Sad svi znamo šta je aklamacija. Kada se svi saglase sa nekim tekstom koji je toliko pun opštih mesta i neodređen da se svi i mogu složiti sa njim. E, pre 3 godine u skupštini UN je prošla još jedna aklamacija. O demokratiji. To je jedan pojam toliko opšti i neodređen da se svi mogu složiti s njim.

... jedan rođendan, jedna godišnjica, jedna bronza, jedno srebro...

Indija nezavisna, Japan kapitulirao...

A i gorivo je jeftinije.

Nije loše za 16. avgust 2008.

 

Možda je, tada, moralo,

kako neki kažu.

Ali, danas, ne mora !

 

 

 Svetski dan Roma. Svež snimak. Istinit. 

 

Ipak... Ipak... - dajmo im šansu.

 

 * nemojte, molim vas ni preporučivati - ako možete, odćutite jedan minut - za koga god želite

              "FORMULA ORGAZMA JE OSNOVNA FORMULA ŽIVOTA!"  (Vilhelm Rajh)

U utorak, 15. decembra 2009. EROTSKA EMISIJA NOĆNOG PROGRAMA "DVESTADVOJKE"  "Hajde

 

Srećan vam Dan Žena drage sestre, komšinice, devojke, starice, zaove, majke, supruge (iako je ova reč oduvek zvučala kao da ima više od dve noge), šurnjaje, babe, tetke, sestre po metli, verenice, strine, ujne, ćerke, prijateljice, kume i sve ostale pripadnice ženske veroispovesti. Nema praznika kome se ne prebacuje otrcanost, potrošaštvo (bože, što ova reč čudno zvuči, prava li je?), naizglednost i sve ostalo čemu mašta da dovoljno prostora. Doduše, često i sa punim pravom, jer na ovaj dan cvećari ruke trljaju, a mnoge žene jedino tada dobiju malo reda radi pažnje. I upravo zbog toga što brojne pripadnice našeg roda još uvek žive u minulim vekovima, zato što se tretiraju kao niža bića svedena na upotrebnu vrednost, ovaj praznik još uvek treba obeležavati. A sad, kako će ko da ga slavi, to je već lično pitanje. Tek, još uvek nisu stigla vremena za žene dovoljno dobra da se 8. Mart spakuje u plakar, i prilikom prvog generalnog čišćenja odnese u prašnjavi podrum istorije. I pun krša koji bi neko već jednom mogao da sredi.

Zbog toga, mislim zbog 8. Marta, a ne podruma i spremanja, sam ja spremna da uvek doprinesem, shodno skromnim snagama mojim, proslavi dotičnog dana. U okviru kulturno-umetničke ponude i razonode. Zbog toga ću danas u danas u knjižari Delfi, u SKC-u (kad se samo setim kako sam u tu kulturnu instituciju svojevremeno i kroz prozore ulazila), imati promociju novim pričama dopunjenog reizdanja moje knjige »Od reči do reči« i ili naravno, maštovitom potkumu zahvaljujući, »Kako sam postala gusarska carica, stah i trepet Južnih mora«. Dotični događaj će početi u 13h po srednjeevropskom vremenu, u knjižari Delfi, gde će do tada biti održano nagradododeljenije najmaštovitijim autorima osmomartovskih čestitki do 300 karaktera. Pod uslovom da imaju nesvakidašnji karakter. Verovatno i poveću količinu prideva.

Sticajem srećnih, predratnih okolnosti, prva knjiga sa mojim imenom kao autorom objavljena je decembra 1990. godine zahvaljujući velikom trudu nekadašnjeg košarkaškog reprezentativca, a sada košarkaškog trenera Zorana Prelevića. Knjiga „To je samo rock and roll" nastala je Zoranovim izborom satiričnih komentara i aforizama, koje sam od 1984. do 1990. govorio u emisijama II programa Radio Beograda „Niko kao ja" (urednica Tanja Nikolovski) i „To je samo rokenrol" (urednik Radoman Kanjevac). Dragulj ove prve publikovane knjige je duhoviti, vrcavi pogovor Zorana Prelevića. Hvala mu na svemu!

Aktuelna, vikend raprava u srpskom parlamentu o, verovali ili ne, 11. kosovskoj rezoluciji, cinična je potvrda genijalne opaske Bernarda Šoa da je "demokratija proces koji nam garantuje da se nama neće vladati bolje nego što to zaslužujemo."

Šta nam pokazuje kolektivna parlamentarna "pamet", povrđena danas u Narodnoj skupštini povodom "kosovskog čvora"? Najpre, da je i dalje to zapravo čvor na omči budućnosti Srbije. Zatim, da je ta famozna platforma postala odskočna daska za novu predizbornu kampanju, a ne akt državničke, racionalne politike. I najzad, da ovdašnja politička "elita" i dalje kaska od danas do sutra, nesigurna i u sebe, i u izborno telo, i u međunarodnu zajednicu.