Ovaj tekst prvobitno je bio namenjen za rubriku «Pisma», u uglednom nedeljniku NIN. Zapravo, povod je beznačajan, pomalo smešan, ali nosi neku dozu poražavajućeg besmisla, kada se sagleda taj tekst u celini. Dakle, u poslednjem broju NIN-a (3147. od 21.04.2011.), izašao je treći po redu nastavak teksta «Novac i politika u kulturi». Ne znam ko je cenjeni autor ovog teksta koji sve ukupno više liči na paskvilu nego na istraživačko ili bilo kakvo drugo novinarstvo. U njemu nisu navedeni stvarni uticajni ljudi, a autor se pomenutim imenima, njihovim uticajima i delima, bavio na trivijalan način. Pri tome još, oskudevajući u originalnosti, goroj od rekla-kazala po kafanama. Zato sam odustala od pisanja pisma NIN-u, tako da mogu slobodno da nastave, u skladu sa zakonom o (ne)informisanju, da pišu koješta. Šteta za čitaoce i šteta za NIN, od koga se uvek očekuje više.

Međutim, mene zanima zašto u tom tekstu nema istine ni o novcu ni o uticaju politike na kulturni život u Srbiji?

U današnje vreme gledamo mnogo neinventivnih reklama. I glupih. Pa i ponižavajućih. Učimo sebe da ne reagujemo, jer svi verujemo da odluke ne donosimo na osnovu njih. Manje više, lično se na sličan način ponašam, odbijem im na glupost i olako potrošen novac za oglašavanje. Osim... osim ako su u pitanju deca. Poslednja u nizu kampanja koje su mi „naišle na živac" je kampanja Erste banke za stambene kredite, čiji je teaser na bilbordu , izazvao

Na današnji dan, pre 12 godina u NATO bombardovanju zgrade Radio-televizije Srbije poginulo je 16 radnika ove medijske kuće!

To je jedan od onih tragičnih slučajeva o kojima se puno pričalo i stoga se čini da se već sve zna. Međutim, nije baš tako. Posebno kad 16-toro ljudi pogine zato što je neko drugi odlučio da ih ostavi na poziciji koja je od strane napadača zapravo bila jedna jasno najavljena meta. A sve da bi kasnije taj tragični događaj bio korišćen u propagandne svrhe. 

 *ali mu nikada ne možeš ubiti duh"

(nepoznati srpski DJ iz XVI veka)

Igranim filmom "SESTRE" Srbija je ušla u svetsku kampanju Ujedinjenih Nacija u borbi protiv trgovine ljudima. "Blue Heart Against Human Trafficking" naziv je te kampanje koja za simbol ima plavo srce. Kao i obično, malo smo se kasno setili, pa kancelarija UN nije imala dovoljno vremena da nam pošalje značke plavog srca koje smo želeli da podelimo svim zvanicama na premijeri. I kao što smo navikli - sve smo proizveli sami, u Srbiji, u zadnji čas.

Gost autor: St.Jepan 

Mmm, da, moje čudne šale...
Evo jedne:

Namerno nisam prekucao.

Seeing is believing!

--------------------

Ali priča o demantiju se tu ne završava, ma kakvi!
Sutradan po objavljivanju, moja mlada prijateljica, novinarka, 

Milan Nikolić

Nikada ne bih pisao o slučaju srpske nacionalne šta god ona bila. Ni najnovije vesti o tome da će se verovatno nagoditi sa Tužilaštvom, da je ponudila čak milion i po eura, da će biti „pritvorena“ u sopstvenoj vili, i da će seka Lidija, koja je samo verno pomagala, kako nalaže

(ili hejtujem mrzce, svejedno)

Mrzim ih zato što mrze.

Mrze zato što je to najlakša loša stvar na svetu, dostupna svakoj individui koja liči na čoveka.

Kad mrze to je uvek u tuđu korist, a ta je korist uvek sa one strane dobra.

Mrze zato što je to potpuno lišeno rizika razočaranja.

Mrze, jer ih je tako najlakše zloupotrebiti, a kada se to desi osećaju da su sa punim pravom mrzeli.

D. Radović & D. Petričić

Upravnom odboru RDU RTS

Programskom odboru RDU RTS

Gen. direktoru, direktorima i glavnim urednicima RDU RTS

Otvorenim pismom protestujem zbog diskriminacije stalnih honorarnih saradnika Javnog medijskog servisa Srbije. Iz meseca u mesec