Kijev u proljeće, ili Ukrajinac se vraća kući

 

Ovog aprila sam bio u Kijevu.
Baveći se svojim poslom imao sam mogućnost da proputujem dobar dio Evrope.
Za putovanje u Ukrajinu sam bio posebno nabrijan jer poslednji put neko od mojih bio je u ovoj ogromnoj zemlji prije skoro 60 godina.
Kažem niko od mojih jer početkom II Sv.rata moju baku, Ruskinju Ljubicu, su sa cjelom familijom Njemci istjerali iz sela nadomak Kijeva, a potom su ga spalili i sravnili sa zemljom.
Baka je završila u njemačkom koncentracionom logoru gdje se upoznala

Godina 1984. odavno je prošla, zajedno sa Orvelovim turobnim predviđanjima nekakve totalitarne budućnosti. Jer, pre tačno 70 godina objavljena je knjiga "1984", koja se na sreću mnogih ipak nije obistinila. Opet, neki će reći da se "1984" itekako desila, kao i da se još uvek dešava, neretko i na načine koji bi možda čak i samom piscu Džordžu Orvelu delovali neverovatno i preterano. I, na kraju, koja bi stvarno i mogla biti neka od ključnih nasleđa „1984", kao i Orvelova predviđanja koja se u principu možda i jesu upravo najviše i obistinila.

DODELJENA NOVINARSKA NAGRADA „DUŠAN BOGAVAC" za 2009. godinu

U sredu, 28. oktobra 2009. u prostorijama NUNS-a u Domu novinara Srbije svečano je uručena novinarska nagrada za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac" samostalnom novinaru iz Novog

 Najznačajniji jugoslovenski intelektualci XX veka u svojim esejima i predavanjima

U novobeogradskim blokovima, u podzemnom prolazu kod "MEK-a", osvanuo je grafit:

MI SMO BORCI, NISMO HULIGANI!,

 A u današnjem izdanju dnevnog lista "BLIC", kolega Vuk Cvijić predstavlja vernu sliku privatnih armija, koje se mogu iskoristiti i za ozbiljnije akcije od onih vidjenih u Beogradu i Djenovi:

Trenutno, u Srbiji ima između dve

Angažovani i samosvesni deo naše kulturne javnosti već godinama

PREDLOG ZA OTVARANJE MULTIMEDIJALNOG SPOMEN- PROSTORA „DUŠAN RADOVIĆ" u „BEOGRADJANKI"

Na kraju ceremonije dodele nagrade „Dušan Radović" za književnost za decu i omladinu, održane

FILIPIKE

• Srbija - najveći muzej voštanih figura pod otvorenim nebom:
uvoštili smo se od besparice, nezaposlenosti i dugova!
• Dedinjski klan - tata mata zemunskog, surčinskog, belivukovog
i svih ostalih klanova!
• Atmosfera je sve naelektrisanija. Eto zašto struja toliko ne poskupljuje
kao benzin.
• Koje voće konzumirati pred svake

Uzasno me puno stvari frustrira u poslednje vreme. Vec davno vremena ima kako tvrdim da je Pancevo totalni Twin Peaks. Sto vise vremena prolazi, sve mi se vise cini da zivimo u Twin Peaks-u, a da je Pancevo samo jedan sokak.

Secate se kada Dejl Kuper u san-li-je-java-li-je sceni odlazi u sobu sa crvenim zavesama u kojima ga ceka patuljak koji prica unazad? Pa onda onaj kosmati duh-ubica, pa mala zena prostitutka, pa zena sa panjem, onda ona jednooka Nadin...

A naizgled svuda idila. Lepa priroda, potok, slap, blueberry pie...

Katarina Rebraca mislim da je dotakla zvezdu

Casni sude,

poceo bih svoju iyjavu konstatacijom da su sudije u Srbiji neadekvatno cenjene i da su plate i uslovi rada u srpskim sudovima necovecanske.

Elem, na poslu je kruzio taj spisak svako jutro. Ko ce sa mesom, ko ce sa sirom. Burek, jel!

Avaj, dusmanin mi to znadoshe !

Kao i svako jutro usao sam u svoje lukuzno auto kojim su me odveli na moje odgovorno radno mesto koje sam preuzeo da bi Srbiji bilo bolje!

Po ulasku u objekat, iz daktilobiroa su javili da moram da se ranije nego inace izjasnim za burek, jer bi kurir hteo ranije kuci.

U

...   posle podne se kupao”

iz dnevnika F. Kafke

 

Gost autor: 'vlad_aleksh'

 

Počinjem da se budim već oko 5h. To su valjda posledice trauma zarađenih u onim brojnim ratovima za jugoslovensko nasleđe. Udeo nečiste savesti takođe nije zanemarljiv. Konačno i potpuno se razbudim oko 8h. Tada ležim na leđima, piksla na stomaku, naizmenično uvlačim i izvlačim dim iz mešine što je plućima zovu. Ugasim cigaretu (bacim je u raščepljenu ambalažu od mleka koja je napunjena nekom groznom crnom tečnošću) i okrenem se na stomak. Počinjem da mislim na tebe. Nežno te milujem po abdomenu i diskretno pokušavam da uvučem ruku u tvoje gaćice. Ti mi elegantno sklanjaš ruku i upozoravaš da zbog ovakvih naglih poteza niko neće ozbiljno shvatiti moje pisanje. Ja se trgnem i iskočim iz kreveta, iako me zabole levo ćoše i za čitaoce i za kritičare. Ionako nemam nikakvih ambicija.

Uzimam grickalicu i sečem nokte na rukama, čovek barem mora biti uredan. Svaki moralni pad počinje nehigijenom. Na nogama sečem nokte samo kad idem na bazen. Namerno dozvolim da padaju po podu, pa ih zatim tražim i sakupljam. Nađem ih osam. Tražim još malo, napregnem oči, zalegnem na patos, što rezultira pronalaskom devetog nokta. Nikada nisam pronašao svih deset. Kad malo bolje razmislim, ja verovatno imam devet prstiju. A gde li je onaj deseti, stari Jug Bogdan?

Pišući tekstove na blogu, nekoliko puta sam se sreo sa problemom kako što jednostavnijim rečnikom i na što jednostavniji način objasniti stvari o kojoj pišem. Naime, tematika o kojoj obično ovde pišem, nije baš jednostavna. Često koristi složenu terminologiju, zahteva znanje matematike, tehnologije i drugih "zamrdnih" i komplikovanih stvari.

Ovaj put, pokušavam da neke komplikovane stvari prikažem na vrlo jednostavan i prihvaljiv način. Moglo bi se reći: učenje kroz zabavu. Pa izvolite...

„Ovu poruku obavezno uništiti nakon čitanja" - sećamo se ove rečenice iz ratnih, špijunskih, pa i ljubavnih priča i romana. Obično je poverljiv kurir prenosio poruku zapisanu na parčetu hartije od jedne do druge osobe, a ona je sadržavala i upozorenje da je treba uništiti (spaliti, sažvakati i progutati i to bukvalno) čim se pročita njen sadržaj. Ponekad je poruka pisana tajnim mastilom, koje se vidi pod specijalnim svetlom, određenim uglom gledanja, sa zagrevanjem i slično. Poznat je i slučaj pisanja poruke na glavi ošišanog vojnika, a onda čekanje da mu kosa poraste kako bi se poruka sakrila i prenela.

Kako spaliti ili progutati poruku u današnje vreme kada se one prenose elektronskim sredstvima komunikacije? Kako sačuvati privatnost i tajnost komunikacije? U ovom tekstu su opisani neki od aktuelnih sistema i aplikacija.

Ja kasnim!
Stigao je zejtin, pa sam stao u red.
Posle idem kod Rumuna da uzmem dve litre benzina ako ima.
Hleb od juče stavi u zamrzivač ako ima struje i zameni celu penziju od aprila prošle godine za pet maraka da sutra idem kod Jovine majke. Juče su ga poslali na ratište.
Ja sam OK.
Tvoj Toma, svim srcem.

...

Ja sam kod prike i cepamo guslarku.
Posle idemo u park po drva. Ako ne dojem douveče znaj da sam otišao u Palanku po robu.
Inače Jova se neće ni vraćati sa ratišta pa bolje i da ne ideš jer će ti tražiti