Posle  nekoliko dana, pazljivo i hladne glave (ukljucujuci i svoju) treba videti sta se sve zbivalo oko Parade ponosa, i kako je ko odigrao. Sad mi se cini da su ulozi bili mnogo veci, nego sto se u prvi mah cinilo.
I dalje bih mislio da je drzava bzropleto poklekla, da nisam na radiju cuo stav  branilaca svekolikog Srpstva “da je odlaganje Parade ponosa pobeda,  i  samo PRVI korak na putu rusenja pro-evropske vlasti, i da ce taj proces rusenja biti obavljen gde-na ulici.”
I dok sam cekao zeleno svetlo na semaforu, sinulo mi:

Cастав на тему: Лака

Promenada

Toliko sam se svojski predao ničemu, da me već pomalo i nema

углавном се трудимо да пишемо кад се већ тастатуре фатамо онечем.

оничем ретко ко оће да саставља, јершта ниочем може да се и напише. Ниш' баш, у већини се случајева размишља. међутим у мањини случајева није да немош назрети тему, мислим, тко покуша да и оничем нешто изконбинуе. . .

 састав на тему. . . . запетљану уме да насмеје како појавом тако и приповетком којих је ко гаџа авлијанер бува пун 1 Фера се зове 'од ниш'. ради овде помалти исто што ија.ништа.продаје маглу о асфалтим мешавинама те реологији битумена своме личном Газди . нежења ( пету банку размено ) он и нека ванеса – сисе унебеса деле повећи стан

Ovo su koordinate pupka sveta. Na ovom mestu Zemlja još uvek nije završila magiju stvaranja. Ovo mesto se zove Galapagoska ostrva. To je uvek otvorena knjiga postanka, evolucije i modela opstanka svega na Zemlji – od kamena do čoveka. Njena poslednja stranica još nije napisana. Hefesova kovačnica ovde radi punom parom u 3 smene bez praznika i crvenog slova.

Београдски дух није умро, само је дуже време заробљен у некој прљавој боци

Мало је ствари у овом граду које ме заиста подсећају на Београд. Када би ме неко ко није одавде питао шта је оно прво на шта помислим кад кажем Београд, тешко да бих имао спреман задовољавајући одговор. Нисам од оних уображених „старих" Београђана који

Ibu Jorgensenu greškom uklonili penis

Ibu Jorgensenu iz Ulensea lekari su amputirali veći deo penisa, misleći da ima rak. Kasnije se otkrilo da u pitanju nije bio rak, već upala. Lekari su priznali svoju grešku. Uprkos tome, Ib Jorgensen ne može dobiti odštetu od "Osiguranja pacijenata", jer su lekari grešku napravili imajući najbolje namere na umu.

Godine 2006. Ib Jorgensen, inače otac dvoje dece, posetio je lekara

Poslednja emisija "Uvećanje", emitovana na B92 Info kanalu u sredu, 10. juna 2009. godine, mnogo je doprinela nedavno otvorenoj javnoj raspravi o vrlo važnim stvarima koje se tiče funkcionisanja našeg zdravstvenog sistema. Drago mi je što u poslednje vreme u medijima sve češće viđamo direktore zdravstvenih ustanova i pojedinačnih odeljenja naših bolnica, kako daju sve od sebe da nam neke stvari objasne, tj. počinju da komuniciraju s nama.  

Ali, da se vratimo na "Uvećanje", čiji jedan deo želim dodatno da "uvećam". Iz tog dela proizilaze neka vrlo važna pitanja za Inspekciju ministarstva zdravlja, pitanja koja su počela da se nameću već nakon objavljivanja "Izveštaja komisije o vanrednom stručnom nadzoru" u slučaju lečenja Natalije Tešić. Želim prvo s vama da podelim transkript pomenutog dela emisije, a potom da postavim neka pitanja Inspekciji ministarstva zdravlja. Nadam se da će rasprava na blogu taj spisak dopuniti. A onda se nadam i da će mediji naći za shodno da sa takvim pitanjima zakucaju na vrata nadležnih, i potraže odgovore u naše ime.

U drugoj epizodi Autsajder nastavlja da se bavi tvrdnjama iz anonimne prijave o finansijskom poslovanju Osnovne škole "Mladost" iz Novog Beograda, s obzirom da siroma' budžetska inspekcija za to nema ni osnova, ni vremena, ni inspektora.

            Jedna od tvrdnji iz anonimne prijave glasi: "U 2009. godini udžbenici su nabavljani od firme "MST GAJIĆ", Dobračina 73, Bgd. Vrednost prodatih knjiga iznosila je 4.300.000,00 dinara. Rabat za školu od 17% iznosio je 625.000,00 dinara. Na konto rabata po ugovoru o donaciji škola je dobila 131.000,00 dinara."

Dvojica trojica su primetno naelektrisani idejom "sad cu vam jebem majku svima". U momentu kada je menadzer, posle dugog okolisanja, saopstavao da je kompletna postava obezbedjenja slobodna i da ne dolaze vise na posao, jedan krupni celavi belac ga psuje i gadja punom plasticnom flasicom vode. Menadzer je vesto izbegao flasicu, bas kao Dzordz Bus letecu cipelu u Iraku . Vodja pobune prilazi i skoro mi se unosi u facu verovatno racunajuci na podrsku kolega koji ga glasno bodre..

"A vas dvojica sta glumite. Ajde gubite se odavde"

"Obrati se mom sefu" pokazujem prstom na luidjija svega metar ipo od mene.

Moja umanjena kopija, izbacivac odmetnik, osokoljen mojim zabrinutim licem, se okrece prema Luidjiju i hvata se za muskost

"Nemate vi muda za ovaj posao... vi badigardi. Gubite se odavde"

Osnovni trik realne ulicne borbe je i ovoga puta prosao. Snaznim zamahm noge udaram neopreznog protivnika u zadnju stranu kolena. Ne kaze dzabe Bas Ruten:

"Nikad, ali nikad, ne skreci pogled sa protivnika."

Izgleda da celavi nije imao prilike da se upozna sa Basom pa sam mu ljubaznodao uvodne napomene. Od siline udarca cela noga mu polazi napred i navlaci telo a posebno glavu na seriju udaraca italijanskim simikama. I kao sto to kaze Majk Tajson,

"Svako ima plan dok ne dobije udarac u usta"

Va istinu srećan... Ili tako nekako. Znam da ima neki odgovor. No to je manje bitno. 

Ne smatram da se u to vreme živelo mnogo bolje, niti sam nešto osetio Brozovu diktaturu, koji se uzgred budi rečeno zvao samo Tito. Ali sam siguran, da će srednje i starije generacije zastati barem na trenutak, pri pomisli na dan mladosti. Ako ništa drugo, nismo išli u školu tog dana, a da ne spominjem fenomenalne sletove i "live" uručivanje štafete. Od tada je i ostao termin "zadihani omladinac".

Dakle nek je sa sreću, što kažemo mi Nišlije. 

Vest objavljena danas, 8.11.2007 / Izvor Beta/.

Oko 43 odsto frankofonog stanovništva Belgije smatra da je počeo raspad zemlje jučerašnjim usvajanjem zakona...

Pročitavši ovu vest navrla mi sećanja.

Sredinom 80-ih stigao mi poziv od Radio Brisela, da budem gost solista na Javnom snimanju sa njihovim Big bendom, pa još da u programu budu sve moje kompozicije. Ovakva vrsta poziva ne dolazi često, pa sam sa zadovoljstvom prihvatio i počeo pripreme.

Jednog dana stigne i ugovor. Sve vrlo precizno navedeno: četiri dana probe,

tekst pisao moj uvek dragi gost, loader

Ima i ova legenda, gde se kaže da je u praistoriji, na tlu današnje Srbije, bio raspisan nagradni konkurs za osmišljavanje nekog načina kojim bi se lokalni šaman prevozio lagodnije, jer mu jahanje koščatih praistorijskih konja beše em dosadilo, em postalo krajnje neudobno.

Kaže se da je nekoliko godina taj konkurs bio otvoren bez uspeha. Nije se odmaklo dalje od velike kotarice za sedenje pričvršćene na bok konja. Nešto složenija varijanta behu dve drvene oblice, koje jednim krajem behu privezane za konja, dok im se druga strana vukla po tlu, a između njih je bila zategnuta koža na kojoj je sedeo "korisnik prevoza", odskačući po džombavim lokalnim i regionalnim praistorijskim putevima. Komisija beše u gotovo stalnom zasedanju. Iz mnogih su krajeva dolazili nekakvi šarlatani u želji za slavom i priznanjem, nudeći svakojake, nesuvisle predloge. Šaman se sve češće vajkao što nije postao inženjer, pa da sam osmisli neko zadovoljavajuće rešenje.

Kada je mladi, genijalni...a potpuno divlji rus

izvodio svoju igru sa smrću iiii službama na pariskom

aerodromu, Dame Margo je bila sredovečna balerina

pred penzijom, rastrzana obavezama gospodje

panamskog ambasadora u Londonu, prikrivanjem gospodinovih

izleta u parapolitiku ili zabavu, i svojom veoma značajnom baletskom karijerom.

Pa, verujem da je bila već pomalo umorna...

Ona je prekrasna.

Zove se Helen Folasade Adu.

Njeno ime (Folasade) znači: okrunjena ljubavlju.

Čita se Sar - day. To ono skraćeno.

Pojavila se na muzičkoj sceni u vreme

kada je još nekoliko grupa

i pojedinaca pokušalo da prodje sa

nekim soft jazz popom...

Bilo ih je i dobrih...

Alli:

ona je imala nešto.