Postoji tvrda, postoji meka stolica, srednje meka, vrlo tvrda, nezamislivo tvrda, neverovatno meka, postoje rođake stolica, fotelje a i one mogu biti tvrde, meke, udobne, opuštajuće, fotelje dremalice, neudobne sa malim tvrdim naslonom, metalne, plastične stolice i fotelje u Domovima zdravlja, postoje sedišta, takođe u rodu sa stolicama, u tramvajima, gradskim autobusima i trolejbusima, međugradskim autobusima, vozovima, avionima, helikopterima, sedišta

I, kaže mi, da proslavimo ovaj dan, kupila sam domaće kolače, znam da joj je kupila Slavica, u sobi su na radnom stolu, donesi ih. Taman što sam skinuo vijetnamku, priđem joj, zaboravio sam da joj je danas rođendan iako me J. na to nekoliko puta podsećala, i sveže ipečen hleb joj je poslala, poljubim je u rumeni pergament obraz i lako povučem za uši: Srećan ti rođendan i velika mi porasla. Nasmeje se. Donesem kolače, stavim džezvu za kafu, iz gornje fijoke izvadim staklenu prastaru pepeljaru i sednem na trosed. U glavi mi pet sati i trideset minuta kad moram da budem kod oftalmologa, kasnije saznajem, vidim, oftalmološkinja. Probudila sam se rano jutros, još je bio mrak, sanjala sam...nisam posle mogla oka da sklopim. San je laža a Bog je istina, zazveči mi u glavi Njegoš. Šta si sanjala?

Danas sam po drugi ili treći put gledao prvi deo britanskog filma Povratak kući. U jednoj sceni, dragi Piter O Tul, citira Oskara Vajlda, odnosno njegovu definiciju konja: Opasan spreda i otpozadi a neudoban po sredini.

Za razliku od Oskara Vajlda, ja kad god izgovorim reč konj ili pomislim na njega, pred oči mi izađe lepa, ponosita i plemenita životinja.

U detinjstvu sam, pored krava koje sam takođe mnogo voleo, većinu vremena provodio pored konja mog strica Stanka. Iako su mi svi bili dragi, najviše sam voleo jednog Arabera, rasnog i stasitog, tankih nogu i članaka, duge grive (stric mu je nije skraćivao na moju molbu) i vatrenih crnih očiju. Uz stričevu brižnu pažnju (u početku), vodio sam ga na pojilo. Pojilo je bilo samo njegovo! Drugi konji su pili iz zajedničkog.

trebalo govnjivom metlom počistiti. Izreka dugo egzistira u ovom narodu i malo, malo, se čuje glasno izgovorena na ulici, u kafani, autobusu, tramvaju, na pijaci, selu, gradu... I šta biva? Izreka se i dalje izgovara, ali niko nije spreman da se dohvati navedene govnjive metle a kamo li da je upotrebi! Bojazan postoji, počistiti govnjivom metlom, u ne previše zamumuljenom prenosnom smislu, znači

Za sada u Novom Sadu sutra u 15 i Beogradu sutra u 14.

Gost autor - Aleksandar Blagojević pirat.

Dragi naši,

kao što znate već godinama upozoravamo na ACTA-u i njene potencijalne užasne posledice. Sada, posle #ACTAtalks je postalo očigledno da smo najkompetentnija grupa u Srbiji koja se bavi tim pitanjem.

Dugorepa sova nastanjuje stare i nenarušene borealne šume, u neprekinutom pojasu od Švedske, preko Finske i Rusije na istok, a južnije se retko viđa, tek tu i tamo, u Karpatima i Dinaridima. Kupne, oble glave i prugastog perja, te zagonetnih, crnih očiju blagog pogleda, ova ptica se kod nas javlja u svežijim, brdsko-planinskim šumama, obično na osojima. Budući noćne ptice, ornitolozi sove najčešće otkrivaju osluškivanjem glasanja u vreme gnežđenja, ali se dugorepa od drugih razlikuje i po znatno ređem oglašavanju. Suvišno je reći, mnoge ciljane potrage za njom ostaju bez uspeha, i ja joj se svakako nisam usudio nadati se tog vrućeg avgustovskog dana podno Beljanice.

S jednim engleskim ptičarom sam nedavno sedeo na beogradskom Ušću, s pogledom na Konjsku adu (Malo Ratno ostrvo). Ispijali smo Jelen i na miholjskom suncu posmatrali patke i galebove kako se skupljaju na niskoj obali ostrva. Klizimo dvogledima duž obale: par stotina plovki gluvara, tek nekoliko liski, par malenih krdža, obavezni mali vranci, pa veliki vranci, siva čaplja, graciozni labud grbac, mali gnjurac, mišar, pa plovka čegrtuša i jedna zaostala seoska lasta, poneki sinji i brojni obični galebovi...  Zastajem kod grupe običnih galebova: nešto proviruje iza njih, samo vrat i glava, belog perja i crne ‘kape’, te povećeg crvenog kljuna – velika čigra! Ovo je retka vrsta koju sam tek nekoliko puta posmatrao, a moj engleski prijatelj kaže da ju je video na Floridi, ali da mu je ovo prvi put da je sretne u Evropi.

“Najgori hemijski akcident u svetu desio se u Bopalu, u centralnoj

Svakih par dana dobijam poziv sa pitanjem tipa: Pronašao sam mladu pticu i doneo je kući, šta da radim s njom? Većina takvih slučajeva završi se uginućem

S uživanjem listam najnoviju prinovu na svojoj polici, Ptice Afrike južno od Sahare (Birds of Africa south of the Sahara) Sinklera i Rajana (Sinclair & Ryan) u izdanju južnoafričkog Struika: 750 strana, 2100 vrsta i 3000 ilustracija.  Da vidim... u predgovoru sponzora se kaže da je knjiga začeta nakon dana sjajnog ptičarenja, praćenog s nekoliko hladnih piva. Eto još jednog dokaza kako pivo inspiriše i podstiče napredak nauke.

Gost-autor Luka Rubinjoni

Ljudi ovako da vam kazhem: vec nekoliko dana se smejem na ovo shto cu sad da postavim pa poshto nisam uspela da skupim snage da trolujem nechije tudje blogove evo ga ovde kod mene. Ovo mi je poslao kolega u e-mail-u i ja sam ga prevela na kakav takav srBski. 

Kako mački dati pilulu:

1. Podigni mačku i drži je u levoj ruci kao shto se beba drži. Sa pokazalcem i palcem leve ruke drži usta mačke otvorene sa obe strane

EDIT: morala sam da otkljucam jer me neki blogeri zamolili da to uradim zbog dobrobiti covecanstva.

Al ja imam tolko posla pa ne mogu da komentarisem puno...obaveze

Linkujem vam tekst LAURA A. MUNSON iz New York Times-a koji sam procitala jutros. Procitajte ako smete. Ja sam isla do kraja i ne kajem se.

Those Aren't Fighting Words, Dear

Dragi blogeri, dobila sam pismo, t.j. ne samo ja nego i svi Slavic bibliotekari u kome nas obaveštavaju o slučaju Sretena Ugričića i njegove smene kao Direktora (Upravnika) Narodne Biblioteke. Uz dozvolu  Heinrich Boell Foundation da ovo objavim na sajtu b92 sledi tekst protestnog pisma koje će biti upućeno Borisu Tadiću, Ivici Dačiću i Predragu Markoviću.

dakle...

Note of Protest

to:

President
of the Republic of Serbia
Mr Boris Tadić

Minister of Culture
of the Republic of Serbia
Mr.