B92 Blog

NAJNOVIJE VESTI IZ PROŠLOSTI 4.0

Volim sireve. Poznajem sireve, pre svega francuske i italijanske.  Dostupni su mi. U svakoj radnji  i u Srbiji se mogu kupiti originalne kopije sireva i to proizvedenih kod nas. Na svakoj pijaci se može kupiti SIR, onaj beli. Negde i sjenički kao i kačkavalj. Pre mnogo godina sam se zapitao kako je moguće da ima toliko malo vrsta sireva znajući da su se sirevi sa područja Srbije, Crne Gore i Kosova još pre DVE HILJADE godina prodavali na pijacama večnog Rima - i to u kakvoj konkurenciji. Plinije pominje sir caseus Docleus iz današnje Crne Gore kao i caseus Dardanicus iz južne Srbije i okoline Prizrena.

Onda sam malo proučavao i otkrio blago koje smo, nažalost zaboravili iz nehata, neznanja, arogantnosti, gluposti. Govori se o brendiranju Srbije i naravno odmah se barata ogromnim sumama, želi se ići u korak sa Italijom, Francuskom. Obična megalomanija.  Jedna pizza ili špageti, jela siromašnih ljudi Italije su učinili više na brendiranju Italij

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ ИЗ ПРОШЛОСТИ 3.0

Из плејаде најугледнијих српских лекара прве половине нашег века, Војислав Михаиловић (1879-1948) школовао се у свом родном Чачку, потом у Београду, да студије медицине заврши у Грацу а специјализацију у Бечу. Учествовао је у свим ратовима за ослобођење и уједињење. Био је шеф војне болнице у Водену на Солунском фронту и, касније, до краја свог живота управник Дермато-венеролошке клинике Опште државне болнице у Београду. Објавио је велики број оригиналних стручних и популарних написа, као и низ превода. Особито се истакао у популарисању медицине и у здравственом просвећивању нашег народа. Најзначајније му је дело објављено после смрти, у издању Српске академије наука  „Из историје санитета у обновљеној Србији 1804-1860" (год. 1949, стр. 643).

У поглављу „Брак с девојком која је родила" др Михаиловић пише:

„По народном веровању деца су божји благослов, па зато се брак без деце сматра донекле као божја казна. Супружници без деце, нарочито у селу

ЈЕДНА СУДБИНА НА БАЛКАНУ 3.0

ПЕСНИКИЊА, ГЛУМИЦА, ФЕМИНИСТКИЊА

Драга (Димитријевић) Дејановић рођена је 18. Августа 1840. године у Старој Кањижи од оца Живојина Димитријевић, адвоката и мајке Софије. Школовала се у Винчиковој школи у Темишвару. Њено школовање је било прекинуто због нарушеног здравља као и селидбом у Бечеј. Ту је упознала и удала се за Михајла Дејановића, учитеља. Наставила је школовање у Пешти и припадала кругу српских студената - Лаза Костић, Гига Гершић и др..

„Жена са дубоким осећањем", како је називао Светозар Марковић, припадала је годинама, својим идејама и својим радом, Уједињеној омладини српској. УОС је основана током уједињења Италије, пот утицајем Мацинија и његових идеја. Циљ је био просвећивање Срба кроз културу и образовање. Издавали су и лист „Млада србадија" и били први који су уопште и покренули еманципацију жена. Наилазили су на жесток отпор конзервативаца и цркве јер су између осталог тражили да се и српске девојч

Diana Budisavljević

JEDNA SUDBINA NA BALKANU 2.0

Diana Budisavljević je u potpunosti zaboravljena. Zaboravljena je bila od strane Jugoslavije, zaboravljena je od strane Hrvatske, Srbije, Austrije, zaboravili su je Hrvati, Srbi, njeno ime ne stoji ni u jednom udžbeniku istorije, nijedna ulica ne nosi njeno ime, nikada nije dobila nikakvo priznanje.

To je žena koja je lično organizovala spašavanje pravoslavne/srpske dece iz ustaških logora smrti. Računa se da je spasila 12 000 dece.  Tako nešto niko nikada i nigde nije uradio. Nije radila sama: s njom je radilo oko stotinak ljudi, humanista sa srcem i hrabrošću, Hrvata, Srba, Nemaca, Austrijanaca. Ova plamenita žena okupila je sestre Crvenog križa Hrvatske, lekare i drugo zdravstveno osoblje, kao i veći broj uglednih pojedinaca iz raznih oblasti života.  Među njima su bili i Kamilo Bresler, Jana Koh, Tatjana Marinić, Majka Dragica Habazin, Vladimir B

VEŠTICE, VASOJEVIĆI I PRAVNA DRŽAVA

Vasojevički zakon od dvanaest točaka, to je naslov jedne publikacije Srpske akademije nauka i umetnosti iz 1929. godine sa komentarom dr Ilije M. Jelića. Ovaj zakon donesen je pre više od 150 godina i pretočen je iz narodnog predanja. Zanimljivo je da u poglavlju „Točka sedma", paragraf 16. stoji: „Bog je stvorio ženu, a ne Satana, i to tako da ostane navijeki amin. Ko protivno govorio, da je proklet: na ovome svijetu ne imao anđelačuvara, a na onome ne vidio raja, već mu duša vječito u paklu bila i ispaštala njegove muke."

Još je zanimljivije da se u 20. paragrafu iste „točke" kaže: „Ko se podanas ufati da vještice fata, da se turi pod tomruke (noge stešnjene u klade) za petnaest dana. Ako bi bilo časove štete da i to plati". Ovaj paragraf Jelić komentariše na sedam stranica, dakle podrobno. On piše, između ostalog, da su veštice stare žene, ređe mlade, koje u sebi imaju nekakav zao, nečastivi, đavolski duh, koji u snu iz

Dva akta, jedan od sreskog a drugi od okružnog načelnika, iz 1829. godine. 

Načelnik Kolubarskog sreza, aktom od 15. marta 1829. godine №746. piše načelniku Beogradskog okruga sledeće:

„Neka baba Ruška, zovojema od naroda 'Čuma', udova Milića Ognjanovića iz sela Darosave poverenog mi područija, ukopala je o Sv. Nikoli jedinu ćer zovojemu Smiljanu od dvadeset godina, koja je bila sumašedša. Ruška nije znala ni šta govori ni šta radi, no je neprestajno iz dana u dan trčala na groblje selsko i tu na glas urlikala na podobiju pseta.

Čerez smrti Smiljane, baba Ruška došla je u neki brent i ko brez pameti. Čerez ovog urlikanja baba Ruškinog narod se izbezumio i pao u dert, da se počem ne sluči u narodu kakva napast. Prvi graždani i kmet selski Jovica, savjetovali su baba Rušku i prepokorno preklinjali da ne ide na groblje i da ne urliče, ama brez vajdu. Ona je opetka išla i urlikala do neko doba noći.

Istodobno sa urlikanjem baba Ruškinim, udario je nekakav pomor dece s

DANICA MARKOVIĆ

U beogradskom naselju Konjarnik jedna mala ulica nosi njeno ime, ali život ove književnice, iako nesrećan, ne zaslužuje da bude zaboravljen.

Rođena je u Čačku 30. septembra 1879. godine, a Višu žensku školu završila u Beogradu. U svojoj knjizi „Ljubavi srpskih pisaca" Đorđe Popović piše: „Vanredno upisuje filozofiju na Velikoj školi i uporedo započinje učiteljevanje. Službuje u Resniku, selu nadomak Beograda, a nedelje i praznike provodi u prestonici. Ovde piše i prve pesme koje, pod pseudonimom „Zvezdanka", sa zadovoljstvom objavljuje Janko Veselinović u časopisu „Zvezda".

U svojim mladalačkim stihovima piše o prvoj ljubavi. Ipak, ona ubrzo nestaje, a na mesto snova dolaze razočarenja. Mlada učiteljica je usamljena, a momak koji joj je osvojio srce odlazi na drugu stranu. Danica piše pesme o životu pune bola. Sve ih sakuplja i 1904. objavljuje u zbirci „Trenuci", čime privlači pažnju Jovana Skerlića, koji piše: „Iskrenost, retka i smela iskrenost, iskrenost

Stenografske beleške o sednicama Narodne skuštine, koja je održana u Nišu 1879. i 1880. godine svedoče o raspravi povodom ustanovljenja „narodnog sanitetskog fonda". Decembra 1879. godine prvi govornik u raspravi bio je „knjažev poverenik" dr Vladan Đorđević (18441930). Njegovo izlaganje trajalo je nešto više od jednog časa. On se pozvao na Franklinovu izreku „Narodno zdravlje je narodno blagostanje", zatim konstatovao „da je Srbija poslednjih decenija znatno koraknula napred u kulturnom pogledu", ali da ona „još stoji na prvim početcima civilizacije":

„To je, takoreći, još patrijarhalna zemljoradnička i stočarska država", gde „svaki građanin ima dovoljno uslova za život i zdravlje", gde „svaki seljak ima više zemlje nego što može, ili što hoće, ili što ume da odradi", tu hrane ima „izobilja za svakoga", pa i „čistog vazduha i svetlosti ima dosta, jer ne samo što svaka seoska kuća ima čitavo slobodno polje oko sebe, nego su nam retke i varoši, u kojoj sva

Novembra meseca 2007 dobila je tada 95-godišnja Maria Amelia Lopez blog kao rođendanski poklon od strane unuka. Odmah je počela da bloguje rečima: "Danas je moj rođendani moj unuk, koji je vrlo fin, dao mi je blog na poklon".

U svom blogu Marija je pisala o svom životu, kako ranije tako i sada u dubokoj starosti. Neočekivano postala je deo cyber sveta. Prvo je mislila da je blog neka vrsta beležnice, ali kada je videla unuke kako surfuju rekla je sebi: „Šta je ovo? Sve se može saznati!" Mnogo je pisala i o španskom građanskom ratu, o Frankovom vremenu. Imala je i po 60 000 poseta dnevno iz celog sveta. Predsednik vlade Španije ju je posetio i lično joj se zahvalio.

20. maja 2009. godine preminula je najstarija koleginica blogerica na svetu.

http://amis95.blogspot.com/

Maria Amelia Lopez

Slobodoumna verska manjina u Turskoj

Zvanične statistike o verskim manjinama u Turskoj nisu dostupne. Po nezvaničnim procenama bar jedna trećina stanovništva Turske su aleviti. Turska ima oko 78 miliona stanovnika. Od toga su 98 odsto muslimani, pravoslavaca ima oko 130 000, katolika oko 130 000, Jevreja oko 50.000 i šamanista 15.000. Najveći deo muslimana su suni muslimani dok aleviti čine oko 30 procenta, što iznosi skoro 20-24 miliona. Aleviti su znači najveća verska manjina, ali i najmanje poznata.

Grubo ročeno aleviti se računaju kao sekularizovaniji od konzervativne suni muslimanske većine. Zbog drugačijeg shvatanja religije i klasne pripadnosti iz njihovih redova se oduvek regrutovao priličan broj levičara. Oni su slobodoumniji. Odlikuju se i drugačijim pogledom na žene. Ne praktikuju razdvajanje polova i njihove žene se ne pokrivaju. Najveći broj alevita je u Anadoliji, ali ima i dosta Kurda i Arapa koji pripadaju toj religioznoj struji. Ova religiozna grupa je tokom istorije često smat