B92 Blog

Tri puta u istoj nedelji, sa potpuno različitih strana naleteti na istu stvar, zaslužuje najmanje blog.

Tačka prekida u programiranju - lokacija u programu na kojoj se zaustavlja izvršavanje programa, radi ispravljanja grešaka.

Tačka prekida u matematici - tačka gomilanja u kojoj funkcija nije neprekidna.

Tačka prekida u muzici - istoimena grupa iz Memphisa, Tennessee (kao neka alternativa...meni solidno dosadno, ali svakako bolje od pesme "Tačka prekida", autorke Mire Škorić).

Tačka prekida u saobraćaju - mesto na otvorenoj pruzi, na kom je saobraćaj obustavljen zbog vanrednog dogadjaja.

Tačka prekida u životu - trenutak kada sasvim sigurno znaš da više nikada ništa neće biti isto.

Preko svih tih barikada...

Januar 2008.

Dragomir Popadić (49) se vraća iz posete prijatelju, gubi kontrolu nad bajsom, pada, nabada se rebrom na ivičnjak i završava u hitnoj pomoći.

Iz Službe hitne pomoći zovu policiju i obaveštavaju o saobraćajnom udesu (koliko košta ovaj poziv i ko ga plaća?).

Na lice mesta dolazi policajac (koliko košta dolazak policajca i ko to plaća?) i pravi zapisnik (koliko košta pravljenje zapisnika i ko to plaća?).

Policija šalje izveštaj sudiji za prekršaje (koliko...?).

Sudija za prekršaje šalje poziv Popadiću (koliko...?).

Zblanuti Popadić se odaziva i daje izjavu da je na putu bio pesak i da nigde u blizini nije bilo žive duše, pa nema ni svedoka (koliko košta organizovanje mini ročišta i ko plaća?).

Sudija za prekršaje donosi rešenje (koliko...?).

Rešenje kaže da je Popadić kriv zbog saobraćajnog udesa izazvanog neprilagodjenom brzinom prilikom vožnje bicikla i da može da bira : da plati 8 soma din ili da odleži 16 dana. Popadić, koji radi kao čuvar i mes

Nezvanično, Krasa i ja smo se upoznali kad sam ja imao sedam, a on devet meseci. Zvanično, upoznali smo se dve godine kasnije, kad su nas keve odvele na Jelsu. Postoje i foto zapisi, na kojima sam od glave do pete obučen u žuto. Uopšte ne kapiram šta je bilo kevi, pa se trudila da joj sin izgleda ko maslačak. U istom sastavu i na istoj lokaciji letovali smo i naredne četiri godine. Fotografije iz tog perioda ukazuju : a) da se keva unormalila; b) da je Krasa rastao duplo brže od mene. Jedva sam ga stigao krajem osnovne (tada više nismo letovali na Jelsi, nego smo upoznavali Grčku), ali mi se početkom srednje opet odlepio i više ga nisam sustizao.

Trebali smo da upišemo istu gimnaziju, ali je on insistirao da ide u XIV, jer su tamo najbolje ribe. Ja sam teški lokal patriota i nije mi padalo na pamet da prelazim most po dnevnom svetlu, pa sam žrtvovao dobre ribe zarad dužeg spavanja.

U drugom srednje su keve zaključile da smo ispušteni, pa smo na silu upisani na privatne časove matematike kod nek

Malo podsećanje na stare strasti (nekada ukratko,danas opširnije)..

Otići u prodavnicu i kupiti flašu špiritusa. Po povratku kući istu staviti na led i to baš na led, a ne u zamrzivač, jer nije poželjno da špiritus ima kontakt sa električnim uredjajima. Ne umem da objasnim zašto...kao i uvek, učio sam napamet, a ne sa razumevanjem.

Uzeti činijicu i u njoj pomešati :

- 3 g kuhinjske soli,

- 10 ml deterdženta za sudove (može bilo koj...ja preporučujem Fairy, jer sam rob reklame)

- 100 ml H2O

Mešati dok se ne dobije rastvor, za koji će se kasnije ispostaviti da nana nanu.

Uzeti jedan kivi (voće, ne pticu) i iseći tanak listić. Ostatak pojesti, a listić ubaciti u ranije pripremljeni rastvor. I mešati...mešati..mešati...dok tečnost ne postane zelena.

 Zagrejati vodu na 60 stepeni i u nju spustiti činijicu sa zelenim rastvorom. Dakle, ne sipati, nego položiti kao brodić. Nemo posmatrati plutanje brodića 15 minuta.

Zagrejani rastvor sipati u staklenu čašu, kor

Prvi put sam puk'o 70 i neke kad sam, takodje prvi put odveden na stadion da budem svedok Zvezdinog poraza od Hajduka. Mislim..nije bio poraz...bilo 1-1, ali sam svakako puk'o.

Kasnije sam zbog Zvezde pucao u više navrata. Najdramatičnije posle 0-3 u Kelnu. Od tada ih intenzivno mrzim. Mislim Keln. I naravno Uve Rana.

Pucanje mi se očigledno svidelo, jer puk'o sam i kad smo drali real u Bg i kad smo drali Milan, pa pala magla...uspeo sam da puknem čak i kad smo osvajali Evropu, a ja, umesto na stadionu Sv.Nikola bio u kasarni Kozara. Kasnije više nisam pucao zbog Zvezde, što je valjda bilo odraz mirenja sa sudbinom. A tek to je pucanje.

Zbog politke sam pucao u više navrata i na više načina, ali ne bih sad o tome, jer će me ponese atmosfera, pa ću malo da puknem. Plus...mislim da im svima malo puca q zato što sam ja puk'o.

Emotivno sam pucao u više navrata...i kad sam bio žrtva i kad sam bio egzekutor. Tek o tome ne bih opširnije, jer ću da krenem da patetišem, pa će