Кад се удруже сујета, полу-знање (или премаскирано незнање) и утицај на друштвеним мрежема добије се једна од најгорих комбинација по интернет заједницу. Тако настају разне Слађане Велков са потенцијално огромним негативним утицајем на друштво.

Полу-знање у комбинацији са сујетом аутора говори му да има шта да каже, утицај на мрежама у комбинацији са полу-знањем да би требало нешто да каже, а утицај на мрежама у комбинацији са сујетом да не мора да трпи дискусију ни критику. Зато пише глупости, мисли да је паметан и - брише, банује све што му не иде у прилог.

.

 4. Tablete za ubrzavanje metabolizma su naučna fantastika. Metabolizam se ubrzava povećavanjem bazalnog metabolizma

5. Uvećanje bazalnog metabolizma se postiže podizanjem mišićne mase treningom snage.

Taman smo ušli u petak, pravi je trenutak za postavljanje teksta o OI. Istina je da će svečano otvaranje po centralnoevropskom vremenu početi u noći između petka i subote (od 1), ali taman da se upoznamo sa sportistima Srbije koji nastupaju u Riju, njih ukupno 105.

Foto: Madija Pradeš u zoru - Nitin (desno) i ja 

Bio sam pre dva ili beše tri meseca na prvom predavanju Snežane Radojičić, onom u Pančevu. Hteo sam svežu i još neprežvakanu priču. Slušam tako o njenim avanturama, a u sebi mislim, blago njoj, ona godinama nije čula za Vučića!

Iako na prvi pogled izgleda paradoksalno, tragedija Srba iz Hrvatske je posledica konstantno dobrih odnosa Beograda i Zagreba.   Dakle, ne samo Slobodana i Franje,nego njihovih političkih naslednika,a nažalost i  njihovih političkih protivnika.

Danas, 20 godina nakon "Oluje", više je nego jasno da su Krajišnici bili i ostali kolateralna šteta "dobrosusjedskog" dila Beograda i Zagreba u vihoru rata , no paradox je postojanje svojevrsnog kontinuiteta u ovakvim odnosima/dilovima  na relaciji Zagreb/Beograd.

Tudjman dakako nikad nije priznavao ma kakvu ulogu Miloševića

 

 

 Rođena sam početkom avgusta, odmah posle Ilije gromovnika, koji skoro svake godine zagrmi i saopšti da vlada oblacima. Radujem se rođendanu iako je, nažalost, baš na taj dan pala prva atomska bomba više decenija pre mog rođenja.
 
 Pamtim sve moguće rođendane i jedna sam od onih koja ponekad iznenadi komšije čestitanjem. Takođe, tajnim pozivima porodici saopštavam ko bi trebalo koga da zove. O ovome, molim vas, ćutite,

Akcija širenja svesti o ovoj NVO i skupljanja priloga za njihove aktivnosti.

Gost autor: Dragan Blagojević, predsednik

     U okviru projekta ''Moje sunce'', udruženja građana ''Složno u nevolji - SUN'', u poslednjih deset godina, preko 4650 socijalno najugroženije dece i dece sa posebnim i potrebama i invaliditetom, iz enklava, boravilo je na moru i planini, učestvujući u nizu kreativnih radionica, izleta i aktivnosti. Deca su boravila u Baošićima, Buljaricama, Zlatiboru, Igalu i jedna manja grupa na Korčuli. Svako dete je dobilo po deset novih odevnih artikala, školski pribor, sokove, slatkiše i ostalo što su mnogobrojni donatori i pojedinci poklonili. Slikarske kolonije, koje su se odvijale paralelno sa boravkom dece, 2007., 2008., 2009., 2010., 2011., 2012., 2013. i 2014. 2015 godine, doprinele su kvalitetu programa. Slikari su radili sa decom u radionicama likovne kulture ili stvarali dela namenjena fondu slika, koji će u budućnosti omogućiti samoodrživost programa, i u kome sada ima oko 300 umetničkih slika. Do sada je učestvovalo preko 150 slikara iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Održano je 35 izložbi u Podgorici, Herceg Novom, Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

     Avgusta 2016. godine, trinaesta godina po redu, planiran je boravak i oporavak dece iz izolovanih enklava sa Kosova i Metohije, u hotelu ''Lighthouse Montenegro'' (bivši ''Metalurg'') u Igalu. Deca su uzrasta od 6 do 13 godina, potiču iz najugroženijih porodica - po kriterijumu materijalne ugroženosti, zdravstvenog stanja, telesnog invaliditeta ili smetnji u razvoju, a socijalne karte i izbor dece prave nadležni Centri za socijalni rad iz Opština Štrpce, Ranilug, Šilovo, Novo Brdo, Gračanica, Srbica, Goraždevac - prioritet imaju deca iz izolovanih sredina. Deca dolaze u pratnji školskih nastavnika, ili roditelja, srodnika ili staratelja, ukoliko je zbog bolesti, hendikepa ili posebnih potreba to neophodno. Na moru o deci brinu i naši volonteri.

Zlata

Ima li smisla sećati se prošlosti uopšte, kada je ravnodušna prema našim rečima i gluva za naknadno mišljenje?

Pismo glava, Slobodan Selenić

Ravnodušna, gluva, hteli mi to ili ne prošlost obitava u nama i malo malo isplivava na površinu. Aksiom je da je prošlost nepromenljiva ali svako od nas je ipak ulepšava, doteruje, izbacuje neprijatne detalje i situacije, poliva je šećernim sirupom kao da je baklava, istinitu nepatvorenu i nepromenljivu prošlost, kalamburski pretvara u igrokaz u kojem se sve završava

Tog jutra koje se uglavnom nije moglo razlikovati od prethodnog, ili nekog trećeg proizvoljno odabranog jutra druge polovine ovoga života, što kaplje iz mene kao iz pokvarene česme iznajmljenog stana, dva gospodina u zimskim kaputima su se pojavila na mojim vratima. Mogao sam između njih u radnoj sobi, osvetljenoj samo dnevnim svetlom prigušenim kišnim oblacima, da vidim Anu, koja je držala na poslužavniku moj doručak. Krupne suze slivale su se niz njene okruglaste obraze i padale u dekolte. Mali crni hrapavi krst sakrio se između njenih velikih belih mekanih grudi, orošenih suzama. Odmah sam znao šta je u pitanju; i pre nego što je jedan od njih hteo da izda nemo naređenje trzajem glave, uzeo sam najosnovnije stvari i krenuo sa njima.

- Mogu li da ponesem jednu knjigu? – pitao sam.

- Ti slobodno ponesi i kofer knjiga ako hoćeš, ali mi ćemo ti vezati ruke - učinilo mi se podrugljivo je odgovorio manji gospodin koji se upinjao da izgleda važnije od onog drugog.

- Moliću se za vas –  procedila je tiho Ana, a ja sam joj prošao toliko blizu da sam mogao osetiti miris kuhinje u njenoj prirodno riđoj kosi i mogao sam u trenutku, da je vreme stalo, izbrojati sve pegice na njenom porcelanskom poprsju.

da će Tramp da pobedi u novembru.

     Kvazi intelektualci. Promašeni stručnjaci za sve oblasti.  Filozofi svih fela u pokušaju. Vi koji se nadgornjavate na ovom blogu dokazujući svoju pamet. Vi koji ste prepametni a nikad svoje dupe niste stavili u procep, pišući tekst.

Povodom 101. godišnjice objavljivanja pesme "The Road Not Taken" Roberta Frosta, dajem svoju varijantu prepeva na uvid  ljubiteljima poezije i celokupnoj javnosti.

Staza kojom ne ide niko

U žutoj se šumi račvaju staze,

Žao mi je što ne mogu svima

Izabrah jednu, a sve mi se gaze

Dok vijugaju kroz čestar gusti

Pitam se gde bih stigao njima;

Vladimir Putin je, u subotu, došao u Sloveniju da u crkvici Sv. Vladimira oda poštu sinovima Rusije. Pre sto godina, tokom Prvog svetskog rata, je samo pod jednom snežnom snežnom lavinom poginulo 110 ruskih ratnih zarobljenika. Bila je to već treća lavina, pre nje su dve pod sobom pokopale bar 360 njih. Ni danas se ne zna koliko je tačno ruskih zarobljenika poginulo ne samo pod tom lavinom, nego i od drugih lavina, teškog mraza, iscrpljenosti i rada na prisilnoj gradnji planinskog puta preko planinskog prelaza Vršič, pod graničnim prelazom Ljubelj, u Julijskim Alpima, na 1611 metara nadmorske visine, koji je za Austriju bio od strateške važnosti. Zbog toga je deo korpusa od deset hiljada zarobljenika, koliko ih se tada nalazilo u logorima u Sloveniji i mahom su dovedeni sa Galicijskih ratišta, poslala da gradi taj put i usput umire. Pretpostavlja se da je, prilikom te gradnje, život izgubilo oko hiljadu ruskih zarobljenika. Austrija ih nije štedela.