E ovo ce biti prava utakmica (znam da sam ovo rekao za svaku do sada :)). Slovenci su poceli ozbiljnije da ulazu u americki fudbal od prosle godine, do tada su bili prilicno slabi, ali sad su ozbiljni, dobili su vec Zagreb 42-7 ove sezone, imaju par americkih igraca, ali Vukovi su favoriti naravno! :))

 Prosli put sam prizeljkivao kisu, pa je nije bilo, eto ne mora ni ovaj put :p 

 Koga ne moze da uzivo gleda ovaj, siguran sam, odlican mec, imace prenos na Sportklubu! Vukovi su odlicni ove sezone, cini mi se, nikad bolji!!

 Za copor sad znate!!

Posljednjih godina su Vukovi bili bolji, i u prvom meču ove godine su ubjedljivo dobili Veprove, ali su se oni u medjuvremenu pojačali i biće ovo opasno dobar meč!!!

...

Ekipa koja drži sjajan sajt, ekipa koja je - izmedju ostalog - objavila novi cd kultnog BG/HC benda DISCORD.

I najbitnije, što me je oduševilo - NEMA POLITIČARENJA !! Nije bitno

ko je za koga i protiv koga i sa kim,

to se ostavlja na gajbi.

Znači,

 Beogradski sindikat je pokrenuo novu humanitarnu akciju koja nosi naziv jedne od njihovih najpoučnijih pesama sa prvog albuma: “Samo jedan život”.Cilj ove kampanje je da se održi serija koncerata po kazneno-popravnim zavodima i vaspitno popravnim domovima  i na taj način putem muzike i druženja prenese pozitivna poruka i stav koji članovi benda imaju o životu i prijateljstvu, jednom delu njihove publike koji sticajem okolnosti nije imao prilike da sluša BS ne nekom od dosadašnjih koncerata.

Akcija je započeta 15. septembra

Svaka čast !!  Uvek hrabro i na pobedu.

Majstore, srećno u nastavku karijere !

Utisci odležali dovoljno da izostanu psovke na račun raznih '' pojava ''.

ponedeljak, 23. maj 2011

Odlazim zadovoljan

Marko Nikolić više nije trener fudbalskog kluba Rad. Kao razlog naveo da su ispunjenji svi ciljevi, negirao da je u pitanju sukob sa finansijerom kluba Rankom Stojićem.

"Ostvarili smo sve ciljeve koji su bili pred nama. Napravili smo

Petak - 9. dan

Bilo je verovatno neizbezno da posle razlicitih susreta sa pariskom kisom - pesnicka kisa, sarmantna kisa, kosmicki bljesak-prolazna kisa i sl. - stigne i ona prava. U petak ujutro je pogled u nebo pokazao invaziju oblaka koji drze do tradicije - padace kisa sve dok je njih na nebu, casna oblacna. Pocela je negde tokom noci, i trajace bar celog dana, nedelje, meseca... Sa kisom stojimo vrlo dobro,

U tri popodne, Oksitocin je konacno uhvatio korak sa mnom. Spustali smo se zajedno niz Yonge, Mr. Happy - na strateskim pozicijama spreman da me prebaci u orbitu oko Ruzicastog Zrna - i ja, izmozdena gravitacijom stranog sveta. Jos jedno zvezdano jezgro je proslo neoplodjeno, sakrament kosmicke tajne u koju nisam upucena, kao ni ostali glasnici koje srecem na ovom cudnom mestu.

Lunarne faze i galakticke zakonitosti...uh, nisam uvek podrobno pratila. Svejedno, genetskom analizom prepoznata je kombinacija i dodeljena svrha. Primecujem da se svrsishodnost javlja na razlicitim svetovima. Sasvim nepotrebno se pitam, cemu?

Prokleta je ova politika, pojede me poslednjih meseci. Zaplela sam se u razmišljanje o istoj ko pile u kučinu. Ne mogu da dočekam da se ova nova vlast već jednom zapljune, pa da se vratim u normalno razmišljanje o društvenim problemima, naspram političkih preigravanja. Živce su mi moje pojeli. Zavezala sam moždane vijuge u čvor u pokušaju da "razumem političke procese". I ništa ih pod milim bogom ne razumem.

Uzmimo, na primer, mnogoizvikanu "departizaciju" na čijim je krilima velikim delom ova nova-stara ekipa političara dobila da pravi vladu. Nije važno, govoraše u predizbornoj kampanji, a ponavljaju i sada, iz koje je ko partije. Važno je, govoraše u predizbornoj kampanji, a ponavljaju i sada, da je reč o stručnoj i sposobnoj osobi.

Čuveni fenomen da se natalitet u Engleskoj uvećao za mnogo procenata nakon osvajanja svetske titule u fudbalu 1966 mnogo govori o posebnom mestu fudbala u srcima ljudi širom planete. U mnogim državama na svetu najvažnije su tri osobe: predsednik, verski poglavar i predsednik fudbalskog saveza. Kako i ne bi kada FIFA ima snagu Ujedinjenih nacija. Evo ovo fudbalsko prvenstvo koje pratimo je koštalo 150 i kusur milijardi dolara. 150 000 000 000 dolara. Ko zna koliko sedišta na stadionu, hotelskih kreveta, autobusko avionskih linija je izmišljeno u popularizaciji fudbala na crnom kontinentu.



Nego nije mi to tema bloga. Tema je nešto drugo. Još od malih nogu me je impresionirao posao i veština fudbalskog komentatora koji mora u svakoj situaciji da nam da objašnjenje slike koju vidimo ili još teže, radio komentator, koji treba da nam stvori sliku. Malo bih osvežio gradivo sa lapsusima sportskofudbalskih komentatora. Evo nekoliko najdražih:

Milos Topalović:

"Sledećih nekoliko minuta ovog snimka protiću u znaku Georgi Hadžija i ove kretenske reklame za kečap!"

"Obratite pažnju: na stadionu u Istanbulu samo policijski psi nemaju brkove!?"

Nema ko od nas nije gunđao kad padne sneg a putara ni od korova. Čuveno "putari iznenađeni" je već prežvakano. S ponosom va, prikazuje kako se radnici JP "VojvodinaPut" iz Pančeva bore za svoj status a i na lep način čestitaju novu godinu

 Jedan odličan video :-)

Nedavno je beogradska publika imala priliku da vidi gašenje mladog života i nastanak legende. Ejmi Vajnhaus je iz Beograda otišla direktno u klub večnih koji nosi naziv „27".

„Klub 27" ili „27 zauvek" tužna je lista velikana muzike koji su tragično skončali u svojoj dvadeset sedmoj godini. Istina je da ljudi umiru svakodnevno, pa i muzičari koji su imali snažan uticaj na generacije, ali upadljivo je velika koincidencija da šest superstarova rokenrola i soula okonča svoj život baš u 27. godini.

Džimi Hendriks, čije su deonice na električnoj gitari terale publiku u ekstazu, Dženis Džoplin, koja je specifičnim glasom postala mera vremena u kome je živela, Kurt Kobejn, koji je oformio potpuno novi alternativni pravac roka, Džim Morison, čiji su tekstovi pamćeni kao mantra. U tom klubu je i Brajan Džons, gitarista i jedan od osnivača najvećeg rok benda svih vremena Rolingstons. Najnoviji član „dvadesetsedmice", gospođa Soul Mjuzik ili Ejmi Vajnhaus, kao kometa je sagorela naočigled beogradske publike i još više učvrstila mit o mladim muzičarima koji su na neki način promenili svet, a otišli s njega baš u dvadeset sedmoj.

I ko kaže da u Srbiji nema jedinstva i da nikad ne možemo da se dogovorimo ni o čemu? Eto, ovih dana je postignut konsenzus o gej paradi: NEMA KOMPROMISA!

Sećam se svog krštenja, u malo poznijim godinama. Mislim da sam imao više od 25. Kako kaže ćale, samo sirotinja je nosila kolač i decu u crkvu na bajanje i krštenje. Viđenijim porodicama je pop dolazio na noge, gajbi. Sećam se i čuvenog dijaloga:
„Odrekni se satane!"
„Odričem se", povikasmo uglas kum Riki i ja.

A pop kao da nije čuo, pa nas još dva puta terao da ponovimo. I eto, odrekli smo se satane, pa nek ide život.

Stariji Beograđani se s radošću sećaju prvog samita nesvrstanih i našeg odricanja satane.