Фајерфокс, најбољи светски Веб прегледач у који су више од 400 милиона људи широм света, инжењера, програмера и дизајнера уложили свој труд, енергију, време, таленат и подршку биће представљен од стране Мозила заједница Србије у суботу 07. маја 2011. године у 17 часова на локацији Belgrade Office Park-а у ресторану Top Rest-а (Ђорђа Станојевића 14, Београд).

Излагања:

Sjajna vest danas, otvoren je portal SuperGrađanin na ovoj adresi!

Ideja koja stoji iza portala je jednostavna i samorazumljiva, prijaviti nasilje ne ćutati o njemu. Nema nikakvog spora oko ideje i mehanizma sve je jasno.

Ono što na prvi pogled upada u oči je da je sajt gotovo identičan zloglasnom #ocistimosrbiju, sa identičnim mehanizmom, identičnim alatom i procedurom za prijavu, što bi rekli iz ministarstva u identičnom CMS rađen. Onom naprednom, da.

Imam goste na blogu i to kakve! Dagi prijatelji, Piratska  partija ima reč!

U ovom tekstu pojasnićemo ko i na koji način uništava kulturnu baštinu u Srbiji. Kako je zapravo "PINK kartel" razorio kvalitetno tlo za omladinu Srbije i šta da preduzmete u vezi sa tim. Velikim uloženim naporom članova Piratske partije došli smo do bitnih podataka koji stavljaju veliki znak pitanja na legitimnost i legalnost ovih organizacija, a nadamo se da će vas oni podstaći da se i vi priključite velikoj građanskoj inicijativi za rešavanje ovih spornih problema.

Problem je kompleksan i obuhvata ne samo loše funkcionisanje pojedinih organizacija poput SOKOJ, OFPS, i PI nego zalazi i dublje u zastarelost pojedinih zakona, kriminalne radnje i mnogostruki negativni uticaj na kulturu i njeno unazađivanje.

Čudan svet ovi naprednjaci, to je na Voždovcu barem, grupica sastavljena od "kadrova" koji su u matičnim strankama, u koje su se učlanili dok su još verovali nešto, pa su tamo nešto pogrešili, preigrali se ili kako to već biva preskočeni i razočarani napustili tu stranku i otišli u SNS. Takvi su stičem utisak, u SNS-u čvsto rešeni da ne ponove greške koje su radili u "svojim" strankama, a kako su prošli nekakvu stranačku školu, poznata im je politička tehnologija, ta priča u zadnje vreme izgleda dosta konzistentno.

Konzistentno, da, etički poprilično odvratno, ali građani mog voljenog Voždovca na tu vrstu etičkih prekršaja nisu preterano gadljivi, ne zbog toga što su na prethodnim izborima upravo ovakvi primerci dobili izbore tesnom većinom, već zato što je ipak relativno pristojan broj gađana zanemario etičke dileme i na izbore ipak izašao. I zaokružio neku stranku. Dakle, u razmatranju nadalje etički argumenti nemaju nikakvu vrednost.

Od skora se priča oko ECDL verifakcije pojačala, a poznato je da se ja derem k`o oparen magarac na ECDL. Da obnovimo gradivo ECDL znači European Computer Driving Licence. Auh.

Ne samo zbog poetičnog imena analogija sa vozačkom dozvolom jeste prisutna, em se obuka i verifikacija plaća kroz vanistitucionalne škole i testne centre, pa korisnici plaćaju iz svog džepa em ima tačno verifikovana količina udžbenika i materijala kojima oni spremaju ispite,  em verifikacija to jest ta kompjuterska vozačka dozvola preti da postane uslov za zapošljavanje. Na primer ovde

Izašao novi Ubuntu, mi imali sinoć prezentaciju.

O tome u komentarima, kasnije. Htedoh samo da ponudim ko bi da se poigra i isproba novi Ubuntu.

A kako da se proba, jel` mora da se instalira? Ma ne, klik na šapicu i magija počinje:

Ona Morava, sa sve komentarima me zarozala načisto. I inače kada vidim odnos društva prema mestu na kome postojima me zaroza načisto. Kao da nemamo decu i kao da sve treba da pojedemo, požderemo i potrošimo, a deci dugove da ostavimo.

Odavno se zanimam za recikliranje, kao proces koji štedi resurs. Kako kod nas reciklaža nije na zavidnom nivoou, a po političkim kuloarima se šuška kako je upravljanje otpadom i recikliranje pripalo jednoj stranci, a ta stranka ima sad pametnija posla, neće zaživeti skoro. Palo mi je na pamet da bi mi mogli da damo svoj doprinos blogoakcijom,

što nam B92 ne reče kad smo ga branili devedesetih da će iz minuta u minut da prati ko je novi ukućanin u kući velikog brata da se ne cimamo onda?

jedna mala lična etička dilema.

Ili kako sam značajno podigao kvalitet svog života!

 Khm, radno okruženje je važna  stvar, volim da namestim svoj radni prostor onako kako mi je zgodno, a onda ide sledeći korak, da bude lepo. neću da smaram slikama, ali ću jednom digresijom, primetio sam da se u radnim prostorama državnih instutucija taj običaj personalizovanog radnog prostora nije zapatio. Kao da su zaposleni u božjem strahu od otkaza, pa ne žele da se pomuče da taj prostor zaliči na nešto. To mi je misterija, ako je neko siguran od otkaza to je "državni pos`o"...