Uskršnje jaje u računarskom softveru i hardveru predstavlja neočekivano, iznenađenje - nedokumentovanu proceduru, funkciju ili način ponašanja u pojedinim situacijama. Obično je implementirano kao zabavna funkcija, koja odaje priznanje programerima ili projektantima, koji su razvijali taj softver ili hardver.

Slično pravim uskršnjim jajima, ona mogu biti dobro skrivena i teška za pronalaženje, a ponekad gotovo nedostižna. Međutim, ima i vrlo neobičnih i ponekad teško razumljivih ponašanja, slika, tekstova... Ipak vredi se potruditi i pronaći neka.

Evo jednog jednostavnog primera kako da nađete „uskršnje jaje" u programu Microsoft Word:

Vreme je za malu nagradnu igru. Potrebno je da prvi razbijete šifru tj. da otkrijete šta piše u šifrovanom tekstu koji sledi i da dobijete nagradu.

Korišten je jedan od klasičnih algoritama za šifrovanje (kriptografskih algoritama), koji spada u kategoriju simetričnih tj. u kome se isti ključ koristi za šifrovanje i dešifrovanje. Da bih vam olakšao posao ostavio sam razmake između reči i tačke na kraju rečenica.

Kada rešite šifrat tj. probijete šifru, saznaćete i koja nagrada vas čeka, jer se informacija o nagradi nalazi baš u toj šifrovanoj poruci.

Izgleda da (uglavnom) baš i ne treba verovati u rezultate Internet anketa. A zašto, pokušaću da objasnim u ovom tekstu.

Sigurno ste više puta do sada videli ankete na raznim Web sajtovima. Neke od anketa imaju vrlo zanimljiva pitanja i interesantno je pogledati kako su drugi glasali, a takođe i kako su komentarisali pitanja (ako je omogućeno i komentarisanje), kao i raspodelu odgovora po ponuđenim opcijama. Ponekad su ova pitanja čista zabava, ali često su postavljena sa namerom da se ispita javno mnenje ili u svrhu marketinga. U jednom periodu se smatralo da je postojanje anketa na Web sajtu dobar mamac za posećenost sajta, zajedno sa drugim karakteristikama i tehnikama kao što su: linkovi sa drugih sajtova, zanimljiv sadržaj koji se često ažurira i dodaje i slično.

Ponekad praksa i događaji idu brže od planova i obećanja i pojave se neke naizgled neverovatne stvari, koje mogu da zapanje mnoge od nas. Tako je i sa vešću koja se pojavila na Internetu juče ili prekjuče - Carrier IQ može da prati svako dugme koje Vi pritisnete na svom mobilnom telefonu i da ga pošalje IQ serverima!

Pa da krenem redom.

Ove nedelje je održan Mobile World Congress 2012 (MWC) u Barseloni (Fira Montjuïc). Skup je ove godine okupio rekordan broj posetilaca. Organizatori kažu da je broj premašio 67.000. Kada se ima u vidu da značajan procenat posetilaca čine C-level rukovodioci (CxO), predsednici, vlasnici i drugi slični najviši nivoi upravljanja u značajnim firmama, onda kongres još više dobija na značaju.

Bio sam tamo, prisustvovao i učestvovao u nekim od događaja, pa ću ovde pokušati da prenesem i moje utiske i podelim informacije koje vas mogu zanimati.

U okolnostima masovnih protesta, egipatske vlasti su rešile da ukinu Internet pristup svom stanovništvu. Ovo pokazuje značaj Interneta u budućim društvenim previranjima i sukobima. U međuvremenu se pojavilo nekoliko tekstova u kojima je navedeno malo više tehničkih detalja o tome kako je onemogućen pristup Internetu.

Ovaj tekst kaže da su prvo blokirane društvene mreže, kao što su Facebook i Twitter. Zatim su, kako se pretpostavlja, tokom noći četvrtak - petak  (27/28. januar 2011.) skoro svi BGP ruteri povučeni sa Internet ruting tabela u roku od 15 minuta, osim jednog za koji se kaže da ga koristi berza kao svoju poslednju rezervu. DNS serveri su prestali da odgovaraju na zahteve za razrešavanje imena i IP adresa.

Posle nešto više od 5 godina blogovanja na mom „privatnom" blogu zvanom "Dragan on Security", kao i nešto komentara na blogovima na B92 portalu, dobih priliku da se pridružim ostalim B92 blogerima u statusu autora. Zahvaljujem se mom kolegi i prijatelju Vučku na preporuci, kao i urednici bloga Vesni Dozet na pruženoj prilici.

Poznata je izreka: "Radoznalost ubi mačku" ili na engleskom „Curiosity killed the cat". Nepažnja i radoznalost se nedavno osvetila velikoj i poznatoj svetskoj firmi RSA (Security Division of EMC), koja se bavi proizvodima vezanim za računarsku bezbednost.

Pre par nedelja, ova kompanija je objavila, a mnogi mediji preneli, da je bila žrtva ozbiljnog sigurnosnog napada, koji je kompromitovao jedan od njenih važnih proizvoda poznat pod imenom RSA SecurID. Radi se o proizvodu prepoznatljivom kao token, a koji je, u suštini, deo prilično kompleksnog sistema za proveru identiteta (autentifikacije) bazirane na dva faktora (engl. two-factor authentication). Kompanija RSA je o ovom problemu obavestila berzansku SEC komisiju (Securities Exchange Comission), kao i svoje klijente.

Mnogi od posetilaca ovog bloga se sećaju zlatnih vremena JNA i služenja vojnog roka (za većinu ne baš naročito inspirativnog). Omiljene vojničke priče i legende, koje su se mogle čuti nakon vojničkih dana, su i one o „dobrovoljcima". Primera radi: dođe kapetan jednog dana pred četu i kaže: „Ima li ovde neko da zna francuski?" Brže bolje javi se njih nekoliko ponosnih znalaca, misleći da je to ulaznica za poziciju i mesto koje će olakšati služenje vojnog roka. Kad se dovoljno dobrovoljaca javi, onda kapetan kaže: „Stigao je ugalj, treba da istovari, hajdemo Francuzi za desetarom tim i tim, da istovarite onaj kamion tamo". Postoje bezbrojne varijacije na ovu temu.

Ali, iako je služenje vojnog roka ukinuto, vremena dobrovoljaca nisu prošla. Većina nas smo ovih meseci i godina dobrovoljci i volontiramo u disciplini davanja ličnih informacija. Naše volontiranje je manje ili više nesvesno, a informacije dajemo na različite strane. Delimo ih na društvenim mrežama, Internet pretraživačima, ali i jednostavnim surfovanjem, pristupom bežičnim mrežama, korišćenjem svojih mobilnih telefona ili drugih usluga.

Gost na blogu je Milovan Matijević, vodeći analitičar ICT tržišta u Srbiji. On prati tržišna i tehnološka kretanja u poslednjih nešto više od 7 godina.

Sledi Milovanov tekst.

********************

ICT obrazovanje je u ovogodišnjoj raspodeli dobro prošlo - upisano je 5.483 brucoša. Ovaj broj je značajno veći od onog koliko je sada potrebno domaćem tržištu radne snage, ali budući ICT stručnjaci svoje rešenje vide uključivanjem u međunarodnu podelu rada. Srpska ICT industrija je ostvarila izvoz informatičkih i računarskih usluga vredan više od 150 miliona evra u 2011. godini, što je skoro tri puta više nego 2007. godine, a za dalji rast biće važan svaki novi ICT stručnjak.