(најмамљивија ствар на овом Свету је . . . . његова пролазност)

Брауново кретање копирајући, усмери ми ево одскора, мили Газда, надасве у одлукама практичан, моје радно лутање по Србији (наново) у Таково јер приводи се вишегодишњи путарски посао крају,па је ред ( како додуше и уговори прецизирају) резимирати урађено.

(из циклуса ..... Присети на првојебе)

све више постајем свестан ,сад, када је моје прошло, и када тамни лавиринт психе,где илузије и недореци лако бивају замењени за истину, свакодневно се преплићући, чине да посумњам да нашем свету сатканом од речи да би се разумео сем вида ,слуха, укуса, мириса и додира  недостаје још понеко чуло ..... како би се самоспознали.

požude svoje nemoj slediti i od naslade se svoje odvraćaj (Sir. 18.30)

тежећи духовном озарењу - сабраности ума, неки од нас помоћ потраже у религији (посети богомољама) други пак исчитавајући писанија на ту тему умних нам претходника који у истој намери својевремено себе анализирајући дорека тражише у обраћању цркви или текстовима својих перу усмерених претходника.и тако у недоглед прошлости је бивало, а све са намером да (сам )себи човек покуша обелоданити порекло греха и недорек смрти - неминовност свачију.

( о присетима )

учестало је, како старим ,ја ,сањар и врлудан, саткан од жеља , нарави аинатне , изгорњег сеоског нам Запарложја ,да умишљам како около мене, лепезана, к'о кадгод, све облећу неке жене баш путене, а што је у тоталној дискрепанцији са пензионерском ми омлитављеној стварности. што рече г. Пекић - Треба гледати право. Јер да се хтело гледати иза себе, добили бисмо очи на потиљку , a ја се још вазда осврћем.

да ли зарад окружења ми, или пак пар чаша жестине сркнуте у пријатном друштву, често у кошмару  снова који потом уследе наслутим нешто као тихи јецај који ми с’воде  Дунава ту ома под прозором смештаја уху све глувљим допре и онда ми осетљивом севну мозгом лажљиве причице овдашњих које указују

краћи састав на тему . . . поецку

Персија сам заволео са првим читањем, а његову to a skylark ( култну тицу отамо окленсан, тко ибис у египту ил' соко у тренутном малтешком окружењу) знао сам наизуст (скоро ) целу одрецитовати . нелажем.

састав на тему . . . . једно излазно вече

вели неудата колегиница, монитор домога убироу, неки дан:

- ајмо у диско вечерас

- ајмо, why not, ја питом 

па касние  запуцасмо по сокацима овдашњим .окупљалишта младих препуна а  радни дан је, но пред једним ред нешто краћи

-е овде ћемо сигурно је супер,опредељујесе

након десетак минута реда бауљамо мрачним  степеништем које у зјап води,нос ми запахну омамљујући  мирис неке  Траве која се џами дооле,на моменте бљесне преко зида шајдарено светло и . . ето нас .

ramla hamra bay

археолошка искапања на траговима неолита јасно указују да је гозо, острво које једри тик нузмалту, насељено од памтивека. међутим има једна пикантерија која се везује за овај оток. наиме миљеница богова са олимпа, нимфа Калипса, својевремено је баш ту изнајмила једну комфорну пећину за свој боравак . . .

гошћа блога  . . . . Mr. Ivana K.

U San Dijegu sam prvi put videla pelikane, i kolibrija sam videla, hibiskus raste kao drvo, i svaki put je vodio do okeana. A okean…
Sta okean?
Okean.