kad neće niko, moram ja

Osnivanje, u prestonom Kragujevcu, Gimnazije 1833. i Liceja 1838. godine je ugaoni kamen utemeljenja obrazovanja u kneževini Srbiji. Kragujevačka gimnazija je preko pola veka radila u nenamenskim i neuslovnim građevinama. Osamdesetih godina, u vremenu ekonomskog uspona, sagrađena je prava zgrada.

VELIKA GIMNAZIJA.

Reprezentativna srednjeevropska palata.

   U tom trenutku mi je bilo teže nego na ratištu.Ljudi su nas gledali, ona je vrištala da će da se baci sa stene, a ja sam samo molio Boga da se izvučemo živi, oboje.A sutra ću da raskinem.Iščekivao sam da čujem sirene hitne pomoći i policije i razmišljao sam kako ću da objasnim zašto maltretiram devojku.A onda sam se setio...i udario sam joj šamar iz sve snage ne bih li je osvestio.Ništa!E, tad sam se definitivno uplašio.

             Pre neki dan sam video moju bivšu.Devojku.Gurala je kolica.Znao sam da se udala, a tad sam saznao

Kad neće niko od VIP-ovaca, moram ja

Srpski olimpijski klub

Zvanično olimpizam na tlu današnje Srbije začet je 10. februara (23. po novom kalendaru) 1910. godine osnivanjem Srpskog olimpijskog kluba.

Srpski olimpijski klub osnovan je na inicijativu mladih oficira školovanih u Francuskoj, među kojima je vodeću ulogu imao Svetomir S. Đukić, u redakciji lista "Novo vreme" na četvrtom spratu hotela "Moskva" u Beogradu kao prva zvanična olimpijska organizacija kod Južnih Slovena.

ŠAMPIONI

i još ponešto...

Znate svi za onaj vic kad je došla ekipa BBC da snimi radni dan seljaka u Srbiji i on počne kako čim ustane ''trgne'' jednu rakiju, pa doručkuje i onda ''trgne'' još jednu da bolje svari hranu, pa pred ručak...

Ovi naši mu kažu da nije primereno da ljudi, stranci, pomisle da se ovde samo pije.

-Pa šta da kažem kad je tako?

Kaži, bre, da nekad nešto pročitaš , a ne samo da piješ !

- A to, što ne kažeš.E, pa prijatelju ja čim ustanem pročitam nekoliko strana moje omiljene knjige tih dana,  pa doručkujem, pa pred njivu opet pročitam neku stranu jer je zanimljiva u... pa da ne zaboravim,

pa ponesem i na njivu da i tamo bacim oko na knjigu, pre ručka ooobavezno( da lakše ručam ), pred večeru takođe, posle večere odem do komšije Milutina - on ima porodičnu biblioteku, pa se tamo bacimo na prelistavanje starih knjiga koje imaju korice stare najmanje  dvadesetak godina .

-Pa dobro , bre, pobratime ima li kraja vašem čitanju ( naš će na kvarno da priupita )

-E onda odemo kod komšije Radoja , on u podrumu ima ŠTAMPARIJU

Biblioteka sa dušom..

Po tome što nisam mogao da se setim šta sam radio prethodnog trenutka, osvojio me utisak da se dešava nešto čudno. Okrenem se... Okrenem se, pažljivo, na sve strane. Sve sama praznina. Praznina bez oblika, bez zvuka, mirisa... Bez ičega. Dugo gledam oko sebe, ispitujem... Zaista praznina. Čak, ne mogu da kažem kako je sve nestalo, jer nisam siguran da je, prethodno, nešto postojalo.

Vatra i crn dim koji sukljaju sa televizijskih snimaka! Duboko uznemirujuć osećaj da se ponavlja slika za koju su mnogu želeli da veruju da se, valjda, više neće desiti. 

Čitav niz  onespokojavajućih događaja, a onda po srpsku stranu krajnje nelagodna vest - srpski narko-bos sa severa Kosova organizovao paljenje administrativnog prelaza ! 

Prvi deo bloga o Veneciji je namenjen opštini (it. sestiere) San Marco (Sv. Marko) koju čine jedan veći deo ograničen velikim kanalom (it. Canal Grande) i ostrvo San Giorgio Magiorre koje se nalazi naspram njega. U ovom delu se nalazi istoimeni trg Sv. Marka (it. Piazza San Marco) koji je ujedno i najveći i jedini trg u Veneciji. Nemojte se previše uzdati u tačne adrese (ako ih imate) i nazive ulica,

Koliko puta ste čekali nekog a taj neko se “izgubio u prevodu”, saobraćaju ili jednostavno zaboravio da se pojavi? Sigurno mnogo puta. Nekad se sigurno zapitate:”Ih, gde li je sada, samo kad bih mogao/mogla da znam?”.  Ide vreme kada će takve stvari sve manje da budu prisutne u realnosti.

Svedoci smo da se pre nešto nedelja ovde digla pobuna integracije B92 preporuka i Facebook-a. Niko ne želi

Za svo ovo vreme našeg kampovanja i preživljavanja, kaže nama gazda farme da nas je vreme poslužilo. Kako bi samo bilo da nas nije poslužilo, to tek ne mogu da zamislim. Kiša ponekad počinje i po nekoliko puta na dan a kada prestane, desi se da krene sunce da greje kao da si na moru negde. Em je vrućina ali to se podnosi ali vlaga koja se još više puta povećava u toku dana kada se ovako vreme menja je nepodnošljiva. Više puta sam išao bez waterproof-a samo da me zalije voda jer ću čini mi se da eksplodiram.

            Odavno mi se po glavi mota ova tema. Ne bih je vezao isključivo za ekonomske i privredne probleme. Ideja profita lako se može proširiti i na odnose među ljudima, na osećanje moći, emocija, raznih vrsta zadovoljstava uostalom. Ima ljudi koji mogu unazad da ocene svoj dotadašnji život pojmovima kao što su profit ili totalni gubitak. Ne bih išao toliko daleko, ali ne mogu da se otrgnem od osećanja da je i izraz „biti na svome" nekako izmišljen kao svojevrsna  psiho-ekonomska uteha.

            Šta danas u Srbiji uopšte znači

Ne javljam se izvesno vreme jer sam se prvi put u životu suočio sa prevarom na neposredan i drastičan način. To da vas neko odžepari u gradskom prevozu, da vas „uštine" za kusur, da vam uveća račun u bakalnici, sve je to, nekako, gadno ali podnošljivo. Kad, medjutim, uletite u „mašinu" koja ima formu ozbiljnog posla, sa sve ugovorom i overama u sudu, a kasnije otkrijete da je posredi najbrutalnija prevara, e onda vas to tako snažno protrese da postanete besni i ogorčeni ne samo na neposredne lopove i prevarante već i na ceo sistem - državni i politički, koji počiva na ovoj

Danas sam bio u „Ruskom caru". U tom sam prostoru sigurno bio pre više od dvadeset godina. Tada se „to" zvalo „Zagreb". Bilo je golo, brljavo i bazdilo je na menzu. Kad sam bio student u „Zagreb" sam svraćao češće. Jeo sam nešto što se nazivalo „ruska salata" od čega bi mi danas verovatno pripalo muka. Par puta sam popio i neku žestinu, onako s nogu, da bih se malo dokazivao.
Imao sam ceo sat do sastanka pa sam prvo, u krugu Trga republike, tražio neki kafić u kojem postoji bežični internet. Na kraju, otkrivam da on postoji samo u „Ruskom caru".
„Ruski