.

Počev od 1. novembra odbrojavamo sitno do Londona 2012. Mereno u danima spustili smo se na trocifreno vremensko rastojanje do najvećeg sportskog događaja koji će se na planeti desiti u narednoj deceniji.

Srbija je pre tačno godinu dana donela novi Zakon o Javno-privatnom partnerstvu(JPP) koji je omogućio opštinama u Srbiji da razmotre ovaj model kao jedan od vidova za ulaganje u razvoj svih vidova infrastrukture (pre svega saobraćaja i železnice), javno-komunalnih usluga (vodovoda, kanalizacije, reciklaže otpada, itd.) kao i u pružanju dodatnih usluga u javnom sektoru (bolnice, školstvo, itd.).

Velika Britanija je jedna od najuspešnijih zemalja u Evropi po primeni projekata po modelu JPP. Za razliku od drugih zemalja koje obično krenu sa JPP projektima u oblasti infrastructure, Velika Britanija je zbog lošeg stanja u bolnicama i školama bila prinuđena da krene sa primenom JPP projekata u ovim oblastima. I iskustva Velike Britanije u ovoj oblasti su sada ogromna - u period od 2010. do prve polovine 2012. godine realizovano je skoro 90 projekata po JPP modelu, čija vrednosti prelazi cifru od 8,5 milijardi evra. Zbog toga mi je bilo veliko zadovoljstvo što su se predstavnici vodećih kompanija i institucija iz Velike Britanije, koje su lideri u planiranju i realiziciji javno-privatnih partnerstava, okupili sa željom da prenesu svoja iskustva učesnicima JPP samita.

Nenad Đurđević iz Foruma za etničke odnose, kao gost bloger, iznosi svoje viđenje izazova manjinske politike u Srbiji.

Upravo se završio projekat Foruma za etničke odnose "Unapređenje manjinske politike u Republici Srbiji - u korak sa integracijom" zbog koga sam u poslednjih osam meseci ponovo proputovao Srbiju uzduž i popreko, razgovarao sa svim predstavnicima manjinskih zajednica i po ko zna koji put spoznao u kako raznolikoj zemlji živimo.

Međutim, zabrinjava me činjenica da većina naših sugrađana nije svesna raznolikosti naše zajednice već Srbiju doživljava kao dom srpskog naroda, a od ostalih građana, pripadnika nacionalnih manjina, se očekuje da daju odgovor na toliko puta ponovljeno pitanje: "šta hoće te manjine u našoj zemlji kada smo im sve dali?!"

Sport spaja ljude. Tako je bilo u doba antičkih Olimpijskih igara, tako je i danas. Tako je bilo i u doba krvavog Velikog rata, kada je bilo tako malo stvari kojima bi se čovek mogao radovati. Centar za sportsko nasleđe Jugoistočne Evrope, uz pomoć i podršku ambasade Velike Britanije u Srbiji, započinje projekat koji ima za cilj da prikupi podatke i istraži sportske kontakte između Srba i Britanaca u periodu Prvog svetskog rata, kako na Solunskom frontu, gde su bili najčešći i najintenzivniji, tako i u Srbiji do 1915. i Velikoj Britaniji, gde su se sklonile brojne srpske izbeglice. Istraživanje zajedničkog sportskog nasleđa dve nacije nije samo svojevrsni omaž srpsko-britanskom savezništvu u periodu Prvog svetskog rata već predstavlja i mogućnost da se dođe do fundamentalnih saznanja o samim počecima srpskog i jugoslovenskog sporta i uticajima koji su na razvoj istog imale razvijene sportske nacije poput Velike Britanije.

u isčekivanju stefovog bloga o Super Bowl-u...

Popunjavajući pauze između priloga posvećenih 52.  SB-u dokoni analitičari zamajavaju sjedinjenu američku javnost dilemama tipa - ako osvoji 6. SB da li će Tom Brejdi postati najveći sportista u igrama sa loptom, ili već  čim?

Posvećeno blogerima koji su zabrinuti zbog hiperporukcije postova s ove adrese, a koja neumitno dovodi do erozije kvaliteta, diverziteta, introspektiviciteta i drugih vedeta bloga B92.

 A fino piše u kategorijama - eksperiment u blogovanju

 (eksperiment može da znači iskoraku vezi forme, sadržaja, pa i pravila bloga)

Ovo su "neredovni" , polu-blogovi, više ko audio pauza između normalnih tekstova, nego fullsadržajni post.

Ko hoće - svrati da posluša i produži dalje. Ko neće, samo odmah produži dalje. Easy as that...Ko džuboks blog. A ujedno posluži i kao terapija za one koji uvijek imaju ništa da kažu, a najmanje na samu temu... Njima je ionako svejedno o čemu je post. Univerzalni troleri

Ne bih otvarao novi post da ne smatram (skroz subjektivno) da je ova traka  vrijedna 4 minuta pažnje.

Steppers ritam na 86 bpm,  (sporo i brzo). A na bas liniju sam ponosno poseban . 

 Stepping Step Surfers

Don' Worry - Be a Warrior

Hey Joe, Where Are You Running? 

Yes

 We are livin' in simulation.

We are taking stimulation. Just to go on. Just to don't fall...from the track.

We are livin' in simulation. With a lot of turbulation...of a fake reality from my fake personality.

We are lost.

On the cost

Of a desert island...in the promised land 

(Naslov editovan posle uocene greske - hvala Blogovatelju) 

Elem, jucer mi je bio rodjis - pardon, prekjuce, vidim da je vec prosla ponoc. Daklem, bio mi rodjis i onda mi dete odnekud nabavi karte da idemo da gledamo PIL t.j. Dzoni Rotena na Uscu. Doduse, to je vise bio poklon za Zmua, on je veliki fan, al' ne bunim se. Kad dobijes karte na kojima pise "Besplatan primerak, preprodaja zabranjena", lepo kazes "Hvala" i otperjas na koncert. Iako ih dobijes 20 minuta pre vremena zakazanog za nastup grupe koja te zanima.

 - Taj ludi car! Uspeo je jedini u istoriji da postigne savez sa Džilovima, a predhodnim vladarima je jedva uspevalo da održe primirje sa njima. Od jednog degeneričnog mutanta napravio je ratnog heroja koga je ona banda kokošaka u medijima proglasila za najomiljeniju osobu današnjice. Sada će „to", kako čujem, Leliks sveštenici primiti u svoje redove! I onaj prokleti Drun je jednako lud koliko i car! - penio je novi glasnogovornik Zlatne zore u njihovom, sada sakrivenom, glavnom svetilištu.

 Zamalo da zaboravim da okačim - znate svi da sam zaljubljena u sneg. Daklem, posle kriptozoološkog izleta, Anonimni_autor se vratio priči koju vam priča već neko vreme. Današnji nastavak - kako je sagrađen I.M.I.R

Pregovori sa Džilovima došli su u svoju završnu fazu. Najveći kamen spoticanja bio je broj kolonista na novom brodu. Džilovi su se, naravno, zalagali za jednak broj ali, Geltazar nikako nije hteo da pristane na to. Možda je to izgledalo čudno ali, na žalost, bio je potpuno u pravu: