Gost autor: Migel Anhel Pedroso

Gustavo Alehandro Fuentes, bio je miš! Pre i ispred svega zbog svoje plašljivosti. I izgledao je kao miš. Malenog rasta, jedva nešto preko 150cm, sitne glavice i okruglih očica, odeven u odelo prljavo sive boje, sitnih koračića kad je već morao da hoda, uvek se plašljivo okrećući ili glave zabijene u prašnjave listove stare arhive kvarta San Telmo. Po rangu je bio najniži činovnik. Arhiv je bio smešten u velelepnoj

Trieste e nostro, napisao je iznad teksta koji sledi ispod a sve to na FB, moj drugar Stjepan Mimica.

Izložba o šopingu Jugoslovena u Trstu

Tanjug | 13. 12. 2014. - 14:53h | Komentara: 0

U Galeriji likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića u Novom Sadu u sredu, 17. decembra, biće otvorena izložba pod nazivom "Ponterošo/Memorie".

Postavka nastoji da podstakne sećanja na šoping Jugoslovena, koji je svoj vrhunac doživeo 1978. godine na trgovima Trsta, a ona to čini uz pomoć fotografija, video-prezentacija, dokumenata

 

Magla u glavi, magla u srcu, magla u duši, magla je svuđ oko nas! Populus odavno naviknut na maglu, tumara tamo amo, sudarajući se svaki čas, te s ovim, te s onim, oguljenih kolena, ulubljenih prsa, razbijene glave, o duši i srcu ne bih danas!

Uostalom, ko od nas, kažem nas, računajući tu i sebe, nije doživeo da mu se magla useli u glavu? Zamagli se tako um naš, najmaleckiju misao ne mož nać! Treseš i mlataraš glavom ne bi li rasterao maglu, kako ona narodna veli, da razbistriš glavu a magla još gušća, nožem bi je morao seć a i to ne bi pomoglo. Iskustvom

Kao dečak od devet godina, prvi put sam se sreo sa imenom Ruđera Boškovića. Ako me sećanje ne vara a ne vara siguran sam, u Politici u rubrici Da li znate?, pročitao sam onoliko koliko je moglo da stane u pola stupca o Ruđeru i oduševio se! Naravno da se ne sećam celog teksta ali sam zapamtio zauvek, pored nabrajanja svih njegovih zanimanja i dela, da je govorio o paralelnim Kosmosima/ Vasionama koje mogu da egzistiraju uporedo, istovremeno! Od tada mi je postao neka vrsta lične opsesije. Nikada do danas nisam pročitao nijedno njegovo originalno delo, uglavnom sam nalazio

Raslo mi je badem drvo 

tanko visoko,
tanko visoko.

Pod njim leži hajduk Veljko
s lepom devojkom,
s lepom devojkom.

Daklem, Veljkiša ispodBademuje s lepom devojkom, dok se Čučuk Stana lomata s Turcima. Ili je to bilo pre Stane?

Hebeš pesmu iako je diljem Krajine a i šire, bilo poznato da je Veljkan ženskaroš, priča kazuje da je hrabra i srčana, energična i neustrašiva, Čučuk Stana rame uz rame s Hajduk Veljkom branila Negotin od Turaka i u tim borbama zadobila čak četiri rane. Puška za nju

More su neraskidivi deo njegovog života. U vreme kada bejaše mlad, na more skoro da nije obraćao pažnju. Bilo ih je svakakvih, u pubertetu najviše ali je uspevao da ih se otarasi, počeo je da ih smatra tricama i kučinama. Mada se i sada seća i to sa bolom u duši kako neke more nije mogao da prevlada. Starac je duboko svestan da sadašnje more čine veliki deo njegovog mentalnog, fiziološkog i fizičkog sastava. Nije spreman da se preda bez borbe. Svakog dana pre i posle podne odlazi u šetnju pomažući se štapom, nekad dva, nekad četiri kilometra. I vežba, prvo vežbe za noge a

U 19h skup solidarnosti ispred ambasade Francuske. Pariska 11. #JeSuisCharlie

What separates men from boys? Iako naivniji googlovori variraju od bar micve do zrelosti, a izvesne zlobnice, kakve li gluposti, čak misle da razlika leži u tome da o dečacima brinu njihove majke, a o muškarcima žene, odaću vam jednu tajnu – ispravan odgovor glasi: “The price of their toys”. To je suštinska razlika.

Do skora je u ovom, jedinom sadašnjem staništu globalno ugrožene velike droplje u Srbiji bilo skoro 30 jedinki, a sada im je brojnost prepolovljena. Nestali su polno zreli mužjaci (samo jedan je ostao). Uzroci njihovog nestanka su nepoznati. Moj tekst o rezervatu Pašnjaci velike droplje dostupan je ovde. U ovom postu prenosim (donekle skraćene) komentare nekoliko diskutanata sa ptičarske Google grupe LigaPtice:

 

Posle nekoliko obilazaka parka Gir, ponovo smo se našli pred prijemnom zgradom, očekujući džipsi (Maruti Gypsy) sa vozačem i vodičem. Ovaj nacionalni park zahvata najveći kompleks aridne listopadne šume na zapadu Indije i radoznalim posetiocima nudi 38 vrsta sisara, 37 vrsta gmizavaca i, da ne zaboravim - skoro 300 vrsta ptica.

Ipak, za većinu posetilaca ovde kao da postoji samo jedna vrsta - poslednja populacija kritično-ugroženih azijskih lavova (Panthera leo persica). Otuda je prilično iritirajuće slušati pitanja iz mimoilazećeg džipsija: „Jeste li videli lavove?“ „Jesmo, pa šta? Mi smo ovde zbog ptica.“

 

U Dasadu stižemo kroz gaj eukaliptusa, u kome se u sumrak okupljaju hiljade aleksandara, zelenih papagaja koje su, kako se veruje, u Evropu odavde doneli vojnici Aleksandra Velikog, i ulazimo u lodž Rann Riders: prostrana otvorena trpezarija sa slamnim krovom i, u bujnom vrtu, niz okruglih blatnih koliba slamnih krovova - sa klima uređajima. Sutradan ustajemo oko pola šest, u šest doručkujemo (poneki tost, ko još u to vreme može da jede?), da u pola sedam već budemo u otvorenom džipu: pravac Mala slana pustinja Kač!

 

O beležnici u rukama ptičara sam već pisao, i za potpune početnike, i za one iskusnije. Dok je svrhu dvogleda ili ključa za ptice sasvim nepotrebno objašnjavati, namena beležnice manje je jasna, pa sam osetio potrebu da je dodatno približim ovim tekstom slovenačkog ornitologa Boruta Štumbergera, kojim koncizno (i uspešno, dodao bih) predstavlja jednu opsežnu temu, pisanim za „Mali priručnik za posmatranje ptica“, objavljen u Sarajevu 2005.   

 

Foto (4) © Ksenija Putilin

Nekoliko automobila kreće se kroz prvu novembarsku hladnoću nad ravnicom požutele trave (a samo dan ranije sam uživao u kafi na toplom miholjskom suncu), mestimično prošaranom brežuljcima s pokojim šumarkom sađenih četinara. Niva na čelu se zaustavlja, za njom i ostali i, odmah potom, dvadesetak ornitologa od Vardara pa do Triglava žurno pretražuje tmurno nebo.

Ne znam šta rade ti nesrećni nazovi-meteorolozi: nekoliko dana vremenskih prognoza, pa čak i ona u vestima u 11 prethodne večeri, sve su sugerisale hladno jutro, pa kasnije skoro 10 stepeni i – sunčano! Uprkos tome, temperatura je i dalje uporno ispod nule, po granju je inje, a magla može nožem da se seče. Naravno, pošao sam u – ptičarenje, pa mi je pogled na maglu (u maglu? svakako ne – kroz maglu, to nije bilo moguće) izmamio nekoliko lepih misli na temu nazovi-stručnjaka koje iz puke uljudnosti neću podeliti s vama.