Opština Stari grad je pre nekoliko nedelja pokrenula pohvalnu akciju: građanima su uz svoj časopis „Stari grad" podelili po jednu oveću zelenu kesu, u koje će ekološki savesni Starograđani sakupljati papirni, plastični i aluminijumski (onaj od konzervi) otpad, a te kese će iznositi određenih dana u naznačeno vreme ispred kuće. Kud ćeš lepše? „Neće to valjati" - veli moj skeptični komšija - „to je jedna budalaština, a budale su i oni koji u to veruju". Dabome, pakosno je ciljao na mene koji sam se upecao i odmah počeo da recikliram i da držim ekološke propovedi. Nažalost, ogorčeni komšija je bio pravu! No, pođimo redom.

A onda su došle čike iz Zelenila, posekle drveće i objasnile deci, kucama, macama i vrapcima da je to tako moralo, pošto je drveće bilo staro i bolesno. Ali, napraviće im oni umesto drvoreda jedan lep, moderan, parking.
Važna napomena! Nije mi bilo ni na kraj pameti da se izrugujem jednoj sjajnoj, vedroj, lepo ilustrovanoj i optimističkoj dečijoj knjizi (http://blog.b92.net/text/17605/Hrastova-ulica%3A-2-april-svetski-dan-decije-knjige/). Naprotiv, parafrazirao sam crtež iz Ulice hrastova

Znam da sam obećao nešto sasvim drugo, blog o knedlama, ali sve je više zabuna oko „novog" srpskog grba, pa sam smatrao da bi trebalo nešto da kažem o tome.

„Ako si ustao, dođi da vidiš kako se prave đevreci" - bilo je prvo što sam jutros čuo. U kuhinji je stajala moja žena i razdragano vrtela prstenove testa oko kažiprsta - što je poduhvat kojim se do sada nije bavila - uprkos brojnim i uspešnim kulinarskim pregnućima. Na šporetu se već kuvala prva tura đevreka, a na mašini za sudove bila je otvorena knjiga s receptima. Upravo mi je ta knjiga privukla pažnju, iako sam je video nebrojeno puta. Naime, recepti su verovatno najstarija ljudska kulturna tvorevina, drevnija i od famoznih kamenih sekira. Čitava istorija Homo sapiensa, ali i naših starijih homindskih predaka, mogla bi se pročitati iz nekog imaginarnog džinovskog „kuvara", u kome bi - kao u nedavno pročitanom ljudskom genomu - bilo sačuvano svo kulinarsko znanje čovečanstva.