Zemlja koja zaštitnčki staje u odbranu kriminalaca i finansira njihova najteža krivična dela, ruku na srce, i nije zemlja kojoj su civilizacijske vrednosti na prvom mestu, a kada je već tako nije ni zaslužila bolje od ovog ološa koji danas maršira njenim ulicama. Oni su ti koji nastavljaju Miloševićev inženjering i koji su postali fanatici Srbije u kakvoj su rođeni

Onog trenutka kada je otela iz džepova svojih građana milion dolara kako bi naplatila porodični propust u odgoju Miladina Kovačevića, koji je - podsetimo se toga - 4. maja 2008. divljački premlatio Brajana Štajnhauera, država Srbija je iznova dala zeleno svetlo svim onim ludacima koji vitlaju potpuno slobodno po gradu da ubiju nesrećnog Brisa Tatona, isprebijaju Vukotu Brajovića, da prete svima koji se ne uklapaju u njihov model "dobrog" Srbina ili ispravnog pravoslaca. Za smrt Brisa Tatona najodgovornija je, dakle, Vlada Republike Srbije jer je opravdala nasilje svog državljanina i još ga počastila.

The Girls

Pesma 2011.

Izjava predsednika Srbije da se Srbija nece odreci Kosova zarad boljeg zivota svog naroda je povratak Srbije na stanje pre 5. oktobra; u izolaciju, jos vecu bedu, nesrecu, izgubljene nove generacije i izopstavanje od normalnog sveta.

Srbiji treba buducnost, perspektiva za milione nezaposlenih a obrazovanih, zivot dostojan coveka koji je dve, tri decenije ulagao u sebe da bi mu se to posle isplatilo, mogucnost da svojoj deci pruzimo priliku da zive drukcijim zivotom od onog kakvog smo mi ziveli tokom devedesetih. 

Srbiji ne treba nestabilnost, trzavice, stalna otvorena pitanja. 

Kosovo

...šaka pirinča, da je svaka vrana pozoba.

Nešto manje od tri nedelje je nedostajalo da prođe čitav jedan vek od poslednjeg dolaska britanskog monarha na tle Republike Irske. Osmog juna 1911, kralj Džordž Peti bio je u to vreme suveren “ujedinjenog kraljevstva” kada je došao u zvaničnu posetu Republici Irskoj, tada i dalje jednoj od svojih brojnih kolonija. Dva njegova sina, kraljevi Edvard i Džordž Šesti, protraćili su potom gotovo tri decenije, a njegova unuka Elizabeta čitavih šest, pre nego što se kraljevska kruna ponovo odlučila posetiti svog prvog suseda, od kojeg ga deli svega 45 minuta koliko u ova moderna

Irsko drustvo je godinama unazad vazilo za ultra-konzervativno u kojem je crkva cenzor majstor. Kroz bozji filter godinama je sve moralo da prodje, pa danasnji Irci cesto i sa podsmehom prepricavaju vreme (od pre 2-3 decenije) kada su nacionalnu televiziju i radio zvali "bip"vizija ili "bip"radio. Jednostavno, nikakav "f" ili slicno nije moglo da prodje osetljivo uho coveka u pradinim cipelicama.

Bozja volja usadjena je u svakog Irca, od kolevke pa nadalje. Skole, koje su sve do jedne u vlasnistvu crkve, bile su do te mere rigidne da  danasnji izvestaji o tadasnjim zlocinima

The zombie reference is metaphorical. He's afraid that he'll become a "zombie" in life.

The verses (and a lot of the album) describes these really mundane, everyday rituals of family life and moving on into middle age. The narrator is just going with the flow: doing what is expected of him, not disappointing anyone, reading the script of his movie, keeping his shitty thoughts to himself and only telling his wife about them after she's asleep. It's making him turn into a "zombie" though... he's becoming less enthused about life, he's unable to express himself, going through

Dragi moji fasisti, rasisti, nacisti,

obuceni u frakove, sakriveni iza fakultetskih diploma, knjizevnih biografija, urbanih zidova vasih gradova, svi vi poznati i manje poznati fasistcici sa bloga:

kada vidim koliko penite na pomen Natase Kandic, Pescanika, Borke Pavicevic, Biljane Srbljanovic itd... samo se nasmejem i uzivam u voajerisanju vase bespomocne onanije, vaseg snebivanja zbog "kriritke srpstvu", zbog toga sto mozete samo da im pljunete pod prozor. Zbog toga, sto bi sve na svetu dali da budete makar na sekund tako uspesni, tako odlucni, tako samosvesni. Ne podnosite,

Dosli neki ljudi i srusili vam kucu!

Cestitke svim gradjanima, Srbijo, konacno si dobila pravnu drzavu kakvu si oduvek potajno zelela.

Mater vam, sto puta!