na naše bake koje su, dolazeći nam u posete, u septembru uvek donosile pregršt raznog mirisnog
(по дневничкој прибелешки с'краја 21. века)
- привлаче ме прекомбиновани текстови кроз које је могуће бесконачно лутати
тек кад наслутим траг жижка за срећну потрагу амалгамације сличних прозно-поетичких покушаја одважим се да гвирнем у нагомиланост садржаја мозговног ми дрангуларијума те ненасумце исчачкам их те преточим у састав умишљен за приказ блогочитаоцима који се ,кад узоће, приме на то ...... (к'о мушкатле) ,
Pajke, hvala na inspiraciji...
- Kume, aj pravimo poso, imaš nekog u Kini?
- Ne znam, moram da se raspitam, šta si namislio?
- Vidiš, silno se gradi za taj Expo, sve tamo pobeglo. Evo, od sestre komšija, inženjer, neki dan dao otkaz i otišo da za njih radi. I još neki iz njegove firme. Miran je koju godinu a posle će da vidi.
- Dobro, kume, a šta bi mi tu?
- Mislio sam da vidimo za te leteće taksije. To bre ima čudo da bude i ko prvi
Prosečan Srbin se najbolje razume u fudbal i politiku. Puno bolje bi od Piksija sastavili tim i odredili taktiku. Zlobnici bi rekli da to i nije daleko od istine. Vođenje spoljne i unutrašnje politike takođe bi bolje radili od aktuelnog predsednika. Zlobnici bi rekli da i to nije daleko od istine. Fudbal mi je zbog kvaliteta odavno nezanimljiv, ali sam u finalu
- није Доситеј постао славан по свом животу већ по томе што га је мајсторски описао.
присетих се,ево, док сам у качари крунио кукурузе, неки дан, не тако давне кратке посете Ђенови, наиме, млађа сестра наше Куме венчане удата за италијана обележила је пола века живота тамо завидном журежом у својој пространој вили са баштом