"Да ли је потребно да на сваких седам минута имамо други државни систем унутар једне државе. Да ли је потребно да на сваких 15 минута транспортне раздаљине имамо другачији поредак, да ли је то функционално, корисно друштво, да ли то економија једне земље може да издржи."

Piše: Rodoljub Šabić

Odnedavno je, uvođenje video-nadzora u sve škole ponovno "hit". Ništa neobično, izbori su, a to je "provereno konjukturna" izborna tema.

I to, samo po sebi, ne bi trebalo da je problem da, nije ilustracija neshvatljivo indolentnog, neodgovornog odnosa "naših odgovornih" prema obavezama koje imaju u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti.

Povodom protesta ratara i malinara, pise o ceni psenice:

Jedna tona otkupljuje se za oko 100 evra, ili oko 9,5 dinara po kilogramu. Domaći proizvođači traže da ta cena bude 15 dinara.

“Ministarstvo poljoprivrede nikako nije zadovoljno otkupnim cenama poljoprivrednih proizvoda. Nažalost, one su niske na globalnom tržištu i mi ne možemo tu ništa da uradimo”, kaže ministar poljoprivrede Saša Dragin.

Google kaze drugacije, da je metricka tona oko 150 evra

Dok pijem čaj u pet i pravim se Englez, razmišljam onako sam za sebe …

Srk …

- Naredni izbori će odlučivati… da li ćemo se vratiti u devedesete ili stare dobre sedamdesete.

- Niko nije kriv dok se ne utvrdi iz koje je partije.

-  Naše je sudstvo manje-više nezavisno.
 
- Primećujem da je sve više majmuna

(в.поучан састав из циклуса: историју листајући, или, ајсе лажемо )

    Глинџавије ,тај неусахли борац за идимидођими па се врати никад сањао ние да ће бити у конбинации за изигравање Главног Лика причице скоро набасане у дрангуларијуму сновами а која се односила на келте те сурове борце па стога

Mnogima se neće dopasti poređenje ali ima možda neke simbolike da je kandidatura podneta baš danas 22.decembra.Da su onda čekali da se stvore svi mogući uslovi i da im to odobre sve moguće grupacije, ne bi ni bila formirana 1.proleterska brigada. Bilo je hrabrosti da se formira, prešla je dug borbeni put ali je uspela.

I ovo je hrabar ali pametan potez i nema razloga da se sumnja da Srbija neće uspeti.

Bolje je uvek nešto uraditi ranije, nego se kajati kad bude kasno.

Bar jedan singularitet ima posebno singularne karakteristike, singularitet na kvadrat, bar – svest.

Opipljivost, znanje i mašta su nam skoro uvek dovoljni da nešto konceptualizujemo, čak i ako smo u domenu organizacione fenomenologije.

Npr, morski talas. Jasno nam je da molekula vode u talasu ima previše i da ne možemo izdračunati kako se guraju ili privlače između sebe da bi napravili taj talas. Nije bitno ni ako ne znamo ništa o hidrodinamici. Ali, npr, probali smo nekad da se igramo u šljunku i to iskustvo nam je dovoljno dobar obrazac da konceptualizujemo talas kao organizacioni fenomen tih silnih molekula vode. Šanse su, čak, da će nam retko pasti na pamet da tu čuči bilo kakav fenomen.

Gde zaglave opipljivost i znanje, unesemo nešto više mašte i idemo dalje. Mašta nam pomaže da „uđemo“ u fenomen, izađemo iz njega, da ga malo promešamo, rastegnemo, skupimo i slično. Ako smo u njemu zauvek neko može da ga uslika spolja i mi da gledamo fotku.

pise Zanka Stojanovic

Ovih dana digla se velika bura oko krsenja zakonskih propisa po pitanju pustanja iz pritvora ubica premijera Zorana Djindjica.
Posto se radi o galeriji mnogih sudskih likova, kao i u slucaju pogibije radnika RTS, slobodna sam, kao majka jednog od poginulih, da dam svoj komentar.

Ubistvo sesnaestoro radnika RTS i ubistvo premijera Djindjica ne izdvajam. I jedno i drugo izvrseno je u "interesu visih drzavnih ciljeva", od istih zlocinackih institucija i procesuirano od istih sudskih likova. Slicni su i zakonski propusti. Naravno, iz toga izdvajam sudije gdju Biljanu Radovanovic i g. Mioljuba Vitorovica, protiv kojih je, koliko mogu videti, ovih dana pokrenuta hajka i u njihovu odbranu podizem svoj glas.

preotimanje vlasti

Nekako se sve uklapa prema očekivanju i sve postaje savršeno logično. Podigla se velika prašina oko čoveka po imenu Dejan Carević. Naime, ta zvečarka iz zloglasnog DB odeljenja se, eto, deset godina pritajila u nekoj rupi/radnom mestu gde nije bio „vidljiv“ javnosti kao što je sada. Kada je buknula ta vest da je postavljen na mesto šefa kabineta ministra pravde, prvo što mi je palo na pamet jesu oni silni komentari (kojima sam se smejao i ismevao ih) na društvenim mrežama, a nakon pobede T. Nikolića na predsedničkim izborima – „selim se iz Srbije“. Ti komentari su se toliko puta ponavljali da sam sledeće jutro napisao – jesu li se sve pičkice već iselile iz Srbije? Ili tako nešto.

A zašto je sve postalo sasvim logično?

Rastanak

(nastavak priče o pesnicima u izgnanstvu) 

S prvim mrakom napustili smo Madrid. Ako ništa drugo, u vozu dobro spavam.

Već je bio dan kad stigosmo na granicu. Portugalski carinici, u tamnim uniformama i s belim rukavicama, uzeše da nam preturaju po prtljagu i prepipavaju džepove. Prijavio sam da nosim 2.000 dolara. Toliko sam bio uspeo da uštedim. Nisam dugo u službi. Crnjanski i žena prijaviše nešto više. Hristić, naš dojučerašnji poslanik u Rimu, prijavio je, svojim sam ušima čuo, 25.000 dolara!

Već smo se bili smestili uz Eštorilu, i Crnjanski i ja smo se već bili zbližili, upitam ga ja:

- Šta je njemu? Šta ga je to uhvatilo?
- Kome? - pravi se on da me ne razume.
- Kako kome? Dučiću. Šta mu bi da napravi ono pozorište u Madridu, na stanici?

- Poznajem ga godinama - kaže - Nije bio ovakav ranije. Starost valjda. Sada, kad vetar duva sa Atlantika, on se zavija, po debelom trbuhu, novinama. Papir novina, dobro greje, veli. A kad se smeje, trbuh mu drhti kao balon.

Dok srčem prvu jutarnju kafu …

Srk ...

Listam novine, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

Čitam kako neke stranke predlažu smanjenje broja poslanika u parlamentu...Mislim se nešto, nije loše za početak ...bar na prvi pogled, izgledaće još manji u našim očima...

Srk ...

Takodje neke

Tih osamdesetih bili smo klinci u odrastanju. Između ostalog slušali smo, mada slabo razumjeli, "Don't cry tonight"; čekali petak radi "Zakon u LA", "Miami vice", "Grizley Adams" bio nam poznat od ranije, pili prehladnu coca colu ne bismo li zvučali kao Željko Bebek. Kelija znam odkad znam za sebe. Išao je u prvo Be skupa sa mnom. I njegovog starog su zvali, i dan danas zovu po nadimku Keli zbog, priča kaže, nekog lika iz nekog američkog filma. Majice sa natpisom USA, ili sa nekim slikama u bojama crveno bijelih pruga te bijelih zvjezdica na plavoj podlozi, dal' na leđima

1.11.2013.

- Policija ide, Pakistanci beže!

Ja niti hoću (99,99% sam siguran da neće ništa da mi 'tupe'), a niti mogu: nisam u stanju da pokupim svoje stvari dovoljno brzo kao ti ulični prodavci...

- Dobio sam sokić (ili "sokče", po leskOvački) i uzeo ga, iako je jedna baba bila darodavac. Nemam problema sa nekim vrstama ambalaže... ;)

- Na dva mesta već sviraju, pa za sebe biram kraj (tj. početak) ulice. Nikad ne stajem u sredinu. Tako sam uvek radio, a sećam se da sam jednog davnog popodneva, bilo je to početkom devedesetih, u Knez Mihajlovoj izbrojio