Ah, kako je lepo bilo dok smo se samo slatko sprdali sa idejom uvođenja školskih uniformi. Ali evo, malo po malo, ove će izgleda zapravo i zaživeti.

Ne sporim, bilo je dosad puno loših ideja ali mislim da je uvođenje đačkih uniformi - kecelja kako veoma rado kažu njihovi zagovornici - zaista najdebilnija ideja u svim ovim savremenim - nepromišljenim i traljavim, a uz to najčešće potpuno mesarskim i in vivo - reformama u srpskom školstvu.

I ne samo to, nego se smatra da će uvođenje đačkih uniformi nekako pomoći deci da budu bolji učenici, da budu bolji drugari, škola da bude bolja i lepša sredina, čak i društvo pravednije i uređenije, ma svašta će se rešiti ovim potezom! 

I generalno ja sam u neverici da smo kao društvo baš tako nisko pali!

U principu nisam imao neki poseban stav oko rehabilitacije Dragoljuba Draže Mihailovića. Smatram da je to jedna politička odluka i da ce odredjene političke okolnosti pre ili kasnije dovesti do odluke za (ili vec protiv) rehabilitacije pripadnika JVuO.

Ono što se mora shvatiti je da ovo nije pitanje samo istorijske nauke (iako bi naravno trebalo da bude). Ovo je pre svega politička odluka i stvar postojanja ili nepostojanja političkog konsenzusa za takvo nešto.

S vremena na vreme, pojavi se vest koja nije samo vest.

U pitanju je vest koja ukazuje na nekoliko drugih stvari, ne samo na onu na koju se direktno odnosi.

Naravno, u Srbiji je svaka druga vest ukazuje na bar još nekoliko stvari, ali nekada se zaista pojavi biser od vesti, biser koji naprosto oduševljava koliko govori o nama.

Poslednja koja mi je upala u oko je ova sa tortama sa deponije.

Kod nas se često citira ona izreka da u svakoj srpskoj porodici postoje tri generacije: prvo imamo dve generacije koje mukotrpnim radom i odricanjem stiču imetak i bogatstvo, da bi se onda pojavila ona treća generacija - ona koja će sve to da raskrčmi i proćerda. 

Postoje li više UNS i NUNS?! Mada, mislim da bi - sa ovakvom medijskom scenom - bilo bolje da ni ne postoje. Beskorisni su!!!

Zaista mi je muka od opšteg haosa koji imamo u medijima. Ima li više novina koje nisu tabloidi? Ima li televizije ili radija koji neće sve dati za rejting?  Ima li medija koji će PRVO tražiti da imaju kulturne i odmerene ljude a tek posle novinare, kolumniste, analitičare?!

Sve ili ništa!

Pokazalo se (opet, tvrdim) da je srpsko (liberalno) gradjanstvo samo sebi najveci i najpogubniji neprijatelj.

Pre izbora smo imali tu neku filozofiju - Ili ce biti onako kako ja hocu ili se svi bre jeˇite što se mene tiče!

I don't want to get all metaphysical about it. Some days I feel better about my work than other days. If there's one thing that I do know, it is that I am definitely not in control. You know, that's the way it goes."