pišem pismo, tinta mi se proli, daleko je onaj ko me voli,

 voli,

 voli,

daleko je ko me voli....

... i onda ja ne mogu da prestanem da pevušim ovu pesmu...

u stvari ovo sad nema veze ni sa čim.... došlo mi bez veze, onako

evo,  poslušajte fantastičnu tamaru obrovac

slobodno srpski je emisija budimira ničića koja se emituje na svim srpskim tv stanicama na kosovu, ali kako je, uprkos ogromnom interesovanju srba za svetu srpsku zemlju, srpskim tv stanicama sa branika otadžbine uskraćena nacionalna frekvencija, te mnogo zabrinuti srbi nemaju gotovo nikakav uvid u to šta se dešava sa njihovom duhovnom vertikalom.

ukoliko nekoga zanima šta je pre neki dan novinar budimir ničić  imao priliku d ačuje od bajrama redžepija, kosovskog ministra policije (kojeg sam upoznala dok je bio gradonačelnik južne mitrovice,  te imala prilike da se uverim

Prošle godine beše Severina i "jedna jako uspešna godina" a sad me banalos' sterilnih rasprava na "ljevici, desnici, centralnom" (komitetu) al to ne spada u citat, učinila praznom i nemam onih slika što sam ih imala na Kosovu da vidim (pardom na Kosmetu i Metohiji) tako da mislim da je uzbudljivije bilo čekati sama Novu uz gromoglasne detonacije svakojakih eksplozivnih naprava te rafala kalašnjikovskih - nego ić' na beogradske žurove. No, nek se to upiše pod još ne zalečeni PTSP ili kako ga već zovu stručnjaci. 

Evo kako je stvar išla. Sin na Iku Floridu, izvesni Saša

Bila sam na promociji u Zelenom Zvonu.  Došla sam preumorna i sa zakašnjenjem. Ljudi su sedeli i čekali. Jedan dečko, mlad čovek, kako god, zapitkivao me je da li je i koliko Zoran pio. Bio je sipmatičan i otvoren. Posle je pričao kako nema pravih ljudi, naručivao pivo i pominjao nekakav bend. Sela sam s njim za šank, pila kratku s mlekom (to piju umorni)  Zrenjanin je mesto koje pamtim po nekim vožnjama iz Novog Sada, ne sećam se imena lokala znam samo sa kim sam u njih ulazila, sedela, pričala... Sećam se i Milana Mumina, ne znam zašto - on nije iz Zrenjanina.

Ali

Да видимо да ли ће овде проћи објава... Ана, хвала ти за простор.

Ниједан од понуђених одговора (НОПО) је отворио изборну листу за бираче. Ако спадате међу оне људе који нису задовољни ни провереним властима, ни провереним опозицијама, па сте још и орни, вешти и храбри, од 29. новембра можете да се пријавите као кандидат за народног посланика.

www.poslanik.rs

Vozimo se kroz mali grad od jutra do večeri, Sever se smanjuje (nije više velik kao pre godinu dana), a BMW mog vodiča brz, crn, i – razume se – bez tablica. I ponovo ona mrka brda što su potamnela od uglja ili od starosti ili ko zna kakvog crnila što se tamo zapatilo.

Moj pratilac, vodič ili osoba od poverenja priča mi o ratu i o tome kako su odbranili Sever, on i njegovi prijatelji. Vođa ga je razočarao i prešao na drugu stranu. Ne pitam na koju, to su ionako stvari o kojima ne mogu da pišem – ne želim da slušam. Što se više opirem, pratilac mi više priča. Mrzim taj zakon akcije i reakcije. Mrzim sve zakone fizike. Možda da pokušam da budem napadno zainteresovana za svaku božju tajnu? Možda će ga to odbiti?

da je bolje da on nastavi da vlada, jer (kaže) ima iskustva. a ako dođe neko nov   taj se neće snaći. shodno tome,  onaj ko je na vlasti treba zauvek da ostane na vlasti.

ovako nešto nije izjavljivao velikom broju vas (ako ne i svima) omraženi  milošević.  njegov naslednik dačić imao je, doduše, takvih  ispada ali - kako god ovo zvučalo -  ti ispadi ne deluju kao ničim izazvani  ispadi ludila,  nego kao arogancija zasnovana na emipirijskoj spoznaji što o fenomenu vlasti što o sebi samom. uspon, pad i ponovni uspon  tog čoveka nije volšebno pojavljivanje niotkuda nego jedan ceo život - investiran u ovo što gledate sada.

Гост аутор: Нурудин 

Има једна земља по имену Јапаја. Јапајци су добри људи, никоме зла не желе, чак напротив. Али једна мана им квари све врлине. Чим почнеш разговор с њима, одмах окрену на себе. Ја па ја им је најмили начин разговора. Кад покушаш да скренеш пажњу на другу тему, они се вешто врате на себе.
Можда нису ни свесни да вечито говоре о себи. Ако и јесу, изгледа да не могу себи да помогну. Понекад има добрих разлога да себе увек гурају испред. Ипак, боље је да их други хвале. Али Јапајци не престају са својим ја па ја!
И тако, ја па ја царује. Отуда су им назвали земљу Јапаја, па и њих саме.

Kada doputuješ iz države, u kojoj kad se malo ozbiljnije podnapiješ u kafani za svaki slučaj nosiš pasoš, jer može da ti se dogodi da na putu do kuće izađeš iz zemlje, prostranstvo Argentine prosto te ostavi bez daha. Ništa manje snažno, iz cipila izbija i prestoni grad Buenos Aires, koji je uredno izdeljen na manzane (jabuke) kvartove 100 x 100 metara, a novo pridošle ume ozbiljno da zbuni. Istini za volju, i naš vodič kaže da nije GPS sistema za navođenje direktno iz kosmosa u autu, slabo bi se i on snalazio, iako živi u njemu već pet godina.

Znači brate, što bi ono rekla današnja mladež, ako kaniš negde otići bez prevoznog sredstva, mrtav si. A, dok se vozikaš što ozbiljnim Avenidama (tako ovde zovu Avenije) sa osam i više traka,  ili ulicama sa drvoredom vrlo evropskog izgleda, šta drugo da radiš, nego da slušaš radio prijemnik i tada shvatiš, da oni rođaci jedva da su izašli iz 80-tih i malo čačnuli 90-te, što se tiče muzike. Ko voli tadašnje stvaralaštvo, maksimalno će uživati. Kaže Bili (naše gore list) svi prvo pomisle da se Argentinčani furaju na retrijanu, ali takva im je realnost. I sa garderobom lepo stoje, ima noviteta, ali i već viđenog. Dobro je, što ne pate ko ovi naši da imaju što nabudženiji mobilni telefon, svi uredno nose sprave, koje rade posao.

Upravo smo se lepo ljuljali - zna li neko gde je udario zemljotres?

EDIT:

Posto smo saznali gde je bio zemljotres, slobodno nastavite da izvestavate o situaciji na terenu ili o svom dozivljaju istog.

 Hvala svima na brzom odzivu! 

EDIT 2:   (22:21 04.11.2010) 

 Opet se ljuljalo. Valjda ona smirivanja...

Pokušavam da budem pametna i da smislim vispren tekst, al' ne ide mi.

Ljudi, hoće da zatvore 'Demiju!

EDIT: 

Ubaci link opet ne radi. Vest imate ovde:

 http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087?yyyy=2011&mm=01&dd=08&nav_id=484510

i ovde:

 http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/228070/Klub-Akademija-pred-zatvaranjem  

Ne zanimaju me razlozi. (U stvari, nisu mi baš ni najjasniji, pravo mi nije jača strana)

Mene drmaju uspomene.

I ogorčenost.

Ko je, i u čije ime, smislio kako ima pravo - po ko zna koji put zarad nečijeg dubokog džepa - da ovaj grad ostavi bez kultnog mesta?

Pa zar pokušaj pretvaranja ? u butik nije bila dovoljna budalaština?

Ovo je, za mene na istom nivou.

Mislim, toliko uspomena - da ne znam odakle da počnem.

Znate ono - Nije što je željeno nego... Ovaj blog trebalo je da gostuje na drugome mestu, ali domaćica se razbolela a gošća je u žurbi, te sam ja uskočila kao tzv rezervni točak.

No, nema veze. Vrlo sam počastvovana, posebno zbog naslova. 

 A sad, kao što je i red, reč ima gošća, naša draga blogokoleginica zilikaka.

Ko što sam obećala,  pokušaću da napravim koristan blog. 

Posebno sad  kad sezona baš počinje.

Najbolje savete kako napraviti dobru rakiju pokupila sam od žena. To nije slučajno, jer mi tom poslu pristupamo krajnje ozbiljno i profesionalno. Da vas uverim koliko žene mogu biti prave osobe za to, reći ću da je moja jedna bila magistar hemije, a druga dobar deo života profesionalno držala kazan za pečenje. Imala sam sreće da mi prenesu svoja iskutva, a ja ih delim sa vama.

Volim britkost našeg jezika. On je kao skalpel. A vrh tog skalpela, naoštren i šiljat jesu psovke. One mogu da bockaju a vala i da probodu, samo je razlika u tome ko drži skalpel. Ako ga drži nevešta ruka nezadovoljnog čoveka nanosi bol a u rukama „hirurga“ može da predstavlja spas života. U svakom slučaju od tog i takvog skalpela svi se plaše.

Prateći komentare koje daju obični ljudi na izjave naših cenjenih vlastodržaca uvek su me navodila na pitanje, kako to deluje na njih. Na ove njihove analitičare i savetnike, znam da deluju frustrirajuće jer za njih označavaju mogućnost prekida sna, ali za ljude koji sebe nazivaju vizionarima to nikako ne mogu da dokučim.

Kriza srednjih godina. To se dešava nekom drugom, nekim drugima, meni ne. Standardni odogovor koji obično izgovaraju oni koji su ozbiljno zagazilu u tu bolest. Naravno da to nije bolest. To je stanje duha koje svakog pojedinca dovode do preispitivanja svog života.

Iskreno mislim da to stanje nije problem za samog pojedinca, više je to problem njegove okoline. Neko počne da se bavi stvarima kojima nikada pre nije, neko počne da farba kosu, neko počne da izlazi na mesta gde se oseća mlađim. Stvar individualnog doživljaja. Ali se ipak sve odvija u glavi a vidi u ogledalu. Ako se sa time ne susretnete pojedinac  ostajete zarobljeni u svojim problemima i ...