Naš današnji gost-bloger je Jovan Vujošević, generalni sekretar Ragbi 13 federacije Srbije i bivši reprezentativac Srbije u ragbiju.

 

Već duže vreme zajedno sa prijateljima iz Ambasade Velike Britanije u Republici Srbiji i kolegama iz Paraolimpijskog komiteta Srbije planiramo projekat "One Mile of Touch Rugby".  U četvrtak 20. marta 2014. godine je konačno došao momenat za realizaciju ovog projekta.

Kažu da je sport, najbolji produkt Republike Srbije.  I zaista on to

Ovi kompletni idioti napravili ulice, fontanu pa ove bitange i lopovi sad imaju gde da blokiraju i ruše budućnost Srbije I to uz muziku ... dakle, bagerima, ali po danu, odmah to da se uredi pa nek vide onda vide gde će ... čak i kad kažem da ih puste ...

 

                               

Prvi koraci pregaoca koji su gradili staništa na prapočetku Arhitekture i model po kome je nastajala nije izbrisan netragom posle svih promena epoha koje su prohujale i tokom kojih je stvoreno bezbroj gradova i u njima zdanja sa namenom svih vrsta, malih i velikih za stanovanje plebsa i prinčeva, kasarni, katedrala, elitnih naselja, parkova i svega onog što zatekosmo a nastavlja se i dalje. Arhitektura je stvarana podnoseći i noseći se sa raznim ograničenjima, uvek i sasvim u skladu sa tekućim vremenom i tada važećim uzusima. Išla je svojim iznuđenim tokom, usmerena od početka da služi pre svega potrebama i volji vladalaca, kasnije i vlasnika kapitala, trajala je prihvatajući od njih nalog koji je podrazumevao ne samo ravila već i formu i lik. Bilo je povremeno usled povećanog dotoka adrenalina kod nekih graditelja događanja gde je delo skliznulo van uobičajenog klišea, arhitekta je tragajući za novim izrazom koji je zahtevan ili dopušten od naručioca činio neke korake u sasvim nove prostore projektujući putem novogovora formu do tada neviđenu i tako se stvarao arhitektonski događaj koji je beležio uglavnom početak koračanja novom stazom ili penjanje stepenicama, posle su kazali da su to bili trenutci uspona, rušenja barijera i prodora u nove prostore mišljenja i umetnosti građenja.

не бавим се (активно) брисањем и бановањем

ни неактивно

бановано ми је 5 имена и то ни један коментатор због нечега што је написао код мене. двојица активно заговарају насиље (у ствари тројица), мада су у суштини безопасни лајавци. погодили су жицу својим позивима на линч преко проклетија... у тренутку када ми је баш засметало. а то око безопасне лајавости.... то им је можда и најмањи заједнички садржалац (уз количину испразности коју поседују могу рећи да им је то и сасвим коректан опис). двојица су бановани као одговор јер су мене бановали. рекли су ми да више не желе да разговарају са мном.

поштујем.

један је банован у циљу призивања бана код њега. нисам га призвао мада можда би помогло ако бих оставио прво неки коментар на његовом блогу (а давно нисам. некако баш од времена када сам закључио да ја код њега немам шта да тражим... можда да мењам тактику?) 

сви су мушког рода (бановање је ипак насилни чин а  постоје нека правила која поштујем, моја су и служе само мени тако да их нема потребе објашњавати) 

једноставно је. не желим их слушати, читати... широк им б92, моја соба није за њих...

и да, бановани су са стално. кажем, није проблем у томе шта су причали, већ једноставно - бирање друштва. 

али није то тема