Ako neko, slučajno, nije primetio, sutra je 27.7.2011.

Dan kad bi trebalo da prestane važnost starih ličnih karata.

E, sad, znam da je bilo priče da će im se važnost produžiti jer, naravno, nema ni teoretske šanse da svima budu zamenjene na vreme.

Mene samo zanima, zna li neko, je li ta izmena zakona stupila na snagu il ćemo, od sutra, imati masu ljudi sa nevažećim ličnim kartama?

(Na nesnosne gužve pred stanicama MUP-a smo, kanda, već oguglali) 

Kao i dosad - anonimni_autor: 

Kada se Frija probudila bilo je već predvečerje. Sumrak se polako počeo hvatati. Ona nehajno navuče svoj prljavi kombinezon sa lisnatim motivom i spusti se niz merdevine, da od Kjuove familije potraži nešto za jelo. Izašla je na čistinu ispred litice i priključila se grupi vilenjaka koji su se tu skupili. Tek tada primeti da je tu Kju, kao i njegov otac, Vilin-kralj. Oni je samo pogledaše, što je značilo da je već prihvataju kao svoju, jer je tokom svog boravka na zemlji, vilinski narod živeći u malim grupama izgubio naviku da se između sebe pozdravlja. To se koristilo samo u izuzetnim prilikama, naravno. Svakodnevni susreti nisu kod njih zahtevali nikakav formalni gest. Svako je u toj prilici započinjao razgovor onim što mu je bilo na umu, bez ikakvog uvoda.

 Naravno, anonimni_autor:

LEGENDA O ERIKU KRVAVOM I MEAL-DURINSKOJ BICI

- Erik Krvavi, glavni junak ove priče, bio je sin Ulbjorna, Odinovog sveštenika, koji je kao duboko religiozan čovek, redovno ubijao hrišćanske misionare i vešao ih na brestovo drveće. U doba kada se upoznao sa vilinskim svetom, Erik je bio dečak od svojih četrnaest godina. Izrastao je visok i jak kao i svaki dečak koji nije imao ni o čemu drugom da misli, osim da mu se neka koza ne izgubi u šumi, ili da mu pas ne napadne slučajnog prolaznika.

Mislim, sve znate, četvrtak, anonimni_autor i tako to...

BTW, ajde malo komentarišete da autor ima s kim da se dopisuje - taman naučio kako se to radi, a vi prestali da mu pišete ;)

Avetinjska četa šetajućeg žbunja uvukla se u nečuvan logor. Iza svakog vrbovog grma krile su se po dve snažne ruke naoružane sa dugim masivnim nožem. Sigvratov plan u potpunosti je uspeo. Jedan po jedan Franački vitez ostajao je da leži i da se više nikada ne probudi. Ipak, nije sve moglo da ide tako glatko.
Jedna grupa od nekih šest-sedam vitezova shvati šta se događa, pa poskakaše vičući i tražeći oružje. Na njih se sjuriše vikinzi koji su nadgledali ovaj krvav posao (jer je takvo ubijanje njima bilo ispod časti) i sasekoše ih svojim teškim sekirama.

Jeste, ova glava je baš dugačka... Al' dobro, idemo dalje.

Kao što ste navikli, četvrtak je, pa se družite sa anonimnim_autorom.

Ove nedelje možda i više nego sa mnom - vrćem se u krevet da lečim prvi grip ove godine, al' o tome kad se dignem na noge. 

Usput, možda ste primetili prošle nedelje - prilično je savladao odgovaranje na komentare. Stoga, samo napred, ćaskajte, a mene čekaju moji čajevi. 

U podne je stigao pred mračan zid drveća. Tu sva njegova hrabrost klonu i on stade kolebajući se. Na žalost odluka je mogla glasiti samo „dalje", i on je donese, mada mu je to bilo teško kao da je nožem kidao sopstvenu dušu. Srećom po njega, na samom ulazu u Astar naiđe na jednu grupu veselih vilenjaka koji su dolazili sa jugozapada, i oni mu se ponudiše da ga odvedu do Vilin-kralja. Terin se opusti. Prosto mu uopšte nije bilo jasno kako je do malopre mogao toliko da se plaši tih ljubaznih stvorenja i njihovog staništa. 

Po običaju - četvrtak je i družite se sa anonimnim_autorom.

E, sad, on ima mali poklon za predstojeće praznike. Postoji jedna glava, t.j. priča, koja se, hronološki, odvija negde u ovoj knjizi, ali, zbog obimnosti materijala, ispala je u montaži i uletela u jedan od nastavaka kao Frijino sećanje... (Uostalom, svi dobro znate koliko ona voli da pripoveda)

E, tu će glavu anonimni_autor poslati svima koji mu se jave na pp, i naravno, jave mu svoju mail adresu.

Oni, koji su već dobijali 11. glavu prve knjige, samo nek ostve poruku ovde - njihove adrese već ima.

Toliko od mene - ostavljam vas da uživate u svom pošteno odčekanom nastavku: 

Iste noći Linel je ipak uspela da „opusti" Terina, uz pomoć još dve vile, tako žestoko da je Erik sutradan jedva uspeo da ga probudi za savetovanje. Sa podnevnim suncem i mamurlukom, nesretnom mladiću se vrati i zabrinutost za Ulu.

 Znate već, četvrtak... BTW, danas malo idemo van Skandinavije - svuda se raširili ti Evelonci!

  O MUDROSTI I SREĆI

Sledećih dana vreme se pokvarilo pa su stanovnici vilinske šume većinom provodili vreme u pećinama i toplim kupatilima uz priču i duge zabave. Kju je stalno bio sa svojim izabranicama i istinski je prionuo na pravljenje planova za budućnost. Nazz mu ponudi svoju pomoć oko kuće koju je planirao da izgradi. Vilin-kraljev sin je to prihvatio iako je znao da ovaj to radi kako bi bio bliže novim vilama čiju put još nije okusio, jer i pored svega, on je ipak bio najveštiji graditelj u Astaru. 

Un je, izgleda, podlegla flertu sa njim, tokom narednih dana, dok ga je Frija glatko odbila pa čak i ismejala. Iako je Nazz bio prelep i snažan vilenjak, koji se trudio oko nje kao da je kraljica, ona jednostavno nije mogla da legne sa nekim ko ne voli njenog Kjua i njenu novu prijateljicu, Tis. Friji se to činilo kao izdaja onih koji joj nešto znače. I pored onolikih moralnih pridika koje je njoj i Kjuu držala na početku njihove veze, Un nije imala te skrupule. 

Pretposlednja glava ovog dela.  

- Da li će me tvoj otac zaista podržati ako budem hteo da unapredim svoje vojvodstvo? - upita on bez okolišanja.

- Mi ulažemo u svoje prijatelje. Ovo će selo doživeti pravi procvat već iduće godine, ali mislim da bi prvo mogli da ti damo materijalnu podršku. Već sam poslao ljude po sanduk srebra kojim ćemo platiti pravljenje zidina oko njega - odgovori vilin-princ. 

Prvi deo poslednje glave Vilinske šume. Kao što naslov nagoveštava 

  UVRNUTE NAPOVILNE PRIČE

Jesen je polako smenila leto u Šumi Trolova. Deo vilinskog naroda bacio se na redovno spremanje zimnice. Čitav Mag-Mel mirisao je na razne pečene i kuvane plodove. Friji je od tolike mešavine mirisa bilo i pomalo muka, pa se sklonila iz naselja priključivši se grupi za traženje divljeg voća. I pored raznog trnovitog žbunja taj posao bio joj je daleko manje naporan od stajanja pored kipućih lonaca, po ovako toplom vremenu i udisanja njihovih isparenja. 

Gost autor: Zoran Živković 

"Ako se ikada vratim u politiku motiv će biti  ozdravljenje Demokratske stranke"

Pre jedanaest godina bio je među prvoborcima oktobarske revolucije u Srbiji. Danas Zoran Živković, još uvek formalni član Demokratske stranke i bivši premijer Srbije, oštro kritikuje svoje nekadašnje saborce. Tvrdi da su izneverili obećanja data narodu i da im je jedini cilj osvajanje i ostanak na vlasti. Tvrdi čak da je u Srbiji na delu kontrarevolucija i ogromna korupcija.

Što više volim svoje prijatelje manje im laskam.

Sve aktere ove priče lično poznajem. Zato mi je posebno teško što su uspeli jednu nadu da pretvore u razočarenje.

Tekst objavljen u Politici 04.11.2011.

Pa tako iskustvom bogat u hrišćanskom smislu predsednik SPS prihvati za slavu svoje partije Svetog Jovana Zlatoustog. E tu mi nešto nije jasno.

Tu es Dačić et super hanc petram aedificabo Ecclesiam meam et portae inferi non praevalebunt adversum eam.
Et tibi dabo claves regni coelorum.
Quodcumque ligaveris super terram, erit legatum et in coelis.
Et quodcumque solveris super terram, erit solutum et in coelis.

Prevedeno no srpski značilo bi

A ja tebi kažem: Ti si Dačić-ljudska gromada i na toj gromadi sagradit ću Crkvu svoju i vrata paklena neće je nadvladati. .
Tebi ću dati ključeve kraljevstva nebeskoga, pa što god svežeš na zemlji, bit će svezano na nebesima; .
a što god odrediš na zemlji, bit će određeno na nebesima.

Pravila, pravila da bi me udavila i kičmu savila.

E moj Predsedniče. Vrhovni Komandante Vojske Srbije. Ako i malo držiš do Srbije, onda ova tri viša oficira Vojske Srbije moraju odmah na raport i 20% od plate. O čemu se radi?