Slobodan Tišma, Bernardijeva  soba, Kulturni centar Novog  Sada, 
 Novi Sad, 2011.

Čovek je skromno biće, sklono preživljavanju.
Slobodan Tišma, Bernardijeva soba

U suton u srcu, čuješ neku nepoznatu muziku
U suton, u suton, tajne su deo nas dok klizimo uz obalu
Okean pun je reči, pun je mačeva
Okean je tih i tužan iza sutona...
Slobodan Tišma - La strada, Okean

Pišta Petrović je autsajder, marginalac, u svakom pogledu suvišan čovek iz čije vizure Slobodan Tišma (1946), ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade, sigurno, zrelo, promišljeno, malkice melanholično, pokadšto nostalgično progovara o sudbini umetnosti u svetu kojim gospodare: licemerje, zavist, politika...

Predlog za čitanje

Laslo Vegel, "Priče iz donjih predela - berlinski tekstovi", (s mađarskog preveo Arpad Vicko), IP Cenzura, Novi Sad, 2011.

Mi uvek na kraju dobijamo lica naših istina.
Alber Kami

"Dolaziš sa rubnih područja i zbog toga te nužno smatraju uljezom. Već dobrano u drugoj polovini života, susrećeš se prvi put sa svakodnevnom stvarnošću Evrope, do sada si gledao samo bedna gloženja malih nacija, sada na vlastitoj koži osećaš otmenu sebičnost velikih" reči su kojima novosadski pisac Laslo Vegel opisuje civilizacijski šok koji njegov junak, nakon decenija života provedenih s ove strane gvozdene zavese, opisuje svoj prvi susret sa zabludom, iluzijom, ogledalom, idealom, željom i čežnjom zvanom Evropa.

Ovaj grad je nekad bacao svetla daleko, ovaj grad bi mogao bolje...
                                                                                                     EKV

Nasuprot svim predizbornim frazama ili pak otrcano-patetičnih floskula o Srpskoj Atini - u Novom Sadu danas, više čini se no ikad u njegovoj istoriji, tako upadljivo nedostaju prostori adekvatni za (alternativne) kulturne i društvene sadržaje.

Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad - četvrtak, 22. decembar 2011. u 19h

Kustosi izložbe: Nebojša Milenković, Gordana Nikolić i Kristian Lukić

Rukovodilac projekta digitalizacije: Luka Kulić

Koordinator: Igor Zarol

Umetnici/ce: Branko Andrić, Tibor Bada (Bada Dada), Slavko Bogdanović, Atila Černik, Čedomir Drča, Laslo Kerekeš, Vladimir Kopicl, Ratomir Kulić, Slavko Matković, Božidar Mandić ─ Porodica Bistrih potoka, Radomir Mašić, Milica Mrđa, Bogdanka Poznanović, Mirko Radojičić, Laslo Salma, Zvonimir Santrač, Balint Sombati, Jaroslav Supek, Predrag Šiđanin, Slobodan Tišma ─ Grupa Kôd, Vujica Rešin Tucić
 

PRIMERI NEVIDLJIVE UMETNOSTI
(digitalizacija zbirke konceptualne umetnosti MSUV)

Srbija predgrađa, vaspitavana na balvanima i barikadama, nebeska i mitska Srbija, prepuštena sama sebi, očigledno nije u stanju da se samoartikuliše - baš kao što ni oni koji su propustili da se tom vrstom artikulacije bave na vreme u toj i takvoj Srbiji danas nemaju nikakav autoritet.

Između preambule Ustava, mantri o tome da "taj narod dole najbolje zna šta je u njegovom interesu", između višedecenijske politike zasnovane na:

1. nećemo 
2. ne damo i
3. ne pristajemo

i današnje želje vlasti da za vlastitu političku konfuziju krivce pronađu upravo u toj i takvoj Srbiji negde se, očito, zagubila i naša evropska budućnost. Konfuzne poruke ne mogu imati nikakav drugačiji feedback osim umnožavanja konfuzije.

Opšteprihvaćenoj tezi po kojoj je obuzdavanje i porobljavanje nagona jedan od pred/uslova (postojanja) civilizacije - Marina Abramović suprotstavlja umetnost zasnovanu upravo na oslobađanju i artikulisanju istih. Umesto da ilustruje ili prikazuje - ona deluje i preobražava. Kao u reality programu, umetničin život - kroz postojanje (postajanje) umetnošću - istovremeno postaje povlašćeni prostor i javno dobro. Frustriranom pojedincu današnjice Marina pruža ogledalo. Kroz prelamanje ličnih (individualnih) i kolektivnih (istorijskih) trauma i identiteta, njeno telo samoostvaruje se kao multiidentitetsko telo današnjice: pored toga što je artističko (istorijsko-umetničko) to telo istovremeno je i socijalno (političko i ideološko) telo. Njeno telo postaje javno telo.

Umesto In memoriama prenosim tekst o njegovoj Filofofiji palanke koji sam  10. septembra objavio u kulturnom dodatku dnevnog lista "Pobjeda" 

 TIRANIJA OPŠTEG UVIDA U SVE -  Beleške na marginama knjige ,,Filozofija palanke" Radomira Konstantinovića

Život je oaza usred života.   R. Konstantinović 

 1. Hoće li jagodinski gradonačelnik možda morati da objasni šta uopšte traže deca na vojnoj vežbi antiterorističkih jedinica ?

2. U kojoj to ulozi Dinkić s kamerama obilazi fabrike - i kako ministri u Vladi mogu da mu služe kao ikebana ?

u Novom Sadu (ul. Vase Stajića 1)

12. oktobar (19 h) - 8. novembar 2011.

Autor i kustos: Nebojša Milenković

Emotivna istorija čoveka sačinjena je od malih, intimnih priča. Ako je desakralizujemo i lišimo pretenzija da daje odgovore na tzv. krupna, istorijska pitanja - shvatićemo da umetnost jeste univerzalna ljudska aktivnost, u podjednakoj meri u kojoj su to, recimo, uzimanje hrane, spavanje, vođenje ljubavi, čitanje, disanje i tsl.

 J. Radić, Slika 2001.

Ма докле ће, бре, више да нас замлаћују када сви врло добро знамо да је чика Добрица, с дубоким презрењем дакако, уствари одбио да прими Нобела - па су онда ови, како се не би сасвим обрукали, брже-боље, наврат-нанос нашли овог несретног Транстремера!