Gledam, slušam i malo sam se zabrinuo. Zoran Milanović i Ivo Josipović, onako iz glave, mirno, pomirljivo, iskazuju poštovanje „branteljima“ i saopštavaju svom narodu da „treba biti veliki u pobedi“. Koliko su ovim govorima uspeli da pošalju poruku, onima kojima su hteli da pošalju, videćemo. Ostali deo manifestacije totalno pacifistički. Vojska bez oružja, branitelji bez euforije, ne spominju imena haških osuđenika.

Pitanje do pitanja, a tumačenja koliko hoćeš.

1.11.2013.

- Policija ide, Pakistanci beže!

Ja niti hoću (99,99% sam siguran da neće ništa da mi 'tupe'), a niti mogu: nisam u stanju da pokupim svoje stvari dovoljno brzo kao ti ulični prodavci...

- Dobio sam sokić (ili "sokče", po leskOvački) i uzeo ga, iako je jedna baba bila darodavac. Nemam problema sa nekim vrstama ambalaže... ;)

- Na dva mesta već sviraju, pa za sebe biram kraj (tj. početak) ulice. Nikad ne stajem u sredinu. Tako sam uvek radio, a sećam se da sam jednog davnog popodneva, bilo je to početkom devedesetih, u Knez Mihajlovoj izbrojio

Interesantno je iz prvih redova gledati na koju stranu Federer voli da vrti reket dok skoncentrisano ceka servis (na levo) ili primetiti koliko puta Agasi gucne vodu posle prvog gema (tacno 2). Sitni detalji se odlicno vide iz redova najblizih terenu, a mozda tu i cujete po koji interesantan komentar. Takvih momenata ima dovoljno da se na kraju turnira pojave na top-listi koju ce objaviti na vebsajtu ili zalepiti na zid medijskog centra. Medjutim prava teniska borba koju ste dosli da gledate desava se preko svih 260 kvadratnih metara terena, i za to vam je bolje da ste malo dalje od samog terena.

Posle meca protiv Anastasije Pavlicenkove, koji je izgubla sa 4-6, 4-6, Jelena Jankovic je popricala sa domacima novinarima o njenim utiscima o mecu. 

"Pre par dana sam povredila ledja i nisam mogla uopste da se savijem dva dana, nisam mogla da zavezem pertle. Imala sam dosta terapije, danas sam bila sretna sto sam mogla da izadjem na teren i odigram mec, jer sam mislila da necu moci da igram. Izasla sam na teren i odigrala mec ali mi je falio jedan korak uvek, bila sam sporija nego obicno. Najvaznije je da sam izasla na teren i dala sve od sebe."

Da li si mislila

 Anin mec protiv Marie Sarapove poceo je taman dovoljno kasno da u mraku vise ne mozemo da vidimo tamne oblake koji nam nagovestavaju slabije vremenske uslove za sutra. Veceras je osetno hladnije nego prethodnih noci, vetar duva sa juga i dole na terenu izgleda da za sad ne pravi veliki problem. Ali Maria i Ana jedna drugoj prave dovoljno problema i bez vetra.

 Ok, znam da je danas ultimativna tema dana britanski referendum, ali malo lakih letnjih nota ne može da škodi. Evo i o čemu.  

Polovinom juna, takoreći ovih dana, stigao nam je MMF u redovnu inspekciju. Nije nezadovoljan ali misli da cela stvar može brže i bolje. Kad kažem „cela stvar“ mislim na otpuštanja, sužavanja, smanjivanja plata i penzija, brojeva, procenata, statističkih parametara. Znamo da MMF nije institucija koja funkcioniše na čovekoljublju i da ga uglavnom zanima otplata spoljnog duga.

S druge strane mi sve obećavamo, a unapred znamo da ćemo

Politički je korektno izgovarati tople ljudske reči o izbeglicama. I stvarno, kad čovek pogleda genezu izbegličkih patnji (ko je tu, kome i za šta kriv), pojačani sentimenti su logični i razumljivi. 

Početkom leta grejala me, jedno vreme, estetika komunizma. Ali ne ova srpska, hardcore varijanta nego sam se pitala: kako to zaista izgleda s bezbedne distance? I tako sam se, u potrazi za tim materijalnim ostacima, zatekla, par dana u Pragu.

Na prvi pogled, od istočnog bloka, kamen na kamenu nije ostao. Mase turista dolaze da gledaju mostove, katedrale i cele ulice iz 12-og, 15-og, 17-og veka. Tu su restorani, pivnice, prodavnice, kafići, poslastičarnice. Sve je skockano da zadovolji svaku turističku potrebu. Šta tu može da se ne dopada?

Ali, kad se čovek izmakne malo

staje kisa u beogradu i dok mi se pricinjava da svetlost trci izmedju ulicnih svetiljki, opticka varka, cujem kako odzvanja jos poneka zaostala kap. sutrasnji dan je ponovna borba za dostojanstvo, za profesiju, za delic srece koju nam donese uspeh i nagrada sa kojom onda obradujes sebe i bliznje.

 u medjuvremenu u zivahnom i nadasve vise postojecem neko nepostojecem svetu koji nazivaju virtuelnim rodila se nova vrsta pismenosti, upotreba crteza koji izrazavaju nase raspolozenje. koliko puta vam se desilo, priznajte, da se nervirate jer u brzini ne mozete da nadjete

Zadržaćemo se na početku 1550-tih, kada Mapuče ratnici, koji su se nalazili u službi konkvistadora, dobijaju pravo da jašu konje. Od dolaska Kolumba 1492, španski administratori bojali su se moguće pobune domorodaca ukoliko ovi nabave konje. Zbog toga su u svakom gradu i na svakoj hacijendi važile zabrane o njihovoj prodaji Indijancima. I pored toga, neki konji sami su odbegli, a neke su uspeli da ukradu preduzimljivi domoroci koji su službovali na imanjima belaca, pomažući im u dresuri.

Iako istorijski neminovan, proces indijanskog osvajanja konja sigurno bi potrajao decenijama,