Masovnost i žestina građanskih protesta u Sloveniji, začetih krajem novembra u Mariboru, iznenadili su srpsku javnost. Uprkos šturim i kontrolisanim informacijama iz uzavrele Slovenije, između redova se može naslutiti da je reč o pobuni sa elementima prave revolucije.

Zašto baš u Mariboru i zašto baš sada? Poznavaoci lokalnih prilika tvrde da je Maribor od osamostaljivanja Slovenije 1991. godine bio mesto eksperimenata novog kapitalističkog sistema. Kap koja je prelila čašu je tzv. javno-privatno partnerstvo, gde preduzetnici, uz pomoć gradskih moćnika, u ovom slučaju gradonačelnika Franca Kanglera, skidaju kajmak.

 Dok se vlasnici ovdašnje medijske maskarade međusobno perverzno prepucavaju i nadgornjavaju, novinarski robovi iz dana u dan ostaju bez posla, doprinosa za staž i zdravstveno osiguranje, bez egzistencijalne sigurnosti za članove porodica.

Satirični radio šou "MUĆNI GLAVOM" emituje se od 23. novembra 2002, svake subote od 14h do 15h na talasima Beograda 202  (FM 98,5 101,8 104,0 MHz).

Tokom proteklih 10 godina u emisiji "MUĆNI GLAVOM" gostovalo je mnogo zanimljivih ljudi, od satiričara i građanskih aktivista do uličnih svirača i političara.

Najsvežiji manevar Miroslava Miškovića povlačanjem iz suvlasništva tabloida „Press" još jedan je demagoški pokušaj najvećeg Miloševićevog ratnog profitera da izbegne zasluženu ruku pravde.

Rezolucijom od 29. marta 2012. godine Evropski parlament pozvao je srpske vlasti da detaljno istraže privatizacije kompanija: C Market, Sartid, Jugoremediju, Mobtel, ATP Vojvodina, Novosti, Luka Beograd, Nacionalna štedionica, Veterinarski zavod Zemun, Keramika iz Kanjiže, Zastava elektro, Tehnohemija, Srbolek, Šinvoz, Prosveta, Azotara Pančevo, polaganje optičkih kablova od strane preduzeća Nuba invest, izvoz šećera u EU, Koncesija za autoput Horgoš-Požega...

Tri, na prvi pogled nepovezane vesti, ponovo ukazuju na groznu činjenicu da Srbija nije država, već geografski pojam, a njeno građanstvo puko stanovništvo, svedeno samo na merenje gledanosti zaglupljujućih TV kanal-izacija.

U petak, 26. oktobra 2012, u 5 minuta do 13h, na stepenicama Beogradskog sajma kod Hale 3, "Nekompromitovani intelektualci Beograda"  organizovali su veoma posećeni performans pod nazivom "ODBRANA & NOVI DANI", sa porukom - Nema povlačenja, nema predaje!

Bila je to, u stvari, promocija dve knjige, posvećene nesalomivom i nepodmitljivom beogradskom duhu.

Tradicionalna radost i više puta do sada potvrđeno zadovoljstvo povodom odlaska na beogradski Sajam knjiga, ove godine su uzdrmani prvim utiskom, na samom ulazu. Sa velikih sajamskih postera smeše se likovi formata Jelene Bačić Alimpić, Isidore Bjelice, Sonje Marinković i Vesne Dedić Milojević i njihovi GIGA - MEGA - NAJ bestseleri. A u Hali I sledi hladan tuš: glavna "zvezda" koja potpisuje svoju knjigu "Neukrotivo srce" je Suzana Mančić.

U senci ovih "glamuroznih pojava" ostala je i godišnjica rođenja našeg nobelovca Ive Andrića i izdanje I kola sabranih dela Stanislava Vinavera, u redakciji profesora Gojka Tešića.

Proleće 2004. godine bilo je baš naporno i razočaravajuće. Vojislav Koštunica je postao premijer, na mesto gen. direktora RTS-a bez konkursa je doveden Aleksandar Tijanić, od lustracije nije bilo ništa, 5. oktobar je sve više ličio na pozorišnu predstavu sa velikim brojem statista, dok je „Naša Krmača“ posle osam godina izlaženja ugašena zbog jakih pritisaka i finansijskih sabotaža, pre svega distributera štampe.

A onda se desilo čudo, nalik onoj čuvenoj sentenci da „Bog nikada ne zatvori vrata, a da ne otvori prozor“.

 

Poštovani gospodine Bajiću,

najpre da Vas pozdravim i poželim svako dobro, kao i uspešan angažman na Vašim umetničkim projektima.

Povodi za ovo otvoreno pismo nisu ni Vaš najnoviji rediteljski poduhvat pod nazivom „Ravna gora", niti mnogobrojne, i pozitivne i negativne reakcije.

Dragi moji političari,

Uz životni standard kakav konzumiram, a vi mi ga pripremiste, ja stvarno ne znam koliko ću dugo živjeti pa evo odlučih da vam napišem pismo zahvale, kako ne bi bilo da vam nikad ništa konkretno ne napisah i ne rekoh.

Bez obzira kojoj političkoj stranci pripadate, oporbi ili vladajućim, želim vam se zahvaliti što ste od jedne jake, industrijske, poljoprivredne, turističke zemlje...moje domovine Hrvatske...u samo 20 i kusur godina uspjeli napraviti, što bi narod reko - "Go kurac".