Nemački politički analitičar Volfgang Kloc shvatio je da se na srpskom terenu lako prima priča o zameni teza?

Elem, zaista se veoma rado u ovdašnjem sistemu rezonovanja – pojedinaca, grupa, političkih slojeva... – istura zaključak da govorenje o temi „x“ postoji samo stoga da se ne bi govorilo o temi “y“, koja je, navodno, važnija. To svakako ne dolazi stoga što se zaista ne može ili ne sme istovremeno govoriti o više tema - jer se, naprotiv, uvek može - i mora - govoriti o puno tema istodobno, budući da sve one objektivno postoje i legitimni su predmet društvenog promišljanja. Pre će biti da se upravo kod onih koji su glasni kritičari „zamene teza“ javlja potreba da od neke preteške teme makar privremeno pobegnu upravo tom pričom o zameni teza.

Država je nakon silnih prepucavanja oko dozvoljenog i nedozvoljenog, utvrđenog i neutvrđenog nivoa aflatoksina u mleku konačno pronašla rešenje. Rešenje koje je elegantno, jednostavno, ukusno, pasterizovano... Kakvo rešenje, takva i ... Pardon, kakva država, takvo i rešenje.

Dakle, ono što je do juče bilo nezakonito, naprasno je postalo zakonito. Odnosno, postalo je "dozvoljiv procenat aflatoksina".

Sada je fokus na Jeleni Milić. Teško je - iznova - gledati isti scenario koji stiže iz sfere mitomansko-patriotske Srbije. Iz te iste sfere je poslednjih godina stigao čitav niz najogavnijih optužbi i pretnji novinarima, javnim ličnostima, pripadnicima nevladinog sektora, ...  Jednom rečju, na meti je skoro sve što odudara od prototipa Srbende koji bi radije u ilovaču, nego u susret vesti da više nije 19. vek. 

Čavić osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Debrecinu, na 100 metara leptir. Fenomenalna vest - jedna od onih koje ne zahtevaju previše reči, prenošenja utisaka…

Као некада за хлеб, и са исто тако високим мотивом, у редовима се стајало по сат, два, некад три...  А некад и узалуд - јер би продавац изашао и, једном реченицом, или само једним гестом, обесмислио сво претходно стрпљење, па би се уз веће, или мање негодовање сви полако разишли, остављајући на том месту само папириће, испљувке,

Oktobar, ili novembar? Nesporno je da je 1. novembra 1918. Srbija oslobođena. Da li je zaista oslobođena i 20. oktobra 1944? 

Da li ono što propaganda ovih decenija, i ovih dana, definiše kao oslobođenje zaista predstavlja oslobođenje, ili je to zapravo odlazak jednog, a dolazak drugog okupatora, što onda nije oslobođenje već izmena forme ropstva? Oslobođena je Srbija jednog stranog okupatora. To jeste činjenica. Ali, nakon nemačke okupacije koja je trajala tri i po godine,

„Ravna gora“ počela sinoć... Serije ne pratim, a od filmova... tek... Uopšte uzev, slabo sam instaliran ispred televizora. No, htedoh da vidim kako je ovo urađeno. I, na kraju, odgledah prvu epizodu.

I ne videše ljudi da je stiglo. Zaneli se. Ne mogaše da se zaustave, barem na časak, i da pogledaju kako veliki događaj se zbiva. Prvi prolećni dan stigao je nežno, bez pompe. Samo se stopio sa smirenim popodnevnim plavetnilom. I obavio sve oko nas. To je početak puberteta koji svaka godina po jednom doživi...   

 PROLEĆNI  DAN  https://www.youtube.com/watch?v=0SlFlcOEjvM

Deca loših muzičara

Српску јавност је почетком јануара потресао случај силованих и на друге начине напаствованих девојчица, девојака у глумачкој школи где су вешто злоупотребљавани образовање, религија, уметност ... и, изнад свега, нежно младалачко поверење - како би се реализовале изопачене склоности "васпитача". Силовања, узнемиравања и омаловажавања