Kad sam bila mala, baka me je, kao što je, po njenom, bio red, poslala na časove baleta i klavira...

Balet sam obožavala, ali to je sada druga priča, a zbog klavira sam preplakala pola detinjstva, jer meni se nije svirao klavir - mene je fascinirao jedan drugi instrument, najlepšeg zvuka na svetu... Harfa!

Ta fascinacija ostala je do danas.

Možete, onda, da zamislite koliko sam se oduševila kada sam otkrila ove dve mlade umetnice:

Meni se, kao starom ljubitelju Tolkina, najviše dopalo, ali imaju one još zanimljivih obrada:

Opet Anonimni Autor, nastavlja svoju priču o kriptozoologiji... 

 

Ako se još sećate rasprave sa mog prošlog bloga posvećenog jednoj izmutiranoj vrsti šumskih demona, sigurno ste zapazili da je Kakapo pomenuo zanimljivu temu o jednopolnosti balkanskih vilinskih stvorenja. I ako na ovim prostorima već postoje mnogi neosporni autoriteti na polju kriptozoologije, usudiću se da sa svog stanovišta stručnjaka za stare vilinske hronike, iznesem neka gledišta koje su u očiglednoj koliziji sa njihovim stanovištem.

Ovom problemu pristupio sam, po svom običaju, vrlo metodično i zaključio da se ovdašnji pristupi kriptozoologiji mogu podeliti u četiri kategorije:

1. Peregrašev pristup. Zasniva se na mnogim etnološkim pričama i podacima koji su postojali u državnoj administraciji, ali su zbog navodne neozbiljnosti kriptozoologije kao naučne kategorije uporno sklanjani od javnosti. Uz sve to, on koristi i privatne spise poznatih ličnosti kao i pronađene artefakte, što povećava verodostojnost njegovih teorija. Postoje, međutim, prigovori da se ova metoda isuviše oslanja na folklorna verovanja i da je prekruta u svojim stavovima, prosto nepropustljiva za nove ideje. Činjenica je, međutim, da je i pored prigovora A. Peragraš, nesumnjivo, doajen naše kriptozoologije i čovek koji je više od ikoga učinio da ona dospe u „žižu javnosti"

Daklem...

Vilinska saga je dobila svoju permanentnu adresu, tako da ljubitelji ne moraju više da jure nastavke po blogu. Anonimni je obećao i da će tu kačiti sve nastavke do kraja.Pred vikend. Svaki put kad četvrtak bude prelazio u petak, pa dok bude bilo nastavaka...

Za sve  ljubitelje, od sad pa nadalje:

http://vilinskasaga.site40.net/

 

 

Dobrodošli!

Direktan povod bila je krađa glasova na lokalnim izborima održanim dan ranije.

Otisao je Rahm, vratiti se nece…bar ne skoro…

Politika u Americi ponovo postaje dosadna i nezanimljiva, pogotovo imajuci u vidu nadolazece neinventivne tea party junose i njihove sledbenike. Dobro, Obama je tu bar jos dve godine, te se necemo bas dosadjivati…pogotovo jer pripreme za (re)izbore 2012 godine uskoro pocinju (vec 03. Novembra, dan posle rezultata midterm-a), ali ipak….

Ko ce da vice, vuce, resava,

13.12.2013.

Večeras je publike bilo otprilike k'o na Karleušinom koncertu na Ušću...

Moja prva poseta Planici, ali i prvo prisustvo na takmičenjima u ski letovima (ili skokovima) završilo se daleko iznad mojih očekivanja. Tokom četiri savršena dana upoznala sam sve ljude koje sam i želela, legende i fantastične skakače, videla sam sve štao sam htela i na kraju sam i uspela da uradim kratak, ali vredan, intervju sa jednim od svojih omiljenih skakača.

Ali, da krenem od početka četvrtog dana na Planici, dana kada su odlučeni šampioni u timskoj konkurenciji. Misleći da će biti isto velika gužva kao što je slučaj bio u subotu krenula sam ranije, ali se

            

Svoj prethodni mec, Federer je nekarakteristicno cekao u skromnom restoranu sa zapadne strane glavnog terena, gledajuci TV prenos meca svog velikog rivala Nadala. Restoran je skroman, vrlo miran i relativno prazan, jer je duboko unutar dela koji nije dostupan javnosti. U tom prostoru novinari i teniseri imaju priliku da komuniciraju drugacije nego na zvanicnim konferencijama za stampu, sto se iz Federerovog opustenog stava na ovoj fotografiji i naslucuje.

Nedelja:

11:00am

Ideja je bila da se pocne sa pisanjem upravo kad je na papiru mec zvanicno trebao danas da pocne. Dobra je vest da raspored danas ima fleksibilnost da tenis moze da pocne svojim laganim tokom nesto posle 11am, kako to obicno biva. Juce te slobode nije bilo, najavili su da mecevi moraju da pocnu tacno na vreme zbog loseg vremena koje nas ceka. 

Danas je sve to daleko iza nas, oblaci koji su juce stvarali probleme sad su daleko od Njujorka. Nedelja tece svojim normalnim tokom u Menhetnu i Queensu, putovanje koje je juce trajalo skoro sat vremena danas se svelo na manje od dvadesetak minuta.

Petak

Prvi pogled na Americku drzavu Idaho bio je kroz prozor aviona koji je isao ka aerodromu koji ce ovog vikenda verovanto biti poseceniji no obicno. Aplikacija na telefonu kojom je bilo moguce pratiti ceo let pokazala je plavi nacrtani avion kako prelazi granicu. U popularnoj kulturi ova drzava nema puno materijala, osim recimo uzgajanja i prodaje krompira, pa nema covek odakle da se seti kako ova drzava zapravo izgleda. Teksas je trouglast, Kalifornija malo duza i zavrnuta, Florida takodje. Idaho je, kasnije ce ispostaviti, sasvim jednostavnog trouglastog oblika koji bas lici na obrnutu Floridu.

Tako blizu a tako daleko

25. avgust

Dokopali smo se Rumunije i, premda sam sada u komsiluku, dalje sam od kuce nego kad sam krenula iz Bratislave.

Prvi utisak -- hm. Pa, sve deluje tako poznato, vec vidjeno i nekako "nase". Recimo, internet-kafe iz kog ovo pisem. Podseca na Srbiju pre deset godina jer u kafeu apsolutno nista ne radi: kompjuter ne moze da prepozna nijedan drajv, internet jedva otvara Google (pokusaj otvaranja Gmaila je uzaludna misija), a svi programi rade tako sto se kompjuter prvo zabaguje, onda ga resetujemo, pa Jovo-nanovo dok ne proradi.

Rec-dve o planovima: nameravamo da po rumunskim Karpatima i Transilvaniji pedalamo mesec dana i naparvimo oko 1.500 km. Sa dosadasnjih 1.500 to ce biti lepa brojka, mada brojevi uopste nisu vazni. Vazna je avntura, vazno je da sam na putu vise od mesec dana i da se sve bolje osecam u kozi vagabunda. Dokle cu stici, ko zna.