светац је фалатиаугенталер

На Копаонику је тренутно "српски Давос". Мислим да вам је толико познато. Али каква је Србија такав је и Давос. Зато и не пратим превише. Да се не нервирам на испразност и да не губим време. Али, кад већ нисам тамо (а да ми се указала прилика отишао бих, скијања ипак никад доста) најефтинији начин (временски најефтинији) је испратити вести на Тањугу. Свакаквих глупости се тамо има прочитати али бар су агенцијски сажвакане и скраћене па некако прође. Оно што ми је привукло пажњу је "објашњење" о цени тзв "зелених картона" које је дао секретар УОС-а, В. Манић:

"Generani sekretar Udruženja osigurača Srbije Vladan Manić je objasnio način na koji se kod nas formira cena zelene karte, koja trenuno iznosi između 2.000 i 3.000 dinara.
"Tačno je da je u većini zemalja EU cena zelene karte ukalkulisana u osnovno osiguranje u saobraćaju i kupac polise nema mogućnost da bira hoće li da kupi zelenu kartu ili ne", rekao je on.
Onog trenutka kada je kupio polisu osiguranja kupac je kupio i zelenu kartu a hoće li on uzeti obrazac ili ne to zavisi da li negde putuje, objasnio je Manić.
Kod nas cena zelene karte nije ukalkulisana u osnovnu polisu, dodatno se naplaćuje i uzima je samo onaj kome treba, objasnio je on."

извор: http://tanjug.rs/novosti/119859/velike-perspektivne-razvoja-sektora-osiguranja-.htm

Рођендан као и сваки други. Пар сати у играоници, све чешће у куглани или у биоскопу, листинг позваних је све мањи срећом али се и даље иде с истим ентузијазмом као да се нису видели деценију а не пар сати од последњег часа. 

Ubrzo nakon proglašenja nezavisnosti od Gruzije u junu 1992., u Abhaziji – sjeverozapadnoj gruzijskoj pokrajini od oko 300 000 stanovnika, na sjevernoj obali Crnog mora, vodio se do 1994. krvavi gruzijsko-abhazijski građanski rat. Donošenjem Rezolucije o Abhaziji Vijeća sigurnosti UN u julu 2002., Abhazija danas ima nejasan status autonomne republike unutar Gruzije, s dvije

                                                              MEVLANA

(radi se o linku)

Prenosim tekst Zorana Panovića, gl. urednika dnevnog lista Danas. Podsetio me je da je prošlo petnaest godina od kada sam sa grupom Magnet izveo Rekvijem za Srbiju i od kada je počeo da izlazi Danas. Tekst je na mene ostavio snažan utisak.

Lajbah u Pionirskom parku

Priča je indikativna i poučna. Pojavila se u Danasu 17. juna daleke 1997. Samo osam dana od prvog broja našeg lista. Dakle, 16. juna 1997, oko 5. časova ujutro u Beograd je stigla još jedna grupa Srba s Kosova. Uglavnom se radilo o ljudima iz Istoka koji su činili i prvu grupu, što je više dana već protestovala u Pionirskom parku zbog brutalnog izbacivanja iz stanova namenjenih povratnicima na Kosovo.

Te dve grupe nešto se nisu podnosile, iako su ljudi imali iste probleme. Pristigli Srbi su se uputili u Saveznu vladu, ali su već tada znali da se radi o uzaludnoj proceduri koju su već prošli.

Višednevni protest pod vedrim nebom dobio je, međutim, nesvakidašnju podršku. Alternativna umetnička grupa „Magnet" izvela je tačno u podne u Pionirskom parku performans pod nazivom „Rekvijem za Srbiju".

Povodom dočeka, a od nepoznatog narodnog pesnika:

Мили Боже, чуда великога,
кад cе шћаше у Мелбурну граду,
на Земљиној јужној полулопти,
кад се шћаше Земља да окрене,
да се врти од сад наопако!
Све због једне жуте лопте мале
што се туче лопатом по пољу,
од спортиста - светских великана!

Намери се јунак на јунака,

Jedan mi je dnevni list tražio intervju "o svemu osim o politici", pa pošto su u nedostatku prostora objavili 1/3 teksta, ceo intervju stavljam ođe, čisto da se ne baci.

Kad si bizgov od 16 godina ti onda kod Kineza kupiš ćaletu na poklon florescenti roze brushalter. 
Pokušaš da nagovoriš oca da ga proba, pa kad ti ne ide, staviš onaj brus na lice kao masku, pa kao šubaru, pa kao gaće, pa kao kačket, pa kao ne znam više šta. Glupiraš se: samo tako. Smešan si; posebno sebi. 
Onda se smoriš (jer su ti svi dosadni) i odeš u svoju sobu s roze fluorecnetnim turbanom.

Za večerom se ponašaš više nego uzorno. Ljubezno se pozdravljaš sa gostima. Ležerno se šališ, kao da vodiš Noć Oskara. Služiš piće. Šarmiraš. Ali

Stay out super late tonight, picking apples, making pies, put a little something in our lemonade and take it with us, we're half-awake in a fake empire

Tiptoe through our shiny city, with our diamond slippers on, do our gay ballet on ice, bluebirds on our shoulders, we're half-awake in a fake empire

Turn the light out say goodnight, no thinking for a little while, lets not try to figure out everything at once, It's hard to keep track of you falling through the sky, we're half-awake in a fake empire

we're

The zombie reference is metaphorical. He's afraid that he'll become a "zombie" in life.

The verses (and a lot of the album) describes these really mundane, everyday rituals of family life and moving on into middle age. The narrator is just going with the flow: doing what is expected of him, not disappointing anyone, reading the script of his movie, keeping his shitty thoughts to himself and only telling his wife about them after she's asleep. It's making him turn into a "zombie" though... he's becoming less enthused about life, he's unable to express himself, going through

Ne postoje "opravdane reklamacije", ne dajte da vas prodavnice obmanjuju. Donet je zakon o zastiti potrosaca i od sada svako moze da kupi sta god hoce i moze da ga vrati to isto u roku od 14 dana uz racun, bez ikakvog objasnjenja.Ovakav zakon vazi u svim zemljama EU pa i kod nas.

Evo jednog primera iz Irske: Kupim kosulju, dodjem kuci, probam ih sve redom, izaberem dve a tri koje mi se nisu svidele vratim sutradan. Niko me nista ne pita. Apsolutno NIKO NISTA NE PITA - samo kazete: "Zelim da vratim vas proizvod".