Autor: Rodoljub Šabić

Ovih dana, Vlada Srbije je donela jedna zaključak, bar po meni, vredan pažnje. A sledeći neku, reklo bi se, logiku bitno drugačiju od ove moje, učinila je to praktično bez ikakvog publiciteta, nekako skoro sramežljivo, stidljivo. Radi se o Zaključku Vlade Republike Srbije kojim se zadužuju svi organi državne uprave da podatke o tome na kojoj veb adresi je objavljen njihov Informator o radu dostave Republičkom zavodu za informatiku i internet, a Zavod zadužuje da u roku od 15 dana na portalu E-uprava uspostavi posebnu veb stranu sa tim veb adresama.

Autor. Rodoljub Šabić

„Оd svoje banke dobio sam putem SMS-a obaveštenje da je na moj račun dana 20. 04. 2011. godine pristigao priliv od 471,03 dinara od NIS-a. Pretpostavljam da se radi o besplatnim akcijama koje su podeljene svim građanima Srbije. Ja nisam dao nikakav nalog bilo kom brokeru da izvrši transakciju tog tipa, a samim tim je neko ili falsifikovao moj potpis ili..."
Ovo je suština sadržine poruke koju mi je uputio jedan kolega bloger, sa ovog bloga čija zanimljiva pretpostavka, da je i ne znajući „prodao" svoju akciju NIS-a, dobro korespondira sa berzanskom

Autor: Rodoljub Šabić

Nikada niko u Srbiji nije kažnjen zbog nezakonite obrade tuđih podataka o ličnosti. Nije slučajno da je ovaj, u međunarodnim okvirima, raritetan podatak poslužio i kao povod za jednu akademsku šalu (prof. Vlada Vodinelić) - „kad je u pitanju zaštita podataka o ličnosti, „statistika" potvrđuje da Srbija, bez konkurencije, stoji najbolje. Jer da je bilo razloga, bar neko bi morao biti kažnjen."

Autor: Rodoljub Šabić

Prošle sedmice je u Narodnoj skupštini održan skup na temu - restitucija. Prisustvovali su predstavnici naše Vlade, EU, diplomatskog kora, veliki broj direktno ili indirektno zainteresovanih građana i, razume se, predstavnici medija.
Skup je, kažu, bio prilično buran, pored ostalog, ili pre svega zbog protesta ili rezolutnih zahteva prisutnih građana koji su insistirali na maksimalnoj transparentnosti procesa restitucije. Odgovarajući na te proteste i pokazujući (valjda) puno razumevanje za njih predstavnik Vlade, potpredsednik Đelić je rekao:

Autor: Rodoljub Šabić

Državni organi su kod nas vrlo prisutni u medijima. To, razume se, nije nikakav problem, naprotiv, kad pažnju medija privlače svojim aktivnostima. Ali, svakako može da bude odnosno jeste problem kad tu pažnju privlače javnim novcem, kad za nju plaćaju.

Nedovoljno jasna, maglovita, ali ipak izvesna predstava o tome da za svoje prisustvo u medijima mnogi organi vlasti troše velike svote javnog novca, otvara bar nekoliko interesantnih pitanja. Ima li je i kakva je svrha oglašavanja državnih organa u medijima, na komercijalnoj osnovi? Šta su stvarni efekti te potrošnje? Koliko se zapravo novca troši?

Autor: Rodoljub Šabić

Već godinama, prilično neuspešno, pokušavam da skrenem pažnju Vlade na jako lošu normativnu situaciju u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti. Posebno često sam naglašavao da se u pravoj „gomili" stvari koje nam nedostaju po svom značaju izdvaja nedostatak nekoliko zakona koji bi u pojedinim, neuralgičnim oblastima konkretizovali opšte standarde utvrđene Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Mislim na zakone o video nadzoru, o obradi biometrijskih ličnih podataka, i o detektivskoj delatnosti u privatnom sektoru.
Nedavno sam, iako to nije moj posao, provociran najavom prave lavine video kamera u stambenim zgradama u Beogradu, pripremio i Vladi uputio formalnu inicijativu za dopune Zakona o zaštiti podataka o ličnosti jednim brojem odredbi kojima bi se uredio video nadzor. Za sad, bez efekta.

Autor: Rodoljub Šabić

Da li biometrija postaje „trend"? Da li je obrada biometrijskih podataka o ličnosti stvar koja, kod poslodavaca u Srbiji, ulazi u „modu"? Da li to treba da nas brine?

Ako je suditi po pismima koje u poslednje vreme sve češće primam, odgovori na tri navedena pitanja bi, nažalost, mogli biti pozitivni. Građani, (zaposleni, rekao bih uglavnom ili bar u većini slučajeva kod privatnih poslodavaca) ukazuju na sve češće slučajeve evidencije prisustva zaposlenih na poslu putem uzimanja otisaka prstiju. Gledaju na njih uglavnom sa nerazumevanjem, pitaju za mogućnost da im se suprotstave. Većina misli da i poslodavci u sve to ulaze nedovoljno informisani relevantnim propisima, nesvesni u šta se upuštaju. Takođe misle da je neinformisanost razlog prihvatanja tih mera od strane zaposlenih pognute glave, odnosno po pravilu slabog otpora.

Sve to je, uz ostalo, dobar razlog i da se na ovom blogu nešto napiše o tome.

Autor: Rodoljub Šabić

Jutros, kao i obično, započnem dan „šetnjom“ po Internetu da bih na brzinu pregledao vesti. I tako, uz ostalo, vidim u rubrici „Na današnji dan“ na veb sajtu B92 „vest“ da je „18.juna 1527. godine umro italijanski političar i pisac Nikolo Makijaveli, autor dela „Vladalac“ u kome je izneo shvatanje da vladalac ne treba da bira sredstva da bi postigao cilj iz čega je kasnije izveden pojam makijavelizam.“

E pa, nije umro. Zapravo, naravno da jeste umro, ali ne 18.juna već, mnogo verovatnije nekoliko dana kasnije, 21.juna 1527. Bar tako piše u svim njegovim biografijama koje sam uspeo da vidim, uključujući i Vikipediju.

Autor: Rodoljub Šabić

Prošle sedmice u „Službenom glasniku Republike Srbije" objavljena je Odluka Ustavnog suda o neustavnosti nekih odredbi Zakona o zaštiti podatkaa o ličnosti. Sad, da li zbog vrelih letnjih dana ili možda zbog još vrelije političke atmosfere, ta Odluka nije privukla ozbiljniju pažnju javnosti. A, budući da verujem da tu pažnju itekako zaslužuje, našao sam da je umesno napisati nekoliko reči o njoj na ovom blogu.

Ustavni sud je ovu Odluku doneo u postupku pokrenutom po predlogu koji je podneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, tražeći ocenu ustavnosti odredaba člana 12. stav 1. tačka 3) u delu koji glasi: „ili drugim propisom donetim u skladu sa ovim zakonom"; člana 13. u delu koji glasi: „ili drugim propisom" i člana 14. stav 2. tačka 2) u delu koji glasi: „ili drugim propisom donetim u skladu sa zakonom".

       U Domu Omladine je u nedelju 16. oktobra, organizovano izvanredno poetsko veče Yugoslamia. U Srbiji nedovoljno zastupljen, slem je kao umetnička disciplina razvijen u Čikagu 80-ih (eng. Slam - zalupiti, tresnuti). Slemerski nastup objedinjuje elemente poetskog i pozorišnog performansa, u kom se autori direktno obraćaju publici govoreći stihove ekspresivno i dinamično uz gestikulaciju, šapat, pevanje ili urlanje, bez suvoparnog čitanja sa papira, sa dodatnim audio efektima i rekvizitima, ili bez njih. U dvosmernoj komunikaciji otvoreno iskazanih stavova i emocija pesnika, publici je dozvoljeno dobacivanje, aplaudiranje ili pak glasno negodovanje, nadovezano na stihove izvođača.

       Yugoslamia je kao inicijalna manifestacija protekla u netakmičarskom duhu, u klupskoj atmosferi male sale DOB-a uz slobodan ulaz svih zainteresovanih. Ambijent bez stolica i sedenja pospešio je atmosferu i omogućio izvođačima da se predstave bez striktnih ograničenja, kao i publici da se saživi sa njihovim senzibilitetom i porukama. Uz izvrsne autore iz Hrvatske i Srbije, pozornicom je dominirala najavljena zvezda večeri - hedlajnerka Caroline Harvey iz SAD (Boston, Massachusetts).

Performans "P" Kampanja održava se u sklopu Live Art festivala LIMIT, u "Noći performansa" subota - 26.11.2011. od 22 h, u beogradskom Domu omladine.

grb

Očekujem čistku po Radio-televiziji Vojvodine posle ovog.

I to bržu i efikasniju nego kad je onomad Sloba preko srbijanskog DB-a i carinika Bracike pravio diferencijaciju autonomaša.

Ako se ovo dogodilo namerno, u pitanju je ona vrsta pojedinačne lične hrabrosti koja nije viđena još od tihog otpora dolasku gore navedenog Slobe na vlast. I, bez obzira na uzaludnost, tako nešto ne može a da nema moju simpatiju.

(ili hejtujem mrzce, svejedno)

Mrzim ih zato što mrze.

Mrze zato što je to najlakša loša stvar na svetu, dostupna svakoj individui koja liči na čoveka.

Kad mrze to je uvek u tuđu korist, a ta je korist uvek sa one strane dobra.

Mrze zato što je to potpuno lišeno rizika razočaranja.

Mrze, jer ih je tako najlakše zloupotrebiti, a kada se to desi osećaju da su sa punim pravom mrzeli.

Uživajte u onome što je došlo, na način kako to od spolja vidi prestareli amater. A moju zaboravnost i/ili neobaveštenost slobodno ispravljajte i dopunite ako treba - a znam da treba.