Tek, tako...  morao si da odeš zato što si imao srce veličine Lavljeg, a bio si samo Ris!

Siguran sam da u mačijem raju nikoga nećeš ostaviti ravnodušnim, kao što ni ovde, nikoga, ko te je video, nisi ostavio ravnodušnim. 

Godspeed My Friend!

Utorak?  aaagh!  Nema veze, samo da ovako pržimo, ako ikada omatorimo...

Ne mogu da verujem!  Čestitam na novom dizajnu, ali, još ćemo da se teramo :))

Tumačinja su različita, ali pustinja Mohave se prostire uglavnom na teritoriji istočne Kalifornije, južne Nevade i severne Arizone. Često je zovu High Desert iako od toponima uključuje Dolinu smrti, najnižu i najvreliju tačku u SAD, pa i visoke planinske vrhove Sierra Nevade.  Uključujući mesta kao što su Veliki kanjon Kolorada ili Las Vegas dolinu, metropolis u srcu pustinje.

Namestio sam sebi da od svih ljudi u firmi

Hteo sam nešto sa vama da podelim. Nedavno sam, prilikom uspostavljanja prijateljstva na FB dobio ovaj klip na poklon (oni koji me poznaju, znaće od koga sam ga dobio;))

Dakle, dance with me...

Klip me je oduševio i pregledao sam ga... par desetina puta.  Osim što se radi o lepoj muzici, igri i pesmi, nekako mi se učinilo da sublimira (da tako kažem) ponekad i prirodu komunikacije na blogu i sličnim internet sadržajima.  

I tako, palo mi je na pamet da predložim ovu pesmu

Počelo je tako što je moj stariji sin odlučio da kupi devojci štene Haskija kao rođendanski poklon.  Pored svih naših odgovaranja, u smislu kako je to nerazumno pošto mi ovde živimo u srcu pustinje a Haskiji žive na severnim, ledenim teritorijama, desilo se ono što se izgleda moralo desiti.

Psetance od šest nedelja starosti je dovedeno na naše staranje za period od dve nedelje jer su u kući devojke moga sina imali goste koji su alergični na pse.  Zavoleli smo malu inventivnu ludu, koja je ignorisala sve fizičke pregrade koje imamo po kući, te naše ljubomorno psetance Noodles-a, i neumorno grizla mačora Pepper-a za vrat jer su joj se baš tih dana valjda menjali zubi (a na šta isti nije imao mnogo primedbi).

Ili ono što je od njega ostalo...

Konačno sam ga ubedio.  Stoji mu taj čamac, niko ga ne koristi, i stalno mi se žali... imam posla danas, biće jak vetar, mislio sam da će deca da ga koriste... konačno danas idemo.  Na pecanje.

...ili ko koga više voli?

Dok blejim u mom ljubimcu na putu sa posla kući, pade mi ova ideja na pamet.  I kako sam brzoplet i nepromišljen reših da probam da postavim malo lakši materijal za vikend.  Nekako smo svi preozbiljni u poslednje vreme.  A mozda i nije baš lak materijal.  Htedoh da vas pitam, ko su vam deset najdražih blog-drugara?  

Pošto sam ja prvi pitao, ja određujem i pravila.  A pravilo je samo jedno.  Sva mesta na listi mogu da se dele osim prvog.  Meni su uvek sve naj-liste bile grbave (naj-filmovi, naj-muzika...) ali malo intrigantnosti

Korto. Izgubili su mi sabrana dela. A mogao bih da ih čitam do besvesti. I to najradije onu crno-belu verziju iz Stripoteke koja se čita sa cvikerima za sunce, zbog zaslepljujuće svetlosti koja izbija iz crteža. Pazi, Korto i Raspućin... Kakav je ono crtež?

Remark. Progutao sam ga u dahu i na posletku proživeo 'Noć u Lisabonu'. Samo što je u mom slučaju to bila noć u Budimpešti. I sad mi nema 'Tri