Iz razloga koje, nadam se, razumete, ovaj blog je zatvoren za komentare. 

Više detalja ovde: Web goes on strike!

          Za sebe mogu reći mnoge stvari, ali da sam apolitičan nije jedna od njih. Otkako znam za sebe, politika me interesuje. Neka od najranijih mojih sećanja odnose se na TV dnevnik - nisam imao pojma ko su good guys a ko su loši momci, nisam znao šta je partija, šta zastava, šta su izbori, ko su ministri i čemu služi premijer, ali znao sam, slutio sam bolje je reći, da se u celoj toj stvari zvanoj politika,

Ona nije više sa nama. Nije više sa svojim roditeljima. Nema je. I dok se rone on line suze nad detetom koje je ujedinilo Srbiju, ne mogu a da se ne zapitam, s kojim pravom smo je prisvojili? S kojim pravom smo od nje načinili simbol nekakvog ujedinjenja? I da li ćemo uspeti da iz ovoga načinimo nešto korisno, a ne samo spomen na jednu tužnu, neuspelu bitku čiji smo deo bili? Ako smo je svojatali, uzimali za simbol  nečega dobrog u svima nama, onda ne bismo smeli da se zaustavimo na tome. Dugujemo joj to. I ne samo njoj.

... i dalje živi.

Živi u bedžu kojeg čuvamo negde na dnu fijoke, ili u majici na koju slučajno naletite kada sređujete orman. To je ona izbledela majica koja više izgleda kao stara krpa, ali je sigurno nećete baciti jer vam je draža od deset takvih novih. Majica herojskih vremena. Majica koju niste dobili, osvojili ste je.

 ....

  nistagmus

Je li taj moj davni predak iznajmljivao stan ili kucu? Je li davao prilog crkvama?

Je li išta menjao I doziđivao za vreme svog boravka?

Je li ijedan kamen ugradio u taj grad?

Ako nije...
Neka taj kamen bude ova knjiga...

Vladimir Pištalo

Poštovani gospodine predsedniče,*

danas je dan studenata! Već neko vreme planiram da napšem jedno odvoreno pismo koje naravno neće biti upućeno samo Vama. Iako se direktno obraćam u njemu Vama možda se najmanje odnosi na Vas. Mislim da bolji -simbolični dan od današnjeg nisam mogao da izaberem. U Vašem obraćanju studentima danas uočio sam nekoliko stvari koje mi smetaju. Naime, rekli ste da studije treba da se završavaju u roku i da se ''studenti sa studijama ne igraju.'' Sve je to lepo da recimo živimo u Nemačkoj i da većina nas studira na Humboltu. Međutim Vi ste predsednik Srbije i kod nas Fakulteti malo drugačije funkcionišu.

Moj gost autor 4krofnica ima nešto važno da vam kaže.