B92 Blog

Sa vremena na vreme nekoliko žena skupi se da peva sony play station karaoke. Ni sama nisam ljubitelj onih za PC, ali ovo je nešto drugo. Ovo je ultimativna zabava, ovo su kanapei sa lososom, tavče na gravče, torta sa lešnicima, banjalučki ćevap, skopska boza. Ovo je Švajcarska.

Najčešće se skupimo kod mene, jer živim u kući. Najbliži zid spavaće sobe, iza kojeg se nalazi najbliži krevet, a na njemu najbliže indisponirane komšije, znatno je dalje od onih u zgradama. Osim toga, duži niz godina navikavam susede na buku:

- Dobro jutro

- Serbus Vlasta, opet si veselio sinoć?                                 

- Igen. Vi? Spavali?

- Hat, kako kažem, malo spavali, malo i nismo.

Onda prođem još tri kuće, gde me dočeka suseda Maja:

- Ej, čula sam vas sinoć :)) 

- Ti si nas čak ovde čula?

- Ahaaa...vrištala sam od smeha

...

Pre tačno sedam godina, skuvala sam čaj, namestila svoj veliki stomak pred televizor, osmehnula se blaženo i upalila ga. Svetski trgovinski centar bio je u plamenu, a ja sam ostala zaleđena, kao i većina ljudi na svetu, koji su u tom trenutku, udruženi u svojim geografskim, političkim, verskim  i vremenskim razlikama, gledali „breaking news" 21. veka.

U ovom napadu na Ameriku stradalo je više hiljada ljudi u četiri aviona i  zgradama, kao i vatrogasaca i pripadnika policije, a malo je onih koji u tom trenutku, pored neizmerne žalosti zbog žrtava, nisu osetili čudnu jezu i sasvim privatan strah: Amerika je napadnuta. Da li počinje svetski rat?        

Za napade je bila optužena ekstremistička organizacija Al-Kaida, iako je u javnom odgovoru Osama Bin Alden, na katarskoj televiziji Al - Džazira, navodno,  rekao: „Naglašavam da ja nisam izveo ove napade koji

Juče sam na pitanje kako se ono zove naša zemlja, ćerci, iz najmračnijeg dela svoje svesti, punoj zaboravljenih ravnopravnih građana i naroda, sa mitskim slobodama i pravima, odgovorila „Savezna Republika Jugoslavija". Brzo sam se ispravila, pljunula i pomerila sa mesta, a srećom, mislim da me nije ni čula.

U životu mi se više puta desilo stanje potpune zatupljenosti, u kojem se moja ličnost pretvara da je neka druga. Na žalost, nikada te promene ne idu na bolje.

Ja sam noćna mora za intelektualce skeptike. Ja sam noćna mora za radikalne kritičare i uživaoce loših stanja. Snuždene bez razloga i bez svake mere. Za lenje. Psihički debeloguze.

Do pre koju godinu, išla sam van zemlje ako sam želela da vidim neki veći koncert. Izlazila sam da vidim svet, da ga udahnem, upijem i razumem, zajedno sa decibelima koji su mi ovde bili uskraćeni. One na Ušću uskraćivala sam sama sebi. Prvi put sam tamo bila pre nekoliko dana na koncertu The Police.

Razumem ljude koji ne razumeju kako se istovremeno vole Snoop Dog i Sex Pistols, zadržimo se na ovim ekstremnim primerima, ali ne razumem, niti želim, one kojima nije jasno zašto biti uzbuđen pred početak jednog velikog muzičkog festivala, kojima smeta što nisu zvali one, a zvali su ove, što ima previše klinaca ili previše starih, što puštamo verski, nacionalno, starosn

Srem se deli na vinski i svinjski. U prvom prave dobra vina, a u drugom dobre gude. Ali, očigledno čvsta granica ne postoji, bar ne u mom slučaju. U selu Susek, koje se nalazi u svinjskom Sremu, a u koji redovno kod prijatelja idemo na vikendicu, nisam videla puno loze, ali sam srela puno svinja. Susek jeste smešten uz Dunav, i zadnje bašte već leže na obroncima Fruške Gore, ali sa druge strane puta, pa sve do Dunava, prostrla se velika lesna zaravan, idealna za ispašu životinja. Kućica je smeštena u šumi, na par desetina metara od Dunavca i par stotina metara od ribnjaka, sa druge strane. Predveče kolona svinja, krava i živine kreće put sela, koje otvori kapije i čeka. Iz kolone izlaze jedna po jedna životinja i nepogrešivo ulaze u svoja dvorišta. Samo što "laku noć" ne kažu. Mada, ko sam ja da čujem?

Svinje redovno zalaze u vikend naselje. Nekada se moglo videti da u naselje zaluta jedna,  a sada se razbijaju u trojke, da bolje rade. Ciljane javnosti su im one koje krčkaju n

Svako veče, baš negde pred spavanje, čika Maksa je imao običaj da izađe i parkira šamlicu ispred prozora svog dvorišnog stana, na stočić stavi metalni tanjir sa parčićima hleba osušenim u rerni, pribor za šivenje i crvene gaće. Krpio je danima i godinama, a da niko od komšija nije znao da li to čika Maksa ima samo jedne gaće, da li su mu sve gaće crvene ili mu je dosadno, pa krpi gaće da bi se ostali stanari nervirali u neznanju. A na pitanje zašto to radi, uvek bi se osmehnuo i isto odgovorio:

-Ako ti kažem, moraćeš i ti sa mnom da šiješ... 

Umro je da nisu saznali. I kada ga je trebalo spremiti za večni počinak, kako nije imao nikog svog, to su radile dve komšinice iz dvorišta, sa kojima je Maksa dva puta za života popio kafu, jednom je prilikom jednoj promenio gumicu na slavini, a drugoj se pijan udvarao u junsko predvečerje 1981, cmulio i slinio pred prozorima, a o

Pre nekoliko dana, dok sam u kineskoj  prodavnici čatrljala po korpi sa gumenim papučama za plažu i tobož starinskim navlakama za stolice sa motivima debeloguzih anđela, iza sebe začujem ženski visokofrekventni glas, koji reče :

- Bože, vidi ovo na šta liči, samo kada su se ovi Kinezi dohvatili da prave i zmajeve!"

Ma koliko ne volim i izbegavam konflikte po prodavnicama i autobusima, okrenula sam se na peti i kroz procep od skajanih tašni i plastičnih stolnjaka, počela da joj držim slovo. Ona se uklanjala polako, a ja sam dizala onaj jedan čaršav, da mi ne umakne slučajno pre kraja časa:

- Gospođo, da li vi znate da su Kinezi izmislili zmajeve? U astronautičkom muzeju u Vašingtonu visi kineski zmaj i piše da su najranije letelice čovečanstva kineski zmaj i raketa...".

Gospođža je brzinom zmaja požurila prema vratima, te nisam do

Iz muževljevih mejlova:

„Puno sam vremena proveo u poslednje vreme analizirajuci seme nekih DAC-ova sa cevnim izlazima i raznim resenjima u digitalnom delu sa PCM1704 itd. (kazi ako hoces da ti posaljem linkove ...).."

Ili:

 "Danas mi je stigao na popravku jedan dac (north star design model3 + upsampler) i prosto neverovatno, crko konvertor, i to BB pcm1716e..."

Dugo sam razmišljala. Ako je neka šifra za švalerisanje, trebaće mi mnogo vremena da dešifrujem. „Dac" lako može biti neka ženska, Daca, recimo. „Stigla na popravku" -  ne moram da objašnjavam šta bi moglo da znači, mislim, odrasli smo ljudi. „North Star Design", ako nije marka tanga, onda je marka grudnjaka, a najverovatnije su u pitanju one zvezdice što oku beže... „Upsampler" ne želim ni da razmišljam šta je.

Imam drugaricu nevernicu, Draganu. Nikada ne izlazi na izbore. Toliko me, kaže, nerviraju političari i muka mi je i gade mi se, da ne mogu, ne mogu...

Teška argumentacijska artiljerija.

Julija je bila drugarica za jedno leto. Morska ljubav. Volele smo se petnaest dana u Kaštel Štafiliću i dva popodneva u Splitu. Lično sam oduvek bila uverena da drugaricu i momka treba naći prvi dan na moru.

Jutros me je na Facebook sačekala ova poruka:

1) Oprah Winfrey Show

I'm sure many of you watched the recent taping of the Oprah Winfrey Show where her guest was Tommy Hilfiger. On the show, she asked him if the statements about race he was accused of saying were true.
Statements like"..."If I'd known African-Americans, Hispanics, Jewish
and Asians would buy my clothes, I WOULD NOT have made them so nice. I
wish these people would *NOT* buy my clothes, as they are made for upper
class white people."

His answer to Oprah was a simple "YES".
/Where after she immediately asked him to leave her show. //
My suggestion? Don't buy your next shirt or perfume from Tommy Hilfiger.
Let's give him what he asked for. Let's not buy his clothes, let's put Him in a financial state where he himself will not be able to afford the ridiculous prices he puts on his clothes. BOYCOTT.

Seoske lole 

Krenu moji baka i deka po prvi put u bioskop. Iza njih je bio Drugi svetski rat, koji ostavi za sobom pustoš, ali i želju za svemirskim putovanjima, čitanjem knjiga, pesmom, igrom.  Seksa im, pričala mi baka, nije nedostajalo. 

Dva poslednja šava sa leve strane i dva šava iz sredine - to su ona dva što drže levu ruku spojenu za rame i dva kičmena, skroz dole, odmah iznad ormančeta - potpuno su se rašila. Evo kako je to bilo.

Pre nešto manje od dve nedelje došli su nam prijatelji posle dve godine iz Njujorka. Svesni da ih, kada opet za koji dan odu, možda nećemo videti naredne dve ili tri godine, ažuriramo se svako veče. To je potpuno bolno i nehumano okruženje za mladog do srednje starog čoveka ili djevu, koji ustaju rano. Jako rano. Ja ustajem u pola šes'. Ako više od jednog puta legnem ihaj posle ponoći, velike su šanse da počnem da ulazim u pogrešne autobuse i, što je najgore, kljucam do moje stanice. Ipak, na posao dolazim redovno i ne pokazujem znake raspada, a kolege koje sada ovo čitaju tr

Kompozicija o Novom Sadu u tri ruke  

Zato što živimo i volimo isti grad.

Zato što je između nas tri po deset godina razlike koje ne čine generacijski jaz, ali naša sećanja ređaju po redu koji ne ume jedan čovek.

I zato što je Gordanac to nedavno predložila, onako, kroz neki komentar, pa reko, ajd da to i uradimo.

Gordanac: Roditi se i odrasti u Novom Sadu značilo je hoditi putem „žute kocke novosadske". Ta sjajna, nezaboravna žuta klinker opeka kojom su bile popločane novosadske ulice, činile su da se osećaš kao da stalno ideš ka „čarobnjaku iz Oza" koji te negde čeka, i koji je onaj pravi „My Wizard", zbog kojeg je slučajnost htela da se rodim u  gradu „žute kocke". Magija linija kojom su spajane na našim ulicama jasno su pokazivale koliko je red

Welcome to Srbistan. Za one koje nisu prepoznali, ovo je pre neka dva meseca snimljeno na Mišeluku u Novom Sadu. Ove kamiondžije postale su urbana legenda i youtube video legenda, a izvesna nemačka televizija već je došla da snimi i prilog o ovome. Ko je ovde kriv?

Niko. Ovde samo anđeo slobode još nije umro.    

Postoje trenuci kada su reči suvišne. Spremajući se jutros na posao, pronašla sam jednu svoju kompilaciju. Bez mnogo razmišljanja, odlučila sam da je podelim ovde sa vama, jer je ono što osećam - svaki put kada je slušam - divna, nesebična, topla, pomalo razarajuća ljubav. Možda one sve i nisu baš ljubavne, ali ih ja osećam tako. Nije mi cilj da preletite preko naslova ovih pesama. Nije mi cilj ni da vas ubedim da su baš ovo najlepše ljubavne pesme na svetu, jer one to verovatno jesu samo meni. Ali, želela bih da ih pažljivo poslušate. Sigurna sam da će mnogi uživati, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog činjenica da su zvanične «ljubavne» kompilacije oduvek bile gomila patetičnih balada, kao i da većinu ovih pesama možda dugo niste čuli, ili ih niste nikad čuli.

Poštovani predstavnici vlasti,

Obraćam Vam se kao građanka Srbije i učiniću to srpskim jezikom, jednostavno. Imam četrdeset godina. Udata sam, imam malo dete, radim. Nisam član niti jedne stranke i nikada nisam bila. U životu sam imala neke nerealne i neke realne strahove. Ovo što sada osećam zbog kvara na vašem političkom kompasu je realan strah. Osećaju ga mnogi, samo ne znaju kako da vam kažu. Osećaju ga čak i mnogi od onih 350 hiljada sa mitinga.Čega se bojim?

Na središnjoj strani jučerašnjeg izdanja «Kurir», objavljen je tekst pod naslovom «Grudi uvis!». Šta mislite da se krije iza naslova?