B92 Blog

Nije problem sto nije odrzana parada ponosa. Nije problem sto su prebili francuze i australijanca u sred bela dana u centru grada. Nije problem sto je upucan neki englez pre desetak dana na nekom splavu. Nije problem sto je drzava nesposobna, slaba, mlitava, korumpirana, rusofilska, nazadna, sto tlaci i mrzi svoje gradjane. Nije problem sto cak i takva drzava ima policijsku mrezu gde nista ne moze da prodje bez njenog znanja i/ili "amina". Nije problem sto smo mi letargicni (cast izuzecima), sto se akamo po inostranstvu, a Srbija nas ne ostavlja na miru nigde od Aljaske do Novog Zelanda. Nije problem sto za mesec dana porodicnog zivota u Beogradu (ako ne racunamo stan/kucu) treba vise novca nego za mesec dana porodicnog zivota u Londonu. Nije problem sto smo nepismeni, neobrazovani, nekulturni, sto se mrzimo (iskreno!) po svakoj mogucoj dimenziji i osnovi: Partizan-zvezda (doduse jedina normalna mrznja), pravoslavni-"katolici", prvasrbija-drugasrbija, selo-grad, partizani-cetnici, jugomrs

Nekoliko puta sam pocinjao blog o Ekatarini Velikoj, ali nikako nisam mogao da prodjem drugu recenicu, a da me ne obuzme neko cudno osecanje koje mi nije dozvoljavalo da nastavim dalje i da artikulisem, na neki nacin, ono sto zelim da napisem o tim ljudima i o nama samima. Nekako mi se srce stegne, mozak mi se zarobi i jednostavno ne mogu dalje. Onda se opet vratim, ali na kraju obrisem sve, i tako mesecima. Medjutim, ovog puta sam odlucio "da izdrzim", i da ipak srocim koliko-toliko neki zapis o toj grupi, vremenu i sta je ona meni, a koliko vidim i mnogim drugima, znacila.

Bio sam klinac od 10 godina kada je izasao Paket Aranzman, ali smo to i sve ostalo redovno pokupovali u Jugotonu u Nusicevoj i slusali do besvesti, kapirali smo koliko su nam objektivno jos nedozrele glavice dozvoljavale. Isto je bilo i sa prvim i jedinim albumom Sarla Akrobate. Onda smo malo porasli, i osim sto smo vidjali jednog coveka sa epoletama kako pravi neku buku u SKC-u, nismo mnogo culi za onog drugog pevaca iz Sarla

Da li smo zaista bili na Mesecu?

Britanska televizija nas ovih dana bombarduje emisijama o 40 godina od prvog sletanja na mesec. Ima stvarno svasta da se vidi: intervjui sa astronautima, new enhanced footage, behind the scenes, i po milion puta ponavljanje spektakularnih scena i slika/fotografija koje su nam urezane u mozak odavno.

Ali, kad pricam sa ljudima na poslu, prijateljima, rodbinom, vidim da uglavnom preovladava najblaze receno skepticizam prema celom poduhvatu, i moze se reci da minimum 50% misli i veruje da su to "Ameri" izrezirali i da je sve jedna velika prevara.

Ja ne mislim tako. Mozemo mi do sutra da diskutujemo o radijaciji, van Alenovom pojasu, tehnologiji iz sestdesetih, nepravilnostima na fotografijama i filmovima sa meseca, ali u sustini ne postoji ni jedan jedini dokaz da NISMO isl

U svetu u kome vecina svakodnevno "prodaje veru za veceru" (najvise mi Srbi), gde se grupe i bendovi ponovo okupljaju posle milion godina da bi zaradili neku crkavicu (dobro, svako mora da jede i da skoluje decu), prodajuci sopstvena velika, ponekad i kapitalna umetnicka dela kao na buvljaku, moram da odreagujem na nadolazecu izlozbu jednog veoma talentovanog umetnika, bivseg gitaristu koji ovih dana otvara samostalnu izlozbu u jednom od "centara" kulture i umetnosti britanske drzave, pregradju Manchester-a, Oldham-u.

Naime, covek koji je na omotima svoje grupe parafrazirao Jackson Pollocka i ne moze drugaciju izjavu da stavi na jedan od svojih eksponata:

Mr John Squire, covek koji je napisao mozda i najlepsu muziku na svetu u periodu 1988-1990, ovako odgova

Postoji puno grupacija u Srbiji, na politickom, kriminalnom, ekonomskom, nacionalnom, verskom, i kom god hocete planu, ciji su se interesi poklopili pre 6 godina, a sto je rezultiralo egzekucijom premijera Srbije Zorana Djindjica. Poznata je uloga Kostunice i njegovih poltrona, poznato je sta su pricali i radili Seselj i radikali, poznato je sta je radio zemunski klan, poznato je kako su se ponasali mediji. Nije poznato sta su radile "Sluzbe", ali se i to moze prepoznati iz ponasanja mnogih navedenih.

Mnogi su ga mrzeli, mnogima je bio trn u oku, i pre i posle petooktobarskih promena. Ali po meni, ono zbog cega je Djindjic na kraju platio zivotom je bilo to sto je on, nakon sto je postao premijer Srbije, o svima nama (i pojedinacno i kolektivno) jednostavno rekao pravu, jedinu i bolnu ISTINU.

Nisam ga poznavao licno, tako da ne znam da li je stvarno verovao u to da moze obuzdati crkvu time sto ce "uvesti" veronauku u skole i pomoci da se zavrsi hram svetog Save,

Pa eto, posle nekoliko meseci opet pravim jedan mini blogic. Imao sam ideja za par tekstica, nekih cak i vezanih za nedavnu promenu posla (zbog koje sad nemam toliko blog-slobodnog vremena), ali ipak sam odlucio da samo stavim nastavak na prethodno muzicki-inspirisano pisanije...

Elem, ovaj album je izasao negde 2002. Puno su ga pustali na BBC Radio 1 radiju tog proleca i leta, NME ih je kratko hvalio kao "nove nade", spasioce britanske muzicke scene (a kome nisu pripisivali taj epitet?), i na kraju se sve zavrsilo odlaskom na koncert negde u jesen iste godine u jedan mali primorski gradic ("that they forgot to close down") na Lamansu (tj. engleskom kanalu), gde sam prisustvovao jednom od boljih koncerata ikad. Tako svesno polu-sinhronizovane dve gitare koje se u isto vreme i dopunjuju i razlazu jedna drugu odavno nisam cuo. Pravi dvoboj, ali ne u klasicnom gitarskom hard-rock smislu, nego stoprocentni indy pop-rock.

Muzika i tekstovi su opet malo naivni, malo R

...ili Songs That Saved Your Life Part 1....

Odavno nemam neku inspiraciju za blog. Posle leta, odmora, krenulo se u jesenju rutinu. Na ostrvu drma "kreditna kriza", berza pada, ali o tome stvarno nemam neku zelju da bilo sta stavim na papir.

Ali juce, tokom redovnog vecernjeg trcanja, na iPod-u u shuffle modu (160GB, skoro 27,000 pesama tako da sanse nisu bas velike), krene jedna pesma koju dugo nisam slusao, sa albuma koji odavno nisam pustio, a koji mi je, maltene, bio "sound of the times", tamo negde u Beogradu, 1995-96.

Zenski glas, pomalo egzotican, kristalan, uvek produciran sa malim ehom (echom?), ponekad blago kvazi-promukli, ali samo na momente. Gitare koje praste, power pop, bubble-gum pop, teenage pop, dream pop, umalo (ja bih rekao srecom ne) britpop. Neki bi rekli neozbiljna, naivna muzika, pomalo pretenciozna, slabo originalna, jednom recju nista narocito, prosecno. Vrlo moguce. Nije album koji ce promeniti svet...

Prvi album im je bio odlic

Eto, posle tacno 20 godina, ponovo se nadjoh na hrvatskom primorju. Vise sticajem raznoraznih okolnosti nego sto sam imao zelju da ciljano idem tamo, ali tako je ispalo "najzgodnije" za ovogodisnju morsku avanturu.

I, kako je bilo? Pa, nije bilo lose, ali nije bilo nista "wow". Staro, klasicno SFRJ iskustvo sa mora, plus autoputevi bez kojih se danas verovatno niko ne bi uputio podno dinarskih planina na Jadran.

Plaze pune slovenaca, bosanaca, ima i beogradjana, a bilo je, tj. cuo sam na moje veliko cudjenje jer je i ranije bila retkost, cist moravsko-sumadijski "akcent" (ma, idi begaj). Kune su interesantne samo prva dva minuta kad ih uzmete iz kes-masine, na satelitu imate, uz HRT, i RTS i BiH TV tako da mogu da se gledaju UEFA debakli svih "nasih" timova bez diskriminac

U sredu uvece 23. jula godine 2008. igrali su prijateljsku utakmicu na stadionu u Humskoj, beogradski Partizan, moj Partizan, i sedmostruki uzastopni prvak Francuske, Olimpik iz Liona.
Utakmica je trebala da posluzi visestruko. Prvo, kao poslednja i vrlo jaka provera pred pocetak nove sezone, narocito takmicenja u Ligi Sampiona. Zatim, kao prilika da se preda pehar prvaku (ne znam zasto ovo ne moze kod nas na poslednjoj utakmici lige, kao u svim ostalim zemljama), i na kraju kao prilika da se predstavi novi/stari tim za sezonu 2008/09 sa sve novim i starim strancima, jer je ovog leta Partizan prvi put posle skoro dvadeset godina uspeo da sacuva vise od kostura tima, i da ima jacu ekipu nego prethodne sezone.

U tom raspolozenju sam i ostavio komentar na sajtu B92 na vest o hapsenju Radovana Karadzica koji u celini glasi:
"Pravo da vam kazem ova vest nije u meni pobudila neke emocije, koliko sam i sam mislio da hoce. Ovo je logican zavrsetak kraja politike, koja je pos

Post-izborna aukcija koja se upravo sprovodi u Srbiji me inspirisala da napisem par recenica o jednoj pojavi kojom se ovde zezamo gotovo svakodnevno...

Da li kupujete na eBay-u?
Da li prodajete na eBay?
Koliko imate feedback-ova? Da li ste na zutoj, plavoj, ljubicastoj zvezdici? Ili ste vec "shooting star"?
Ukucajte bilo sta i naci cete to na "i-beju"!

Elem, vec nekoliko godina groznica kupo-prodaje polovnih (i novih) stvari na eBay aukcijama zaludjuje dokoni zapadni svet. Ljudi kupuju sve i svasta. Od igle do lokomotive.

U mom ofisu to je svakodnevna, neiscrpna tema. Ko je sta kupio, prodao, video, zaradio. Da li je ovaj ili onaj platio na vreme? Cak je zabelezen i par slucaja "pronevere", gde ja bidujem na tvom itemu, da vestacki dignem cenu.

Pre nekoliko meseci jedan kolega kupio kola. I to ne neku staru