koji je bio dobitnik brojnih međunarodnih priznanja uključujući dva Oskara za režiju. Razgovor koji slijedi preuzet je i preveden sa portala trećeg programa BBC radija prije nekoliko godina dok su još uvijek postojali transkripti razgovora koje je u svojoj emisiji vodio Džon Tuša sa brojnim umjetnicima.

 

Piše: Goran Šarić  

"Više moraš mrziti Srbe, nego Muslimane. Jer Musliman je nekrst, a Srbin je anti-krst." Tako me kao djete učila moja susjeda, žena bivšeg ustaše, koji je kasnije bio suradnik udbe, a od 1990. član HDZ-a (što je i logičan životni put). Ja sam uradio baš suprotno, volio sam Muslimane (Bošnjake), a Srbe još više. I dobro se sjećam, iako sam bio djete, vremena kada su Srbi postali "anti-krsti". Hrvati su kukali kako sav novac ide Srbima, iako srpska sela u Krajini nisu

 

1) I Imam... godina i ni jedan jedini bezbrižan dan... Bar jedan dan da proživim bez misli, bez briga, bez tuge...

2)    ... nemoj da razmišljaš. Ne razmišljaj i gotovo. Ja već petnaest godina ne razmišljam. Ako budeš razmišljao – izgubićeš volju za životom. Svako ko razmišlja je nesrećan.

3)    ?

Prvo ću o prvom, onda o drugom a zatim o trećem.

1)    Da li se pronalazite u prvom? Ja, DA! To mu dođe taj toliko izvikan život. 'ajd' za za ono bez misli, to ću

У новом културном центру у Лондону, Јапанској кући смештеној на најпрометнијем делу Кенсингтон Хај Стрита и на десетак минута хода од од још увек новог Музеја дизајна, у току је изложба посвећена токијском архитекти Соу Фуџимоту.

 

На

Da li se u najstrožem centru Beograda, na velikom placu

Dnevnički izvodi

 

Septembar 1939

 

 

    Otac me upis’o u vršačku gimnaziju. Vršac je lepa varoš. Miriše na grožđe. Našao mi stan kod  jedne starije Švabice. Hrana je dobra, nedeljom kolači ,nekad grancle nekad gurabije.

    A i lebac je beli,milihprot  a ne crni kao onaj naš seoski.

   Posle škole igramo fudbal. Škola mi ide dobro.

 

Kraj septembra 1939

 

     

Ne podnosim neznani svet, neizvesnost i iza krivine, tihu vodu, spelling check u Wordu, poligrafe i mašine istine, one što bodu, čačkalice i modu, poze i roze, Roze Poze, pozicije i ovlašćenja policije, očekivane abolicije, ablacije i lišće akacije, akcije i lažna sniženja gde se prvo poskupi pa posle cena tek malo snizi, sleazy ljude i neljude, one koji se uopšte ne ljube, cure koje bi se samo ljubile satima, nepozvane na otiraču na kome piše Not Welcome, pogotovo one spremne da stvaraju tenziju, bilo koga na vratima, osim poštara koji donosi privatnu penziju, ili neku knjigu koju sam naručio

Moglo bi i "diplomirani blogeri", ukoliko preferirate studije istorije, novinarstva ili političkih nauka. A, opet, možda "blogeri umetnici" i "teoretičari blogeri", ako su vam fakulteti umetnosti više prirasli srcu. Na kraju, sve to nije toliko ni bitno, pošto izgleda da baš svi putevi koje prelaze novopečene struke na ovaj ili onaj način umeju da budu prilično trnoviti. Mislim, to kako od podviga nekolicine entuzijasta vremenom postaju nešto što se izučava na različitim nivoima školovanja, počev od onih nižih, preko srednjih, pa sve do viših i visokih.

Beogradsko vreme protiče u sejanju posvuda okolo propagandnih usklika i poruka građanstvu i svakako već je svima u gradu dojavljeno i svi znaju da je namera vlastonosaca beogradskih da se gradi jarbol na Ušću visok stotinudvadeset metara ali i gondola koja bi da poveže prostor opet kod Ušća sa Kalemegdanom, da se ne zaborave i pedesetčetiri fontane kojekuda po gradu. Ideja se već koje vreme ugurava putem medija a dužnosnici gradski sa sve novim gradonačelnikom svako malo podsete građane o navedenim  poduhvatima.

Čemu će to da služi ne objašnjavaju osim po koji od njih prozbori ono o napretku turizma i tako to. Sve to košta kako kažu znatne gradske pare za koje bi se moglo izgraditi po neka zdravstvena ustanova ili prostori za čuvanje dece ili bar par stanova za one što ih, kako izgleda, na ulicu sele iz Bristola. Ima naravno u gradu još kojećega što je svakako preče od jarbola sa zastavom državnom na vrhu ali i od gondole koja treba da prevozi sa jedne obale reke na drugu ali je neizvesno i ne zna se koga i zašto.