Prvi put posle više od dva meseca, oglasio se Sekretarijat za investicije, sa jasnim i konkretnim odgovorima.
Pored onog što sam navela u prethodnom postu, prethodne nedelje sam i Gradskoj upravi elektronski poslala pitanja u vezi sa grejanjem u Šekspirovoj 8 (doduše, ni njima ovo nije prvi put s moje strane, al eto).
Danas me iznenadio odgovor koji glasi:

Zamislite vam se desi da iznenada osvanete sa spoznajom da svojim grlom ne možete da proizvedete nikakav zvuk, ništa, totalno trokiralo.
Meni se desilo.

Juče je u banatskom selu Jaša Tomić pao ringišpil.

 Naravno da su na njemu bila deca i puka je sreća što je samo četvoro lakše povređeno. 

Dragi Luka Petroviću, koji si na čelu Sekretarijata za investicije Beograda, prošla je i 2018, evo i praznici, al na pitanje zašto ne radi i kada će proraditi grejanje u Šekspirovoj 8, nikom ne pada na pamet da odgovori.

Hajde što ne odgovarate, nisam ja u ovoj priči uopšte bitna, nego što vam ne pada na pamet da rešite problem.

Ti, Luka Petroviću, koji si na čelu Sekretarijata za investicije Beograda, danas verovatno imaš najveću brigu kako svariti ono što se ovih dana prožderalo, pa da te podsetim da je nekima život doneo mnogo veće probleme.

Danas sam ovo slučajno videla i ne da mi mira.

Nemam ideju šta i kako al imam potrebu da podelim. 

Porodica Sidorov trenutno živi u Banatskom Despotovcu. Oni su iz Rusije krenuli 2007. godine u potragu za boljim životom. Otac Ivan, koji je završio tri fakulteta: psihologiju, nuklearnu fiziku i ekonomiju, ne može da se zaposli, zato što nije državljanin Republike Srbije. Žive od 15.000 dinara socijalne pomoći. 

Pogledajte njihovu priču.  

Danas dobila vest da je  navodno zgrada za Predah u Šekspirovoj  8 otvorena.

Dali i u novine, evo koga interesuje da vidi:

https://www.blic.rs/vesti/beograd/vesic-novootvorena-ustanova-predah-jedna-od-najboljih-evropi/tr6273h

Ne kažu ništa o obimu radova ni zašto se toliko čekalo, nego eto, otvorili.

Ovih dana mašina za sušenje otkazala poslušnost, neće okreće bubanj i nekako smrducka.
Malo joj cinculirali i obavila šta je trebala, al se ozbiljno kvalifikovala za reciklažu.

Mnogo toga ima po čemu će se pamtiti ali meni najjači utisak ostavio jedan njegov davni intervju gde je za svoju najbolju osobinu naveo:

"Umem da odem".

Kakav blesav dan.

Kupujem jutros jagode na pijaci, stojim dugo u redu. Jagoda imaš gde hoćeš a kod njih je uvek red. S razlogom.

Plačam čoveku novčanicom od 1000. Vidim, vraća mi previše. Uzimam to i pitam: „Pa šta je sad, ja Vama dala 1000 Vi mi vraćate 1800".
Čovek se prvo trgnuo, valjda sam zvučala napadački. Kad je shvatio, bog zna kako se zahvaljuje, viče za mnom.
Moš misliti, kamo sreće da je to normalno.