U ponedeljak, 12. marta 2018. godine u kabinetu Generalnog direktora JMU RTS na IV spratu zgrade u Takovskoj

 

 

Ništa novo na kugli zemaljskoj.

Malo zavisti, malo mržnje,malo sujete.

Puna usta nepravde.

 

 

ВЕЛИКА ЦРВОТОЧИНА

            Интернет је велика црвоточина пуна пречица у чијој утроби, уместо црва, чачкају моћни претраживачи. Један је управо ишчепркао његовог  друга из детињства, Срећка Ч. Оног од кога се крио иза старих, шупљикавих врата. Проминуо је налик тамној сенци, као и некада давно, у дечјој игри. Тада је то било довољно да побегне на другу страну.

«Како то да ти увек побеђујеш?», знатижељно су питали.

Тада је крио тајну о ситним рупицама кроз које су се назирале сенке. Сада је могао да одговори: - Захваљујући црвоточинама! И на Интернету сам те тако нашао!

Ovu za našu apatičnu i obeshrabrenu javnost epohalnu vest nisu mogli da prećute strogo kontrolisani mediji: https://www.blic.rs/vesti/beograd/petak-34-stepena-i-pola-grada-u-blokadi-sve-stajalo-na-slaviji-mostovima-a-na-gazeli/k3l2ymx

 http://www.politika.rs/scc/clanak/405187/Protest-zbog-cene-goriva

 

 http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3164884/protesti-u-vise-gradova-zbog-cena-goriva.html

Direktor Javnog preduzeća "Aerodrom Niš" Vladica Đurđanović smenjen je na sednici gradskog veća.

izvor b92

Nislije, nema predaje! Ne dajte da vam lokalna bagra kroji sudbinu.

Taj aerodrom je ponos vaseg grada i prozor u svet.

Borite se! 

 

 

 

Sirotinjske sreće su bile bele i crne. Prve su stizale u ovo, junsko doba, a crne odmah posle Petrovdana, kada dani prikuvaju od letnjih sparina. I jednima i drugima, bez obzira na kolorit, radovala su se deca i kokoške. Babe, majke, strine i ostale pripadnice ženskog korpusa su se užasavale vremena kad te sreće zru, predosećajući da ih čeka povećana potrošnja vode i vremena u cilju pranja dece od nje. Ako je uteha, bar kokoške nisu morale da se peru.

 

Nećemo zareze, stavimo tačku na pljačku penzionera!

Udruženje

(Odlomak iz rukopisa putopisnog romana)

 

Prve slike Pjongjanga. Priljubila sam nos uz staklo minibusa niz koje se sliva kiša i pomno poput kakvog špijuna, kako se povremeno osećam, prikupljam prizore o kojima ću kasnije pisati.  

Prazan autoput, bez ijednog jedinog vozila. Slika koja je neprihvatljiva oku naviklom na prezagušene kineske puteve, pa ona, ta dva kratkovida oka, trepću u neverici, dok se glava izvija prema prednjem staklu i vozaču, u nestrpljivom očekivanju da se tamo u daljini najzad pojavi neki automobil. A stvarnost uvek iznenadi, pa

'Držav' ili ko god da se tako češlja danas, smatra da je najbrži put ka uređenom društvu , ulasku u svet uređenih (odraslih) u Evropi, da se usvoje zakoni ('usaglašeni' sa pravilima društva u koje želimo da uđemo) i gotova stvar. Niko ne obraća pažnju na sitnicu kao što je primena tih zakona i pravila. Tu ostaju 'balkanska pravila'.

Beograd je u proteklih sto i još malo više godina bio u vlasti kneževine, zatim kraljevine, bio je okupirani grad, onda su ga osvojili komunisti koji su svoja načela sprovodili u početku rigidno a onda, kad su se ustoličili i pogrešno zaključili da tu ostaju do kraja sveta što ih je i načelo, počeli su da ista načela sprovode u olabavljenoj formi ali bez obzira na sve, ostavili su ovde značajan trag koji se ne može zanemariti i o urbanoj matrici kada se govori,o sadržajima i arhitekturi, posle je bilo vreme socijalizma gde je raspodela dobara bila prihvatljiva za narod, i najzad u protekloj deceniji ili dve grad je osvojila demokratija ali, mada u kratkom periodu, u veoma različitim formama. Svako je od došavših na vlast donosio svoje misli i namere i gorljivo o tome pričao tvrdeći da će ako se to primeni nastati nešto slično raju za građane. Istina, to bi moglo dovesti u sumnju takav novogovor  jer su neki od njih bili ateisti pa je i pojam raja mogao da se shvati sasvim relativizovano.