састав на тему . . . . једно излазно вече

вели неудата колегиница, монитор домога убироу, неки дан:

- ајмо у диско вечерас

- ајмо, why not, ја питом 

па касние  запуцасмо по сокацима овдашњим .окупљалишта младих препуна а  радни дан је, но пред једним ред нешто краћи

-е овде ћемо сигурно је супер,опредељујесе

након десетак минута реда бауљамо мрачним  степеништем које у зјап води,нос ми запахну омамљујући  мирис неке  Траве која се џами дооле,на моменте бљесне преко зида шајдарено светло и . . ето нас .

краћи састав на тему . . . поецку

Персија сам заволео са првим читањем, а његову to a skylark ( култну тицу отамо окленсан, тко ибис у египту ил' соко у тренутном малтешком окружењу) знао сам наизуст (скоро ) целу одрецитовати . нелажем.

Ja spadam u onu grupu ljudi koji smatraju da je muzika apsolutno neophodan sastojak njihovog života. Moja najbolja terapija je muzika...i po neki film. Sećam se dana kada sam bila zaposlena kao kancelarijski pacov koje nikako ne bih mogla preživeti da nije bilo muzike oko mene. Ja sam jedna od onih koji se bude i ležu uz muziku i ništa mi ne smeta da muzika svira i dok spavam. Ja lično pokušavam da ne slušam radio jer se izlažem opasnosti da mi neki

by Katja T.

I tako još jedan dan prolazi dok ga ja čekam a imam previše ponosa da bih vrisnula koliko mi nedostaje i koliko mi treba. I ne znam da li to radim iz straha ili zbog ponosa...ali i ponos je proizvod straha. Plašim se da ću svojim potpunim razotkrivanjem postati totalno izložena i ranjiva. Ponos mi je poslednja linija odbrane. Ne znam koliko dugo će izdržati. Sati su predugi. Pokušavam nečime da

Danas je ceo dan izgledao kao prosečan dan. Neki dnevni kućni poslovi, pranje sudova, pranje veša, krčkanje hrane, malo muzike, šetnja pored mora, 30-ak pročitanih stranica knjige koja se bavi idejom da mi objasni da je zemljom nekada daaaaaavno vladala neka druga civilizacija koja je bila mnogo razvijenija od onih koje su nastupile nakon nje. Tek sam na početku, tako da ne mogu za sada da odlučim da li da im verujem ili ne.

U svakom slučaju, jedan prosečan dan, a onda se desi OVO:!

Društvo hispanista predstavlja:
   Argentina u Beogradu

   Hiljadama kilometara daleko, Argentina, Buenos
Ajres, tango... a moguænost da osetite duh ove
latinoamerièke zemlje nikada nije bila izvodljivija.

   Poslednjih godina u našoj zemlji prisutno je sve
veæe interesovanje za kulturu zemalja španskog
govornog podruèja. Španski jezik je sve popularniji i
prisutniji u školama i na fakultetima, salsa se pleše
u sve veæem broju beogradskih klubova. Meðutim, osim
onoga

нов албум.

Алал вера Дорћолеееее !!

U ponedeljak, 13. oktobra sa početkom u 19 časova u Klubu beogradskog SKC-a održaće se promocija knjige o Dženis Džoplin (Janis Joplin) "Ožiljci Starog Raja", izdavača Red Box.

Promocija će biti propraćena fotografijama iz života poznate muzičarke. O vremenu pre i posle Dženis Džoplin pričaće Pera Janjatović i Moma Rajin, a program će voditi novinar Toma Grujić.

  "Ožiljci Slatkog Raja" je duboko potresna biografija jedne od najtalentovanijih i najnapaćenijih američkih zvezda, takođe je i jasna i pronicljiva kulturna istorija jednog razdoblja koje je promenilo

Evo svojevrsne "kalendarske anomalije" - datum sa tri devetke.

Da li vam to nešto kaže?

Ako budemo hteli da čekamo sledeći datum sa tri iste brojke, proći će skoro ceo jedan vek - biće to 01-01-01, odnosno 1 januar 2101. godine. 

Podsećam da Kinezi smatraju osmicu za srećan broj, pa su Olimpijadu bili započeli 08-08-08, odnosno 8 avgusta 2008. godine.

Valjda i devetka može biti srećan broj?

Ako vam ovo ništa ne znači  - dobro onda!

                                                                    Blog je lični dnevnik. Šta je na njemu poželjnije od ličnih priča? (Jelica Greganović, na Jeremijinom blogu o revolucijama)

                                         Život niti ima niti nema smisla. Smisao nije ništa stvarno. To je konvencija. Smisao je za slabe mozgove iznadjeno pomoćno sredstvo, da bi se umeli orijentisati. (Stanislav Vinaver)

               Mnogo sam radio... Kosio sam i noću... (S. Raičković: Zapisi o Crnom Vladimiru)

Zovem se Agata. Po prirodi sam jednostavna osoba, ali volim zamršene situacije. Što zamršenije to bolje. Time se rukovodim kada pišem knjige, a to mi ide od ruke. Naime, objavila sam mnogo knjiga iz tzv. kriminalističke/detektivske literature, da me smatraju „kraljicom krimića", kao i više zapaženih pozorišnih komada. Promene radi,

                                                                                  Out of much knowledge comes sorrowedit

Vrtim se vec danima na ovom mestu, samom pocetku price, iako sam celu pricu napisala ne samo pocetak, jer nesto joj fali a ne znam sta i ima veze sa ovim pocetkom, ubedjena sam. Prica nije ni putopis ni ispovest - ne znam sta je, i to mi ne bi smetalo samo po sebi, ali nesto joj fali. I onda sam jutros prepoznala u njoj lajtmotif. Jasan, lep, veliki lajtmotif. Prosto je neverovatno da ga nisam uocila ranije. Shvatila sam i da sam nadigrana od strane sopstvene price.

Prica, ili putovanje, pocinje negde usred noci u avionu iznad Atlantika,