Kao što ste čuli, u kratkom vremenskom razdoblju uhapšeni su mozgovi dve najveće sramote nebesog naroda. Onaj kog su hapsili „na granici sa BIH, sa bosanske strane“ bio je mozak onoga što je usledilo posle „oslobođenja Srebrenice“. Malo je verovatno da će se Tolimir braniti onako kako je to činio Ajhman na suđenju u Jerusalimu. Tolimir verovatno neće reći da „samo radio svoj posao“. Posao naciste Ajhmana i bezbednjaka Tolimira je bio veoma sličan. Obojica su organizovali „konačno rešenje“ za one koji nisu pripadali njihovom narodu.

Što se tiče našeg sugrađanina Đorđević Vlastimira, on je takođe uhapšen na granici (Starog grada Budve i Budve) . On je odgovoran za prebacivanja tela kosovskih Albanaca u sekundarne grobnice u Srbiji. Ne znam da li mu je bilo u planu, ali toliko je dobro uradio svoj „posao“, da čak i kada je skoro 1000 tela iskopano na par desetina kilometara od Terazija (Beograd, Srbija), niko se nije preterano uzbudio. Nezainteresovanost javnog mnjenja za sudbinu tela iz famoznih hladnjača kojima su leševi doveženi, svakako je pomogla čika Vlastimiru da se krije kao građevinski radnik u Budvi.

Sramota je što većinu Srbalja zanima da li Tolimir ima državljanstvo, da li je hapšen u Beogradu ili negde drugo, koliku je bradu imao Đorđević u trenutku hapšenja i da li hapšen ovde ili onde u Budvi. Nisam čuo da je neko pričao o tome ZBOG ČEGA SU ONI U HAGU ? U svakoj normalnoj zemlji bi tom prigodom verovatno sve TV stanice emitovale specijalne emisije,a kod nas ništa. Raspravlja se i dalje o trivijalnim pitanjima. Zbog toga sam odlučio da se i ja pridružim ovom diskursu.

Ne znam kada i koliko će kuriroidno novinarstvo iznervirati i Bojana Pajtića ukoliko postane Predsednik Vlade Srbije. Sigurno je da neće puno vremena proteći od kada ga neki vlasnici novinarskih iskaznica koji nisu novinari (u ozbiljnim i neozbiljnim novinama) počnu prozivati. A koja je to sorta „zamerki" najbolje se uverila gospođica Seka

Eto, opet se desilo.Šta se desilo ? Ozbiljno je napadnut jedan novinar (snimatelj B92), malo manje ozbiljno drugi fotoreporter, a shvatam da i ostale ne prolaze baš najbolje. Verovatno se vaskoliko srpstvo odmah „hvata“ za ove moje reči „ozbiljno“ i „malo manje ozbiljno“. Pa zaboga, u Srbiji je sve normalno dok vas ne ubiju, mada primeri Ćuruvije i Pantića pokazuju da i posle ubistva sve OSTAJE „normalno“. Kako je sve normalno najbolje zna Dejan Anastasijević koji je kao maksimum reakcije SVIH grana vlasti (pravosudne, zakonodavne, izvršne) i svih drugih institucija dobio reči Predsednika Republike (tadašnjeg i sadašnjeg) da „će se založiti da se počinioci pronađu“. Verujem ja čika Predsedniku, al’ su mi miliji rezultati i istina. Rezultati su da svako krivično delo koje ima bilo kakve veze sa ljudskim pravima u širem smislu (nadam se da ne treba da crtam da tu spada i sloboda informisanja, pisanje o ratnim zločinima, korupciji, sloboda javnog izražavanja mišljenja, pa ako hoćete i različitosti itd) nije rasvetljeno niti su počinioci kažnjeni. Ako i jesu SLUČAJNO kažnjeni, kazne više liče na one za neprijavljivanje prebivališta ili kad Stanoje ubije Milojevu kravu zato što mu je ušla u zabran. Kad znamo ove rezultate, lako je da vidimo i istinu. Ona je posve jednostavna – nema volje ! Da li je to politička ili neka druga – to je Bošku Brankoviću, Dejanu Anastasijeviću i svima ostalima potpuno svejedno – bitno je da zbog nedostatka te volje nema rezultata. Pa nemojte mi reći da policija ne može (EJ – NE MOŽE) da od tih 300-500 bitangi nađe ko je prebio ovog momka, da od malog kružooka AKTIVNIH podržavalaca ratnih zločina identifikuje ko je Dejanu „instalirao“ bombu ili ko je iz efikasnog DB90’s (za nepismene: BIA 90-tih) ubio Ćuruviju,a bogami i ostale. O tome da jadna policija ne može da nađe ko je raznim i ratnim zločincima „sređivao lične karte i papire“ ne treba trošiti reči. Da je to lako, ja bih otišao u MUP i tražio da mi daju ličnu kartu na ime nekog ko je već umro.

Pre  manje od pola veka naše majke su nepovratno postale "keve", a pre manje od dve decenije krivično delo incesta koje uključuje majke/keve je postalo sinonim za nešto dobro, nešto extra. Nešto kasnije, pomenuto "je***e keve" (u daljem tekstu: JK, a nije Jelena Karleuša) je postala najpoželjnija aktivnost prema NJIMA (ko god oni bili). JK fraza se od tada koristi od sportova

Moji roditelji imaju tzv. STR (samostalna trgovinska radnja) više od 15 godina. U poslednjih 7 godina, kontrole raznih inspekcija su veoma učestale. Dolaze finansijske, sanitarne, trgovinskei komunalne i primenjuju zakone & propise Republike Srbije. I roditelji i ja mislimo da neki od zahteva inspektora jesu „bezveze“ ili „nepotrebni“ – npr. da ne može stajati u imenu vlasnika samo prvo slovo imena i prezimena već puno ime i prezime (kazna zbog toga je 2002. bila 800 dinara), kao i da mora „biti posebno istaknuto“ do kada radnja radi nedeljom iako je radno vreme nedeljom isto (kazna takođe plaćena).  Jednom prilikom je jedan inspektor zahtevao „fiskalnu traku“ od pre godinu i po dana, a moj otac je ZAHTEVAO DODATNO VREME da je pronađe jer te trake čuva u džakovima. Inspektor je bio neumoljiv, a otac je na kraju odneo džak sa svim trakama za nekoliko meseci te godine. Takođe, moja majka je ZAMOLILA ZA DODATNO VREME posle naredbe da se „magacin ponovo okreči“, ali inspektorka je bila neumoljiva i ostavila samo 48 sati ili će „radnja biti zatvorena“ (majstor nije hteo da završi krečenje jer mu je „crveno slovo“).

Primetno je zadovoljstvo svih što se, eto, Zakon protiv diskriminacije vratio u skupštinsku proceduru i što se najavljuje početak rasprave već za sredu.Opšti utisak je da su promene male, da Vlada ovaj put neće popustiti i da će zakon bez problema biti usvojen. Ja se ne slažem sa ovim konstatacijama.

Prvo,

Pre 10 dana, pisao sam na ovom istom mestu kako sve partije zauzimaju startne pozicije. Pošto smo „obrnuli" pun krug i pošto je Vlada povukla, presvukla i dovukla (natrag) Zakon, sada ponovo možemo da pristupimo našem omiljenom kvizu „Brojke i slova". U ovoj izmenjenoj, srpskoj verziji, cilj u prvom delu je da pogodite koliko poslanika će činiti većinu i

Iako je Eurosong ili kako su ga ranije zvali u SFRJ "Konkurs za izbor Pesme Evrovizije" počeo još pre nekoliko dana, za većinu gledalaca će početak biti tek večeras u 21h kada će se održati prvo polufinale. Ovogodišnji Eurosong jeste najveći po mnogo čemu, a naročito po novcu koji je uložen u sve. Cifra od 38 miliona evra koju svi pominju

Dok ovde u press centru razmenjujemo utiske sa prve "prave" probe ili kako je svi zovemo "dress rehearsal" (upravo završena) vreme je za sumiranje utisaka sa sinoćnjeg otvaranja. Nije pravilo, ali je praksa da to organizuje grad domaćin ili eventualno Vlada države u kojoj se takmičenje održava. Naravno, grad Oslo

Selo Jabuka sam posetio u petak zajedno sa više od 20 predstavnika nevladinih organizacija. Uverili smo se da je situacija sasvim drugačija od one koju je Poverenica za ravnopravnost navela u saopštenju (mirno i nema problema). Romi su u konstantnom strahu, uveče ne izlaze iz kuća, preko dana često trpe uvrede, ponekad

Naslov teksta iz "Pressa" u kome se prenose izvestaji iz svetske stampe o tretmanu mentalno obolelih u institucijama u Srbiji.

Pominju se deca koja su godinama vezana za krevete, pa su im misici atrofirali, mladic sa Daunovim sindromom koji 11 godina nije izasao iz kreveta.

Vise o tome i u vesti b92

Komentari onih kojima su bliske osobe bile u

Ili kako rade sudovi u Srbiji.

Politika pise o Vladimiru Guticu kome je sud oduzeo kompletnu imovinu posto je morao da plati stetu  koju je njegovim ukradenim automobilom napravio momak koji je kod njega bio na zanatu. Dakle, kad majstor nije bio kod kuce, vec u Banja Luci, mladjani (tada maloletni) ucenik se napio, uzeo njegova kola iz njegovog dvorista

Veceras je novogodisnje vece po jevrejskom kalendaru odnosno Erev Rosh Ashana (Vece uoci pocetka godine). Za razliku od vecine drugih naroda, jevrejska Nova godina je porodicni praznik. Nema doceka, ni slavlja bilo gde. To se shvati prvi put kad se tog dana ode do Tel Aviva, gde su ulice praznije nego obicno.

Sledeca dva dana su neradna. Sama Nova godina obelezava pocetak praznika koji traju narednih par nedelja. Deset dana posle Rosh ashane dolazi najtuzniji praznik, Jom Kipur. Tokom dana uoci Jom Kipura ljudi na ulicama zele jedni drugima "Dobar upis" (Hatima tova). Naime, prema verovanju,

Није баш да сам неки представник дајаспоре, али није ни Србија данас што је некад била, па што би и дајаспора била боља. Немам ни неке претке у расејању, са кевине стране баш нико, са ћалетове ипак понеко, чак се и мој ћаћа из Далмације расејао по Београду, али пошто је то тада била иста држава, то се не рачуна. Но да кренемо редом, дакле од Кулина Бана.