Ja ću umreti, ti ćeš umreti, on će umreti, mi ćemo umreti, vi ćete umreti, oni će umreti. Svi ćemo umreti. Notorna činjenica. Kad se rodimo već imamo devet meseci, dakle bliži smo smrti za devet meseci. Davno sam veleumno, rezigniran ko zna čime, napisao: Rađanjem, smrt u nasleđe dobijamo!  Hrišćanstvo pa bilo ono i ortodoxno, ostavilo je dubok i neizbrisiv trag u našoj svesti bez obzira jesmo

Ruku poluspuštenih a raširenih u nekakvom čudnom grču, kao revolveraš pred obračun, opako džonvejnovski; nogu koje prate taj luk (look) - poluraširene, u stavu i u hodu; pogleda kroz blago spuštene trepavice sa polupodignutim obrvama i nekakvim beštečkeevoinženjera osmehom - moj Đejms the fakin Nmosmaraš Din ode na malu maturu. 

Š'a reći?

Opet ono moje „3Z”. Zgrožen, zgranut, zgađen. Da li moji sunarodnici stvarno mrze Rome ili je to stanje opšteg raspada moralnih vrednosti u Srbiji. To što se bijemo sa policajcima, pa ili oni nas izlemaju ili mi njih, smatram folkloritom našeg naroda. Ali kad se sa policijom bijemo zbog toga što ne volimo neku etničku grupu, onda je to već problem i to ozbiljan. Pregledao sam dostupne snimke sa intervencije u Resniku i zanemeo. Iz građana koji sam video na snimku izbija mržnja. Neartikulisana mržnja koja predstavlja nagoveštaj mogućeg haosa.

Već dva dana kuća mi se kupa u bejbi blu, i bejbi roza  tonovima pesme "It's only a paper moon", mirisa puderastog, i niza drugih, večitih muzičkih standarda  sa liste  Great American Songbook-a, koje  mi je ovog puta priuštio Paul McCartney na  ganc novom albumu "Kisses on the bottom".

Ne, ne... nije Paul zločest,  ne namiguje u fazonu anatomije, i naslov nema veze sa bilo kakvom derrière.  Oduvek je bio jako pristojan momak, što ipak  nije bio dovoljan razlog da ga volim više od Lenona. Album je nazvao po stihovima  pesme,  prve po redu  na ovom vrlo smooth albumu, "I'm Gonna Sit Right Down and Write Myself a Letter". Evo ostalih pesama na albumu, plus dva njegova originala "My Valentine" i "Only Our hearts".

(Ma treba mu zabraniti da ...piše)

Ne,.nisu mi lomili bagrenje sam sam ih polomio,

tu sam je ljubio...˝bosonogu i otetu od sna˝

Noć kao ova, bar liči, zašto od tada sve noći liče jedna na drugu?

Eh, ko će znati..i sneg..,lagano, čini se kao da bi mogao da uhvatim sve pahulje što lebde,kao da pronose neki glas sa obale boja i ne padaju ..već nekako ostaju u vazduhu i kao da čekaju... hvataš jednu po jednu i tako do..... ma, kome je to još važno...

...... "Hej, mali, imaš smešan crveni

if man is five,if man is five

then the devil is six, then the devil is six, then the devil is six

and if the devil is six

then god is seven, then god is seven, then god is seven,

this monkey's gone to heaven...

Čuveni beogradski ugostiteljski objekat, na uglu Dečanske i Makedonske ulice, radi posle osam godina od zatvaranja i pretvaranja prostora u kladionicu

IZREKA da ničija nije gorela do zore, u sredu je demantovana! Legendarna kafana „Zora", osam godina od fajronta, ponovo je osvanula na istom mestu. Na uglu Dečanske i Makedonske u Beogradu. Te godine, u međuvremenu, „pojeli su kockari". Naime, do pre neki mesec, tu je bila kladionica.

Ovu

Gledam (ponovo) Blog pa se čudom čudim. Izbori iza ćoška, a nigde političkih blogova. Njeno veličanstvo je odavno odsutno, Drago se, kažu, naljutio, Šjenti je valjda zauzet lokalnim glasovanjem, Krle razapet između sećanja na vojničke dane i kampanje, Filip emigrirao u toplinu nesunčane strane Alpa...

Pitam se, zaista: da li je dozvoljeno pisati političke blogove na ovom mestu?