Zbog mogucnosti napada fasisticke Italije na Jugoslaviju, meseca maja 1940, izvedena je delimicna mobiilizacija Jugoslovenske vojske s koncentracijom trupa u Sloveniji. Smotri borbene spremnosti prisustvovali su i strani vojni atasei i novinari. Prilikom obilaska nize navedenog puka, stenografisan je govor kapetana Ðuraskovica odrzan vojnicima, sacuvan u arhivu SANU (SANU - A36-119-263). Kapetan je kasnije poginuo tokom Drugog svetskog rata.

Govor komandira prve cete, Cetrdesetog pesadijskog puka, kapetana Luke Ðuraskovica,
vojnicima na dan 26. maja

Iako se ovaj blog lagano profilisao u ,,lirsko-intimističke-licemerni,, self/diary, ne mogu a da ne podelim sa Vama tekst sa jednog Foruma koji mi je lego ,,ko budali šamar,,.
Mislim, make me a day,sjajno.

,,U junu prošle godine sam se prvi put pojavio ovde, isključivo zbog vojvođanskog Statuta, inače nemam vremena za gubljenje. A izazvali ste me upravo Vi, g-dine Egereši, vašim naivnim verovanjem u srbijanska obećanja. Onda sam napisao, a danas potvrđujem: Nikada nam Srbijanci dobrovoljno neće vratiti Autonomiju… Samo i isključivo pod pritiskom, odnosno pod

/ horizontalna rotacija recikliranih ,,brendova,, /

Mera uspostavljenog diskontinuiteta u proteklom post-petooktobarskom periodu koji traje skoro deset očajnih godina, nije samo mera uspostavljanja demokratije, društva koje je izgradilo(?) novi sistem vrednosti već i potpuno racionalno (merljivo)prepoznavanje pozicije vladajućih partija kao jedinog nosioca odgovornosti ostvarenih društvenih procesa.

Da li bi ocena da je Demokratska stranka danas u gotovo identičnoj poziciji u kojoj je bio SPS

The morning shit

Sasvim jednostavno.Iz nekog razloga ušao sam u voz.Verovatno sam želeo da se prošetam. Unutra gotovo da nije bilo nikog. Seo sam, sačekao da voz krene i gledao sam kroz prozor.Svetlost je bila lepa, kondukter se hodom mornara po olujnom moru približavao, malo sam uobičajeno poskakivao u ritmu kloparanja i...onda sam umro.
Što bi živi rekli: umro je a da nije ni znao!
Sve to nema veze.Mrtav sam. U vozu ili na nekom drugom mestu, svejedno. Kad si mrtav onda je to to. Sve (sve?) je odmah tu, savršeno. Dobro je što život ne poznaje smrt. Prestao

evo, sad ću

(My) secret  Life

by  ,,Walter Mitty”

Niko nikad ne bi rekao.A ipak, redovno, namestim se ispred televizora (ranije odlazio u bioskop) uhvatim nešto što mi pasuje, gledam, sačekam momenat i....plačem.Neviđeno. Suze teku same.Kad ima nekog pored mene, onda foliram, nešto

Again!

Oduvek sam voleo pijace i buvljake. Zadnjih godina osobito. Ne samo zbog robe koja se pojavila u neograničenim količinama i mnogo boljeg kvaliteta već, i pre svega, zbog opuštanja, onog komotnog i sasvim bez određenog cilja i želje, neobaveznog, relaksirajućeg. Roba, ljudi, lica....fantastic, ai?
Juče sam bio na buvljaku. Odmah, pri prvom koraku sam osetio. Jeste, bilo je hladno i gadan vetar, pa ipak to mi ranije nije smetalo, ni drugima, naprotiv.
Juče, sve je treslo, puklo pravo u lice. Roba? Ista kao nekad, devedesetih (početkom).
Lica? Ista kao tada.

Ako smatrate da je došlo vreme da uspavate svog psa, to možete da uradite odlaskom kod veterinara.Sve je lepo regulisno i legalno. Dobro za vas a pre svega za psa.Da se ne muči.

Ali ako kojim slučajem odlučite da se sami ne mučite iznenadićete se. Vi nemate prava da se uspavate.Ne možete otići u apoteku, lekaru pa čak ni kod veterinara i ,,lepo, moliću fino,, rešiti svoj problem. Nije dozvoljeno, ljudima. A zašto, ako je psima?Kako to da ljudi nisu izborili to elementarno pravo a psi jesu?

Kako je moguće da to najelementarnije ljudsko pravo – svoga