"Mislim da bi bilo daleko bolje da je Njutn ponajprije razmišljao kako je jabuka uopše došla gore."

Viktor Šauberger je bio  jedan od onih umova čije ideje donose  sasvim novi ugao gledanja ( i viđenja)  naše slike svijeta.
Kao takve, one najčešće budu samo djelimično shvaćenje i realizovane u vremenu u kojem su nastale, a onda, u narednim decenijama, poprime nadnarvane dimenzije koje im obično pripišu

Technology Review je objavio tekst o radu fizičara Ronalda van Elburga sa Groningen univerziteta iz Holandije koji tvrdi da je otkrio u čemu je greška eksperimenta na CERN-u u okviru kojeg je izmerena brzina neutrina veća od brzine svetlosti. Ova vest je pre nekoliko nedelja dovela do velikog interesovanja kako naučne javnosti tako i običnog sveta.

Svi ćemo umreti, za to bar nema dileme. Svakom čoveku je stalo da živi što duže. Međutim kako to već ide sa godinama dolaze i mnoge bolesti a i prirodno starenje dovodi do slabljenja organizma. Kako godine prolaze sve češće je potreban lekar za razne intervencije i savete. Problem nastaje kada ljudi ne mogu da pozovu lekara u pomoć, kada lekar nije na vreme obavešten o promenama u vezi bolesti od koje čovek boluje itd. Postoji mnogo razloga kada se čovek pita zašto ranije nije otišao kod lekara. Vođen primerima iz svoje sredine, kod lekara se ide samo kada nešto zaboli. Možda samo par procenata ljudi ide kod lekara da prekontroliše svoje zdravlje. Svi idu da se leče ali niko preventive radi.

Da nešto ne bi funkcionisalo kako valja izgleda da uopšte nije neophodno da bude u državnom vlasništvu (mada je to obično i potreban i dovoljan razlog). Ne daj Bože neke vanredne situacije tokom vikenda - verovatnoća da će se optimalno rešiti možda je i manja od procenjivane da komadi onog rashodovanog satelita nekoga pogode (beše 1:3200?).
(EDIT: Čak ni kola sa inkubatorom iz Beograda ne idu vikendom u unutrašnjost po prevremeno rođenu decu kojoj je neophodno zbrinjavanje u Institutu za neonatologiju!)

Izgleda da se ne preporučuje ni pucanje hosting servera (ako već nekad mora i da se desi) pred vikend i tokom vikenda.

Jutros me je prijatelj koji postavlja i održava sajtove mnogih firmi gotovo usplahirano pitao imam li nekoga u medijima ko bi mogao da pomogne, pošto on nema načina da stigne do odgovornih. Ispostavilo se da nemam (pošto oni koje poznajem nisu bili voljni da istražuju na tu temu). Ali, ponudio sam mu prostor na Blogu.

Evo šta je napisao:

... koje daje Evropska Komisija za istraživanje i razvoj na teme: Information and Communication Technologies.

Srbija je, ako se ne varam, ravnopravan partner. 

Po mom optimističkom mišljenju svaka firma koja ima bar jednu pametnu i obrazovanu osobu u IT-ju ima i značajne šanse.

Ovo konkretno izvlačenje je najviše pitanje sistematskog rada, iako nije potrebno puno radno vreme, ali je pomalo i stvar sreće. I pored potrebne sreće ovakvih izvlačenja ima nekoliko godišnje, iako ukupna količina sredstava nije uvek ovoliko velika, pa se uporan rad na kraju skoro sigurno isplati.

To je moje iskustvo stečeno kroz rad moje firme i raznih drugih firmi sa kojima se udružujemo u partnerstva. 

Rok za slanje ponuda je 17. Jan 2012, a challenges i objectives ovoga puta su:

Mnogi od posetilaca ovog bloga se sećaju zlatnih vremena JNA i služenja vojnog roka (za većinu ne baš naročito inspirativnog). Omiljene vojničke priče i legende, koje su se mogle čuti nakon vojničkih dana, su i one o „dobrovoljcima". Primera radi: dođe kapetan jednog dana pred četu i kaže: „Ima li ovde neko da zna francuski?" Brže bolje javi se njih nekoliko ponosnih znalaca, misleći da je to ulaznica za poziciju i mesto koje će olakšati služenje vojnog roka. Kad se dovoljno dobrovoljaca javi, onda kapetan kaže: „Stigao je ugalj, treba da istovari, hajdemo Francuzi za desetarom tim i tim, da istovarite onaj kamion tamo". Postoje bezbrojne varijacije na ovu temu.

Ali, iako je služenje vojnog roka ukinuto, vremena dobrovoljaca nisu prošla. Većina nas smo ovih meseci i godina dobrovoljci i volontiramo u disciplini davanja ličnih informacija. Naše volontiranje je manje ili više nesvesno, a informacije dajemo na različite strane. Delimo ih na društvenim mrežama, Internet pretraživačima, ali i jednostavnim surfovanjem, pristupom bežičnim mrežama, korišćenjem svojih mobilnih telefona ili drugih usluga.

Dragi blogeri i posetioci, ovaj put želim da Vas zamolim da učestvujete u maloj anketi.

Na mom blogu Dragan on Security, postavio sam anketu sa pitanjem „Da li vas brine mogućnost praćenja lokacije mobilnog telefona" (engl. „Cellphone location tracking - are you worried?")

Anketa se nalazi u gornjem desnom uglu. Za anketu je potreban jedan sekund Vašeg vremena i dva klika mišem.

Nije lako biti dobar ocenjivač ili recenzent. To važi za mnoge oblasti, od onih koji se odnose na ocene u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju, pa do procenjivanja i recenzija stručnih i naučnih radova, projekata, novih ideja za investitore, procenjivanja vrednosti proizvoda, usluga, kompanija i slično. Kao recenzent (engl. reviewer) za nekoliko naučnih časopisa i konferencija, često sam se zapitao koliko moja procena nekog rada ili projekta utiče na život ili karijeru nekog, meni obično nepoznatog, autora, predlagača ili nosioca neke nove ili "nove" naučne ili poslovne ideje. Verujem da su se slično zapitali i mnogi drugi, koji su se našli u sličnoj poziciji, pa i oni koji su odlučivali o sudbini mojih radova i projekata.

Ovo će da zadre u neku stvarno davnu prošlost - al' odnekud moram da počnem.

Godina 1979. Subota. Bojažljivo ulazim u Beograđanku i portiru, koji je očigledno već navikao na takve subotnje susrete, još bojažljivije kažem da bih do „Prekobrojnog časa". Traži mi GSB propusnicu (tada jedini dokument sa slikom koji smo mi, maloletnici, imali), onda nešto važno priča u slušalicu i na kraju me šalje da se pridružim grupi sličnih klinaca koji čekaju pred liftovima.

I tako je počelo moje druženje sa radio talasima...

Po čemu još pamtim tu davnu subotu? Po prvim susretom sa „pravom" miksetom. Mislim, diskoteke su već uveliko šljakale po gradu, kako zvanične, tako i neke poludivlje, po raznim MZ, a u ovim drugim obično su muziku puštali naši drugari, ponosni vlasnici četverokanalnih mikseta... WOW!

Da prvo postavimo osnovne premise: da je pljačkanje prodavnica ujedno revolucija i borba za socijalnu pravdu, tada bi miting Kosovo je Srbija trebalo širom sveta još dugo pominjati kao događaj ranga novog pada Bastilje. Dokle ću ovako nagrđivati domaći patriotski zanos ? Pa, dokle god VK i njegova mala mala grupa budu imali snage da preteći otkazima nekom i inače jadnom svetu iste isteruju na barikade i tako uklanjaju mogućnost da se onaj problem ne baš reši, ali ipak pacifikuje i smiri, i time Srbija otvori za mogućnost modernizacije. Spominjaću sve to i posle, mada ređe, jer ko ne pamti iznova preživljava.

Ali danas više neću: ovaj post je u vezi Engleske, a samo sam usput (zlo)upotrebio priliku da spomenem šta mislim o još uvek aktuelnim lokalnim dešavanjima. Da kažem takođe i da mi nije želja da se povodom londonskih i inih dešavanja međusobno ubeđujem sa ovdašnjim simpatizerima svakovrsne revolucije, mada sam svestan da moj pogled na stvari ima određeni potencijal da ih iznervira;