Raspustilo nam škole po Srbiji. Ovog puta se setilo i Vojvodine, da ne bude mi se stalno nešto odvajamo.A i kukali smo, bre, baš nas potreslo što nas ministar onomad zaboravi. Mislim, nije da mi volimo te vanredne raspuste, nego smo se nešto osetili zapostavljeni. Kad je grip, nek je za celu državu, nemoj i po tom osnovu da se delimo.
A đaci danas radosni, pa mi nešto bilo žao da im kvarim veselje pričom o radnim subotama. Malo me nervirali kad su skočili da se ljube i čestitaju jedni drugima, k'o da su dobili premiju, a ne pretnju zarazom, al' šta znaju deca šta je H1N1!
I meni nešto milo, što da se lažemo. Bliži se slava, a popodnevna mi smena, pa računam - ako ovaj grip potraje, stići ću i sitne kolače da namesim do Aranđelovdana. Al' se pravim zabrinuta i, kao, živa se pojedoh što će deca tol'ko da izgube i slušam ljude kako se raspituju za vakcinu i pričaju da može negde da se nabavi na crno. Samo, kako da znaš da je ta prava, kad se i ona zvanična drži u tajnosti?
