Pišući tekstove na blogu, nekoliko puta sam se sreo sa problemom kako što jednostavnijim rečnikom i na što jednostavniji način objasniti stvari o kojoj pišem. Naime, tematika o kojoj obično ovde pišem, nije baš jednostavna. Često koristi složenu terminologiju, zahteva znanje matematike, tehnologije i drugih "zamrdnih" i komplikovanih stvari.

Ovaj put, pokušavam da neke komplikovane stvari prikažem na vrlo jednostavan i prihvaljiv način. Moglo bi se reći: učenje kroz zabavu. Pa izvolite...

Obično nemam običaj da kačim blogove samo sa jednom slikom ili neki linkom ali sada nemam šta da dodam. Slika govori više od hiljadu reči.

Direktan link na dotičnu stranu možete naći ovde.  Ako ga ne promene u međuvremenu, mada je sada kasno tako da pretpostavljam da

Poznata je izreka: "Radoznalost ubi mačku" ili na engleskom „Curiosity killed the cat". Nepažnja i radoznalost se nedavno osvetila velikoj i poznatoj svetskoj firmi RSA (Security Division of EMC), koja se bavi proizvodima vezanim za računarsku bezbednost.

Pre par nedelja, ova kompanija je objavila, a mnogi mediji preneli, da je bila žrtva ozbiljnog sigurnosnog napada, koji je kompromitovao jedan od njenih važnih proizvoda poznat pod imenom RSA SecurID. Radi se o proizvodu prepoznatljivom kao token, a koji je, u suštini, deo prilično kompleksnog sistema za proveru identiteta (autentifikacije) bazirane na dva faktora (engl. two-factor authentication). Kompanija RSA je o ovom problemu obavestila berzansku SEC komisiju (Securities Exchange Comission), kao i svoje klijente.

Ako volite izazove, evo jedan zaista ozbiljan problem. Danas mi je kolega zljk poslao link na stranicu na kojoj FBI traži pomoć u kriptoanalizi, da bi rešio jedan slučaj star preko 10 godina.

U tekstu se kaže:

 

Vojska SAD-a i Univerzitet San Dijega ispituju upotrebljivost Interneta i društvenih mreža u upravljanju vanrednim situacijama i kompleksnim krizama - i to eksperimentom na Balkanu. U tu svrhu, od 28. do 31. marta organizovaće ambicioznu simulaciju cunamija na Jadranskom moru i zemljotresa na Balkanu, i gledati kako će na krizu reagovati korisnici Interneta. U eksperimentu može da učestvuje svako ko ima pristup e-pošti, Facebook-u, Twitter-u i mobilnom telefonu, a moguće je učešće više hiljada ljudi. Da vidimo kako sve to izgleda...

Ovaj blog će ispričati četiri priče koje su, samo naizgled, međusobno nepovezane. Priče su o časti i poštenju, zatim o onima koji nisu imali prilike da postanu „pošteni nalazači", zlonamernom hakeru koji se previše zaneo i upao u „medenu zamku" i o tome kako sila akcije inicira silu reakcije.

 Priča prva: Čast i poštenje pre svega

Nedavno je objavljena vest da je Milanko Obućina iz Sjenice vratio 4.200 evra, koje je pronašao, iako živi u siromaštvu, odbio čak nagradu za svoje poštenje. Milanko je postao junak javnosti. Nadam se da njegov gest neće ostati usamljen. Evo vesti koja je bila na B92, kao i na na RTS-u.

 

Dramatični događaji u Japanu, zemljotresi, cunami, incidenti u nuklearnim elektranama su me naveli da razmišljam o tome šta bi mi ovde uradili u slučaju da se, ne daj bože, slični incidenti dese u našem neposrednom okruženju. Takođe, podsetio sam se i kako smo doživeli i kako smo reagovali na događaje u nuklearnoj elektrani Černobil, pre nešto više od dvadeset godina. Sećam se da je bilo skrivanja informacija, netačnog informisanja o stepenu opasnosti kojoj

Symantec je otkrio da izgleda da je najnoviji update za Android mobilni OS već obrađen tj. "potkopan" od strane hakera.

Naime, otkriveno je da je aplikacija zvana "Android Market Security Tool" prepakovana verzija legitimnog update-a sa istim imenom koji je služio da ukloni DroidDream zlonamerni kod sa zaraženih uređaja.

Ja sam gamer. Ja sam takođe ateista, anarhista, apsurdista, transhumanista, programer, singularitarijanac, deathrocker, skijaš i još mnogo toga ali, pre svega, ja sam gamer. Bio sam gamer kada mi je u najranijoj mladosti otac na Commodore 64 morao učitati Tetris sa kasete da bih se igrao i od tada se stvari nisu menjale.

Mesto koje je moderno društvo dodelilo gaming kulturi se vrlo malo promenilo od početka osamdesetih do danas, što je poprilično bizarna činjenica imajuči u vidu da samo industrija kompjuterskih igara već godinama obrće veći novac od filmske industrije. O razlozima za marginalizaciju igara kao validne forme umetničke ekspresije neću pričati ovom prilikom, u glavnom zato što su takve diskusije jako mučne i ne postižu ništa. Delom zato što su i protivnici i proponenti većinom fiksirani na to da nešto može ili ne može biti umetnost. U vreme kada umetnost gubi sav smisao, insistirati na toj etiketi kao pokazatelju vrednosti mi se čini krajnje nesvrsishodno. Umesto toga, smatram da je mnogo produktivnije ponuditi primere velikana gaming kulture pa da vidimo šta je odatle neko mogao da nauči. Tim povodom, evo jednog od najbitnijih velikana rane istorije kompjuterskih igara.

Vreme je za malu nagradnu igru. Potrebno je da prvi razbijete šifru tj. da otkrijete šta piše u šifrovanom tekstu koji sledi i da dobijete nagradu.

Korišten je jedan od klasičnih algoritama za šifrovanje (kriptografskih algoritama), koji spada u kategoriju simetričnih tj. u kome se isti ključ koristi za šifrovanje i dešifrovanje. Da bih vam olakšao posao ostavio sam razmake između reči i tačke na kraju rečenica.

Kada rešite šifrat tj. probijete šifru, saznaćete i koja nagrada vas čeka, jer se informacija o nagradi nalazi baš u toj šifrovanoj poruci.