Živim u jednom prilično velikom gradu, ne mogu da kažem u kom, mada mnogi moji internet prijatelji znaju njegovo ime. Naravno, u ovoj mojoj metropoli ima više mesta za svirku, a ja imam jedno omiljeno, plus još nekoliko rezervnih (ali koristim ih uglavnom u hladnijem delu godine).

Od 2012. pa naovamo, na 'domaćem terenu' sam svirao jedva desetak puta, a poslednji put tamo negde u oktobru prošle godine. A i tih deset puta je bilo na tim nekim rezervnim pozicijama. Znači na svom omiljenom mestu nisam svirao oko dve godine. Postoje i razlozi za tako dugačku pauzu, ali

ovo je svojevrsni kontrablog samom sebi (ide smajli koji radi mrtvo dizanje i prdi uslijed silnog naprezanja)

  Hafthor Julius Bjornsson (u sredini) sa članovima ekipe na snimanju Games of Thrones

Da li i vama predstavnici opozicije deluju kao gomila matoraca kojima se kita poslednji put digla pre 30 godina, a koji se ponašaju kao da ih kod kuće čekaju tri sisate crnkinje spremne da im svakog momenta poduvaju đokice?

US Open je dosta daleko od Njujorka kog poznajete sa razglednica i poznatih TV programa. Rec Njujork moze da ima nekoliko znacenja, drzava se zove Njujork, grad se zove Njujork, i dovoljno je velik, naseljen, bogat, siromasan, star, mlad i sve zajedno saren i izmesan da nema jedinstvene slike grada koja sve moze da prestavi. Njujork koji vidite na slikama odnosno posterima US Opena je 15tak kilometara zapadno od Njujorka u kom se taj tenis zapravo i igra.

Njujork u kom se US Open

Ove godine smo baš omanuli sa  praćenjem NFL sezone. Od Stefa ni traga ni glasa (nadam se da je dobar, zdrav i nasmijan), a i sam imam puno razloga za ozbiljnu samokritiku po tom pitanju.

No, šta je tu je, propustili smo ligaški dio, skoro čitav plej of, i ostalo nam je da se vadimo sa Super Bowlom.  Ionako se na kraju samo titula računa.

Na putu za US Open, srecemo na autoputu u drugom pravcu isti US Open autobus, vraca se iz centra. Saznas tako otprilike gde je polovina puta izmedju teniskog centra i Menhetna, Polovinu turnira smo davno prosli, to je bilo proslog vikenda, sad smo kod same zavrsnice. Nasih je tad jos dosta bilo u zrebu, danas je poslednji dan turnira, sve je spalo na dva igraca, Marina Cilica i Kei Nisikoria, u 5pm na glavnom stadionu. Svi ostali tereni su skoro sasvim prazni.

Ona druga dvojica, Novak Djokovic i Roze Federer, i dalje su prisutni tu medju novinarima u autobusu. Gledaju statistike sa meca, citaju o njima u novinama, prepricavaju najinteresatnije delove. Federer je pun energije skakutao pred poslednji gem da stavi pritisak na Cilica, prepricavaju novinari BBC-a. A Cilic je onda hladnokrvno uzvratio sa tri vezana asa. Nema hrvatskih novinara da i oni svoje price ispricaju, nasi novinari ce mozda na kratko prihvatiti Cilica pod svoje. Ne znaju istoriju Jugoslavije ovi koji rasporedjuju novinare na tribinama, nije tesko ubediti ih da je sve to isto.

 

Nekoliko Kings postera krase parter hotela u centru Sakramenta oko kog se ove nedelje sve vrtelo. Skoro svi Pedjini gosti koji su dosli u ovaj mali ali vazan Kalifornijski grad da proslave kacenje Stojakovicevog dresa u nekadasnjoj Arco dvorani odseli su u istom hotelu. Kazu u hotelu da su ti Kings posteri stalno tu i da to nije samo zbog Pedje. Vecinski vlasnik Kingsa Vivek Ranadive je izmedju ostalog jedan od vlasnika ovog hotela, imaju i malu radnjicu u kojoj moze da

Ko to tamo peva ...

Ovih dana je u prostorijama Poreske uprave održana manifestacija '' Izbor za pevača godine '' koja je na jednom mestu okupila najpoznatija imena domaće muzičke scene.Kao sponzor ovog takmičenja pojavila se država,a ovom prilikom nastup pevača je bio bez muzičke podloge...tako da neke nije pratio orkestar...već su došli u pratnji advokata...Žiri