B92 Blog

ivana23 Vs ludvig92:))))

 kuvanje na blogu:))))

come out and play:))))

 Zašto ludvig?

ludvig

kao,

jedan genijalan filozof koji je nekad rekao da ukoliko o nekim stvarima ne umete govoriti, onda je potrebno ćutati. prosto. posle pročitam da je i sam nakon što je došao u takvu situaciju sa neuspelom filozofskom postavkom, dugo bio zaćutao. onda sam ga malo čitao. predavanje o etici. kakav tekst. čitajte vitgenštajna. sjajan je.

kao,

jedna pesma malo poznate fantastične lude beogradske grupe još luđeg imena vrooom. tekst pesme je ustvari tekst

(ili ti događaji koji ne obeležavaju ovo leto...)...i poneka pesma koja nije o tome...

nevažni a tužni

real madrid ispljunuo više od 200 miliona za četiri igrača. pokušao da obesmisli igru. priču dokrajčio man. city dajući sličan novac da bi kompletirali ekipu koja sad ima devet napadača a nema trenera, igru niti tim. ponovo se raspravlja o slobodi medija i zakonu o informisanju. oni koji su ga patentirali danas ga napadaju i obrnuto. ministar kulture nekulturnim argumentima pokušava da brani ono u šta ni sam ne veruje. pri tom naravno crveni. opet nam se javlja predsednik sa nesvrstanih skupova. exit podseti novosađane da mu nedostaju veliki koncerti i prostori za male svirke. štrand jedno vreme poplavljen. autor teksta nedeljama nije svratio u knjižaru. 

nevažni a srećni

noćas nisam sanjao.

da putujem brzim vozom za veneciju,

čitam njujoršku trilogiju, jer u vozu, iz nekog razloga volim čitati pisce poput ostera,

slušam muziku iz amelije, baš ovu, da,

ne osećam ništa

i razmišljam o tome kako je to stanje savršene, zaboravljene smirenosti;

s vremena na vreme bacim pogled kroz prozor, upalim cigaretu,

progovorim reč dve sa n

godina je ne sećam se koja niti je na bilo koji način važna za ovu priču, pa se neću ni potruditi da taj podatak nadjem. naprotiv. muzika se ne dešava u vremenu. niti u bilo čemu drugom. jednostavno se desi. ponekad. 

vrelo povečerje na tvrđavi. exit, neki, po redu. već skraćen na 4 dana, komercijalizovan do granice podnošljivosti sa tendencijom da je pređe, malo bržeg ritma ali sporijeg duha nego prvih godina. tako to mora. valjda.

ni danas pojma nemam zašto sam te večeri opet hteo da ih čujem. po ko zna koji put. povečerje je prešlo u prijatnu noć u trenutku kada sam stigao na rock stage (ne balkan fusion, nikako, podseća na lane moje prim aut.:))). plato ispred stage-a krcat. livada okolo takođe. do te mere iznenađen prizorom, pomislim da su menjali satnicu programa. ipak, vidim antona koji se već štimuje na bini. ali mi i dalje nije jasno ko su svi ovi ljudi.

  voda u veneciji 

                                                                                                    ima posebnu ulogu...

                                                                                                    jer voda je možda zgusnuta

                                                                                                    forma vremena...posebno kad je

                                                                                                   sivkaste boje, to jest upravo one 

                                                                                                   boje koje treba da bude vreme..."

     "tamo svega toga ima i previše...

      sve se usvemu odslikava...neprestane

      transformacije...kada u veneciji zalazi

nije bilo sunca. nakon dugo vremena.

nije bilo gužve u gradu.

je duvao jak vetar. baš jak. tera te da se posvađaš sa njim i pobegneš. ili da ga razumeš. i pustiš ga pored sebe.

nije bio dan za šetnju. ipak, imao sam jednu tako dobru.

je izašao tekst o kandinskom u blicu. obradovao me.

sam stajao u redu čekajući svoj novi pasoš sat vremena slušajući pearl jam. 

je danas dobio svog novog urednika.

nije bilo fudbala na tv-u.

sam sedeo sa njom dva sata u poslastičarnici. jeo kolače. gledao je. slušao je.

sam dva puta kontrolorima gsp-a pokazivao legitimaciju. ljubazno.

sam izradio fotografije sa prošlogodišnjeg letovanja.

sam pomislio kako ću večeras da napišem blog.

je dan imao svoj savršeni ritam. jednostavan. lep.

eto.

pisao sam već.

ali čitava ta priča oko kingsa mi je bila tako bajkovita pa opet linkujem text.

a i ne dešava se svaki dan da nekom našem košarkašu dižu dres na krov dvorane.

svečanost je zakazana za sutra. 

neverovatno, ali rts daje prenos. 

da se podsete fanovi šta je značilo ustajati u 4 izjutra.

jedan je vlade.

Postoji li gluplje pitanje od silnih na koja dajete odgovore u raznim almanasima, spomenarima, internet profilima... od onog koja vam je omiljena knjiga. Ukoliko osećate knjigu, knjizevnost, pisanje, pišete, bilo šta, teško da ima. Nekako postoji taj osećaj da nije isto kada vas pitaju za omiljenog fudbalera, vrstu pice, piće, boju očiju kod zene, cveće, rock grupu ili za to. A opet kada god negde naiđem na to pitanje, imam uvek spreman odgovor. Zapucam kao iz topa ime jedne knjige. Zato što sam vremenom shvatio da i najgluplja pitanja mogu dati dobre odgovore.

Ne radi se o najboljoj knjizi na svetu, niti takvo štogod postoji. (mada, otkako sam pre godinu dana smogao snage da počnem sa čitanjem dostojevskog, idiot se čini kao pristojan odgovor. Nikada posle jedne knjige nisam toliko dugo ćutao, nikada me jedna kn

ili fotokopija jednog neposlatog pisma:

Poštovane građanke i građani severne srpske pokrajine,

počinjemo ovo dobronamerno pismo obraćajući vam se onako kako vi volete da čujete jer naravno znamo da vi u toj našoj pokrajini imate te "tripove" o građanskim slobodama i jednakostima i istim pravima za sve i da tu zivi nekoliko desetina naroda i da se govore različiti jezici i slične bahanalije; počinjemo dakle da bi izrazili najdublje poštovanje prema vama iako se naravno sa tim prozapadnjačkim naopakim vrednostima nikako ne slazemo. za nas ćete uvek biti braća...i sestre...jel...

elem, dragi stanovnici neotuđivog dela naše zemlje vi ste verovatno upoznati da su različite interesne grupe poslednjih godina pokušavale da vas zavade sa nama. sve je kulminiralo sramnim predlogom jednog dokumenta koji su pokušali da usvoje a koji će naravno