Najtrajnija a samim tim i najuverljivija inkarnacija srpskog nezavisnog i alternativnog rock zvuka je novosadska grupa Obojeni Program. Bend funkcioniše pod vođstvom Branislava Babića Kebre od 1980. godine, što je izuzetno zanimljiva činjenica s obzirom da bi to trebalo da ih svrsta uz jugoslovenske legende post punka kao što su EKV i Disciplinu Kičme a u stvari oni su prvi album objavili tek 1990. a zasluženu afirmaciju kroz (rečeno veoma uslovno) širu popularnost su stekli tek polovinom devedesetih. Dakle i po merilima ondašnjih alternativnih bendova, Obojeni Program su bili (još dublja) alternativa. No kao što rekoh, devedesetih su ipak izašli na svetlost dana i koncertni album iz 1992. Prijatelju kočnice ti ne rade baš sve je nešto što mi još uvek ostaje kao svetla referetna tačka za domaći alternativni rock koji je na svetskom nivou ali i dodaje nešto neponovljivo svoje i ovdašnje.

 

„Moje ime je Baklja, MDG3 Baklja, ja sam Ženska baklja muškog roda - MDG3" 

O ćemu se radi?

Kraljevina Danska je odlučila da pokrene ovu incijativu dodeljivanja baklje za napore učinjene na ispunjavanju trećeg milenijumskog razvojnog cilja (promovisanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena) u većem broju zemalja Afrike, Azije i Evrope. Inicijativa je započela u martu ove godine i sada je stigla do nas.

Na sledećoj internet strani može se videti sve o ovoj inicijativi:

 www.mdg3action.um.dk.

A o Milenijumskim ciljevima na sledećim:

UN's Millennium Declaration >

UN Millennium Development Goals >

Millennium Development Goals Indicators, the official UN site for MDG Indicators:
UN Statistics Division: Millennium Development Indicators >

UNIFEM: United National Development Fund for Women >

UNDP: United Nations Development Program >

World Bank >

World Bank's development institution: International Bank for Reconstruction and Development (IBRD) >

 

Šta su u Srbiji  Milenijumski ciljevi razvoja (MCR)? (MDG -  Millennium Development Goals)

Na sever, u avanture nove,
cujem kako Tajland zove.

Tu je, na korak od mene,
za put pravo je vreme.

Konacno i to da shvatim.
Nastavljam kada se vratim...

 

 

 

 

 

 

Dalibor Kokic

Kao sto ima deo mog srca koji je Pongo zauvek zauzeo za sebe, tako se sada stvorio deo koji kuca ritmom Penanga i Malezije, i koji nece svoje mesto prepustiti nicemu drugom. Nema veze, veliko je srce, tu moze svasta stati. A ima vala svega. Od divnih ljudi, preko prelepe prirode, misticnosti religioznih mesavina, pa sve do osecaja opustenosti i uzivanja na svakom koraku. Ima tu i nervoze oko nerazumevanja poimanja nacina zivota po lokalnom stilu, ali kao sto sam jednom davno rekao - ja sam ovde stranac koji treba da se prilagodi stranoj (za mene) zemlji, a ne oni meni.

Konacno sam prisustvovao jednom lokalnom dogadjaju o kojem mogu da pisem. Naime, prosli vikend je bio Dan gradjevinara u majcici Rusiji, a posto ja radim na gradilistu bio sam pozvan izvan grada na organizovani kompanijski rucak i druzenje uz prigodnu hranu i muziku.

Niti je hrana bila prigodna, niti je muzika bila ista prigodnija, ali je zato zabava bila neocekivano prisutna. Moj ruski jos nije na nivou da mogu normalno da komuniciram sa Rusima, ali da pratim razgovor i da znam o cemu se prica - to da. Ali, bas zbog toga ja nisam mogao zapoceti niti jedan razgovor ni sa kim od njih, tako da sam opet bio u drustvu SFRJ ljudi.

 

Kad mislis da si pobedio sacekaj malo,  mozda  poraz tvoj iza pobede se krije. Kad  mislis da si porazen, tada sacekaj I duze. Nadji snage svoju pobedu u porazu pronaci I tad  ces odista pobednik biti.   

 Usprkos tome sto  se stvaralo  poverenje izmedju doktorke ili bolje receno tog zenskog glasa  koji je tvrdio da je moja doktorka jos uvek nisam bio siguran  jesam li stvarno  u Beogradu     I to ziv. Moju sumnje I nesigurnost  prekinut ce jedan jedini dogadjaj.

   Jedan jedini dogadjaj   koji ce  odagnati svaku sumnju na moje glavno pitanje 

Na biciklima preko Pamira, kroz Kirgistan i Tadžikistan

• vreme: 1-26. avgust 2008.

• učesnici:

- Predrag Tripković - saborac i na prethodnom putu po Himalajima
- Radoslav Milojević-Raca, jedan od naših najpoznatijih alpinista, instruktor u AOB-u i vlasnik
prodavnice planinarske opreme "Alp"
- Nenad-Nene Triković, još jedan od naših alpinističkih vukova
- i moja malenkost: Jovan Eraković - Jone (lična karta: http://www.ciklonaut.com )

• start: Bishkek (Kirgistan)
• cilj: Dušanbe (Tadžikistan)
• ukupno km: 1800.
• na bicikllima: 1200-1400km

• sponzor puta: fabrika bicikala Capriolo, Bačka Topola

• prijateji: akvABent, Beograd

Evropske aktivnosti premijerligaša počele su ove nedelje i to je ono na šta treba posebno obratiti pažnju tokom sastavljanja tima. Menadžeri engleskih klubova često primenjuju rotaciju, da ne bi previše premorili svoje fudbalere, što se odražava na startne postave kako u Premijer ligi, tako i u Ligi šampiona (Kup UEFA je u drugom planu u ovom tekstu, jer za sada još nemamo fantasy igru posvećenu njemu).

To se posebno odnosi na ekipu Liverpula, jer Rafa Benites veoma retko izvodi istu odbrambenu četvorku, pa je teško pogoditi ko pravi društvo Karageru i Reini. Zato je

Zadnjih meseci me poznanici s čuđenjem pitaju kada sam izašao iz zatvora . Očigledno da nikakvi moji demanti da nisam bio ni priveden ni uhapšen nemaju snagu prvobitne informacije. A tog dana su udarni mediji od B92 do Politike preneli vest da sam priveden i uhapšen zbog utaje poreza od 25 miliona - ravnom ukupnom godišnjem budžetu Nišvilla.
Novinaru Blica koji me je prvi nazvao u neverici kako to da mi u zatvoru mobilni radi i znam li da je TANJUG objavio da sam uhapšen - preneo sam uz demant i pretpostavku da se radi o namernoj ili nenamernoj grešci koju su preuzeli ostali mediji. I zaista, odgovorni u TANJUG-u priznali su grešku i suspendovali ženu koja sklapa naslove i koja je izmislila reči "priveden i uhapšen" u naslovu teksta.

Koliko god da me je zabolela nepravda koju nam je donelo saopštenje Ministarstva kulture da je Nišville jazz festival - komercijalna manifestacija sumnjive selekcije i nejasne muzičke koncepcije, toliko me je obradovalo što su potpisnici internet peticije za podršku Nišvillu trostruko potukli potpisnike peticije za vraćanje Vesne Rivas i Goce Božinovske na "Farmu"!

Umesto klasičnog bloga prenosim tekst objavljen u današnjem broju "Novog magazina" iznad kojeg je Koraksova karikatura.

"WE ARE ALL GREEKS!"

 

 

 

 

 

Jedan od najboljih poklona koji sam dobio, jakna sa natpisom Grčka!

Tokom grčkih borbi za nezavisnost od Otomanske imperije, dolazili su i borci-dobrovoljci  iz drugih delova Evrope. Jedan od njih je bio i britanski

U savetu, koji se ovaj put sastao, jako se opažao nedostatak one veoma potrebne stvari, koju prost svet zove smisao. Uopšte uzevši mi nekako nismo stvoreni za parlamentarne zborove. Na svim našim zborovima počevši od običnog seljačkog zbora pa do svih mogućih učenih i drugih zborova, ako se u njima ne nađe jedna pametna glava koja će upravljati celim zborom, onda vlada neopisana pometnja. Čak vam ne umem ni kazati zašto je to tako; vidi se svet je takav; samo polaze za rukom oni zborovi koji se iskupe radi pijanke ili gozbe, na primer; ....... A na sve to dobra je volja, bogme u svako doba tu.

Verovatno i vama ali meni se vrlo često dešava da mi nešto padne na um i počne da burgija i vrti, potirući sve ostalo ili ga bacajući u daleku pozadinu. Kakav već jesam, o'ma pristupam procesu razrešavanja, oštrim mač, Gordijev čvor je to, mora se po Aleksandrovom receptu.

Jutros mi je u glavi iznebuha zazvonila reč ISKAZ! Prosto sam mogao da je vidim, svetlela je jarkim fluorescentnim sjajem. Sada dok ovo pišem, hladne glave i veoma priseban, padaju mi na pamet: Iskazi svedoka na sudu, iskazivanje divljenja prema, iskazivanje poštovanja, pravilnik o metodologiji ISKAZivanja podkriterijuma u odgovarajući broj bodova...i svakakve druge banalije. Ništa od toga! Možda ćete pomisliti: Reč kao reč i pogrešićete!