Da bi napisao ovo što ću napisati inicirao me Čedomir Petrović, pa bi ako ne smeta, da citiram:

"...ako Zoran Đinđić preživi, Srbija neće“ ... Želim da verujem da je tome došao kraj, a direktoru RTS mogu da kažem samo da „ako Aleksandar Tijanić preživi kao direktor, RTS sigurno neće“ - zaključuje član PO RTS Čedomir Petrović.

Bas me briga za RTS! Nek pukne i crkne kad je tako GLAVATA veličina na njegovom čelu.

Tijanić je mag samoreklamiranja. Daleke 1972 godine beogradska rock grupa  POP MAŠINA snimila je jedan od svojih uživo nastupa,

CRNO NA BELO Izvor: Kurir, 30.05.2009; Strana: 3

Republička radiodifuzna agencija u svom izveštaju konstatovala
da RTS pravi "skandalozan program", LDP poziva Aleksandra
Tijanića da objasni na šta se troše ogromne pare od pretplate

BEOGRAD - Republička radiodifuzna agencija potvrdila je u svom izveštaju da je programska politika RTS, čiji je generalni direktor Aleksandar Tijanić, skandalozna! U projektu pod nazivom "RTS kao javni servis - n ačini ispunjavanja zakonskih programskih obaveza", u koji je Kurir imao uvid, kao rezultat jednomesečnog

TIJANIĆ: NISAM UZEO PARE OD CANETA
Izvor:B92

Beograd -- Direktor RTS-a Aleksandar Tijanić demantovao je navode advokatskog tima Stanka Subotića Caneta da je Subotić više puta davao novac Tijaniću.

Tijanić je u pisanoj izjavi dostavljenom medijima naveo da “ni u ovom, ni u zagrobnom, ni u sledećem životu nikada nije i neće sklopiti bilokakav dogovor sa poštenim radom obogaćenim Subotićem”.

“Jedino što sam od Caneta Subotića uzeo i pošteno platio jeste moje venčano odelo 1981. godine koje je

E moj braca... najebasmo...  mi paori...prod'o nas Čanak za STATUT!

Rek'o mi onomad popa Stanko da se sve što se s "čankom" radi, neće kanda, na dobro izaći, a ja ko velim, popa je do prekjuče na svim izborima bio ZA. Bio i za Slobu, litiju oko ctkve nosio s' njegovom slikom, al' sad, da vidiš bracan... Sad i ovi Slobini u neku drugu ludaju duvaju...! Kanda neki svet, koji, bracane moj i Tebi i popi Stanku nije komšija.

Kanda su oni braca koji su došli s regisrtacijama  K(kanda)N(nikud)N(neće) preobratili nas ovdašnje?! Pa šta preobratili, preuzeli vlas'... A vlast

Negde daleko, još dalje od najdalje, najdalje granice naše zemlje na ivici šume živeo je stari Vepar sa tri sina. Jednog dana, kao što to biva, umre stari Vepar (po vestima državne televizije) ili ga je kakav neoprezni lovac upucao dok je pijan šenlučio šumom (po izveštavanju nezavisnih medija), to vašem pripovedaču nije baš najjasnije, jer su u to vreme mediji bili pod paskom vladajuće partije kojoj je pripadao i pomenuti lovac! Tako se o stvarnoj istini teško moglo saznati jer je obruč cenzure dosezao i do običnih pijačnih informacija a nezavisni mediji

Bio ja onomad u Pančevu! Ej braco to je bio doživljaj. Od Mramorka do Dolova tri sata preko jedne dolje i po’ brda, i peške sam mog’o, da sam ’teo! Al’ nisam! Nego moj bratić Sale P. kaže, striče, ’ajmo... busom. A u busu se priča... jebeš ga:

- Striče jel’ ovaj narod lud ili zbunjen? – pita moj dobri Sale.

- Sališka ovde je oduvek jebao lud zbunjenog! Plodna zemlja pa uspeva!

- Ma to znam, nego matematičarski, napravi li glup glupog ili glupljeg svaki put, ili zbunjen...?
- Jebeš ga Sale, to ti ne umem reći, kanda su svi

Priznajem da nisam ljubitelj pisanih medija jer me nervira količina reklama u istim ali i visoki nivo ostrašćenosti od novine do novine. Dok kupujem cigarete na trafici pogledom pređem preko naslovnih strana i to je to. O sadržaju ponekih novina informišem se, dabome, na internetu. Malo je neudobno, ne može čovek da se zavali u fotelju, radna stolica je daleko nepraktičnija za uvaljivanje, a i ženi ponekad zatreba papira za brisanje prozora pa iste pozajmljujemo u komšiluku za te potrebe. Da ne pričam da kompjuteri uopšte nisu efikasni u akciji ubijanja muva.

Ali

Ej, dete ti mamino i u našem selu se podelili radikali na Tomine i Šešeljove! Ne bi mi ni znali za to, jer pošten svet u Banatu sada bere kukuruz, al’ selo k’o selo, sve se sazna.

Onomad, kažu, pekli rakiju pa se izopijali. Onda je jedan jednom piš’o u rakiju, jedni kažu namerno a drugi kažu ne. Svet k’o svet! A ja, šta da ti kažem, verujem, zapišavali su oni štogod i kadgod od početka devedesetih. Pa što ne bi onda jedan drugome u rakiju.

Kažu da su cepanice radile bolje po glavama nego u vatri. Sada se i Tomini i Šešeljovi šetaju po selu