Pokušao sam samostalno da izdokonam etimologiju reči podcast i nisam dospeo nigde. Onda sam pitao sveznajućeg Interneta i ispostavilo se da je stvar banalna - "pod" u podcast nije "mahuna", podcast nije "lansiranje mahune" (kao da bi to imalo ikakvog smisla). Pod u podcast je od iPod zato što su se u početku slušali manje više isključivo na iPodu i to je onda samo tako ostalo - podcast. Meh, toliko o tome.

Osim poznatih - uspavanog Lexa Friedmana koji na neki volšeban način uspeva da dovede kod sebe sve - od anonimnih ex CIA opertivaca, preko Elona Muska pa do Džefa Bezosa

Prije fudbalske utakmice Srbija - Francuska sa mnogih zvaničnih mesta poslati  su uzaludni apeli ili molbe da se ne zviždi Marseljezi.

Čak je i predsednik išao na stadion da aplaudira i da tako “zaguši” proklete zvižduke.

TV rediteljsko igranje mikrofonima nije uspelo da sakrije stvarnost i sramotu.

Više je bilo onih koji su zviždali nego aplaudera. Prisustvovala je i treća grupa – pristojni ljudi koji su u stavu mirno odslušali i pozdravili francuasku himnu, kako i dolikuje.

Bilo davno pa se “zaboravilo”, na tom istom stadionu se svojevremeno masovno veselilo zbog pogibije 3 hiljade ljudi u STC-u. Niko nije osudio takvo ponašanje, pa se sada pitamo otkud ovo iznenada, toga kod nas "nije" bilo...

Zviždanje bilo čijoj himni je vrijedjanje sopstvene zemlje i sopstvene himne!

Portugalac je božanstveno svirao solo na saksu, gitarista je zažmirio i otisnuo se daleko, fokusiran na svoje harmonije... U jednom momentu, visok i namrgođen tip popeo se na scenu, prošao je pokraj njega, čučnuo pored bubnjara i bratski ga zagrlio.

- Brate, prije sledeće stvari ima da pozdraviš sve prisutne članove našeg moto kluba i zamoliš ove ovdje ljude za minut ćutnje, red je da odamo počast svim nastradalim bajkerima.

- Hej, šefe, stvarno nije momenat, vjeruj mi, pola ljudi dole u publici je pijano; galamiće, zviždaće, uostalom to su uglavnom stranci, ne razumiju srpski uopšte, ti znaš da bih te ja ispoštovao u drugoj situaciji, da ste kojim slučajem vi organizatori, vjeruj mi, nije trenutak za...- pravdao se bubnjar.

Избори

Ko bi da čestita Predsedniku rođendan može da ode da se potpiše na čestitku prekoputa OŠ Vladislav Ribnikar.

Elem taman dođoh malo sebi od jučerašnje Golgote a novi udar jutros na moju neveštu demokratsku ličnost (jebiga jedva da sam u zapadnoj demokratiji proveo skromnih i ništavno kratkih 40 godina) iz ranog jutra ničim izazvano, zapljusnu gornji naslov B92 koji me je onako demokratski pozivao da svoje mišljenje izrazim Javno na trgu Respublikum.

Evo o čemu se radi:

TEMA DANA

ČINOVNIŠTVO

Skoro pola miliona službenika na državnim jaslama.

327.000.000.000 RSD pojedu plate činovnika

Šta

Uslovljeni smo izgleda da poverujemo kako je srednja klasa odgovor na preku potrebu za stabilnošću i mobilnošću možda upravo najviše u ovim našim vremenima. Opet, drugi bi rekli da je srednje klase bilo oduvek, i da je pre nego mobilnost ili stabilnost mnogo više određuju zajedničke iluzije i zablude onih koji joj pripadaju, nasuprot izraženom pragmatizmu kako siromašnijih, tako i bogatijih društvenih slojeva.

dakle nije pitanje prava kako nastaju drzave, secesija se ne regulise propisima.

 link.

Nema teksta, nema odgovora ... samo pitanje i linko:

17.-20.mart 2004.-POGROM Vračarac